Milivojević za RTS: Kurti Srpsku listu vidi kao konkurenciju, potrebna konkretna akcija zapadnih centara

Sa dva glasa za, dva protiv, i sedam uzdržanih, centralna izborna komisija u Prištini pre nekoliko dana nije overila pravo Srpskoj listi i njenim kandidatima, da učestvuju na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji zakazanim za 12. oktobar ove godine. 

Srpska lista tumači odluku kao diskriminatorsku i protivzakonitu i podnela je juče žalbu. 

Karijerni diplomata Zoran Milivojević rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da se ponavlja scenario u pokušaju da se Srpska lista skloni sa političke scene.

Smatra da Kurti Srpsku listu vidi kao konkurenciju, odnosno kao nešto što obezbeđuje Srbima poziciju u severnim opštinama Kosova i Metohije, gde on na svaki način pokušava da nekako zadrži vlast i u nekom budućem vremenu.

"Mislim da bi pravi izlaz iz ovoga bio da se ponovi stvar kao i prošlog puta, da se u žalbenom postupku ovo odbije. Velika je odgovornost stranog faktora, jer od njega zavisi to kakav će raspored biti. Mi ponovo vidimo reakcije i verbalne i sa političkim porukama da je ovo ipak neprihvatljivo i nedopustivo. To važi i za Sjedinjene Američke Države, važi i za Evropsku uniju i za Kvintu", kaže Milivojević.

Međutim, kako napominje, potrebna je konkretna akcija.

"Ovi izbori su vrlo važni, zato što preko ovih izbora može da se malo vrati jedan povoljan politički ambijent i da se stvore uslovi za nastavak dijaloga. Ja mislim da Kurti upravo to želi da izbegne. Želi da spreči Srbe da potvrde svoju poziciju i dođu na vlast u severnim opštinama Kosova i Metohije, kao i u drugim gde imaju većinu, i da onemogući srpski korpus da na osnovu svojih prava i realnog stanja ostvari svoje interese kako bi se stvorili uslovi za opstanak srpskog naroda", istakao je gost Dnevnika.

"Neka vrsta etničkog čišćenja"

Milivojević dodaje da "sve ovo što se radi u stvari ide u prilog neke vrste etničkog čišćenja na jedan specifičan način".

"Svedočimo proganjanju, zatvaranju institucija, svega što ima veze sa Srbima na Kosovu i Metohiji", navodi on.

"Tri i po godine mi u stvari prisustvujemo jednom specifičnom, rekao bih etničkom čišćenju, kada je reč o srpskom narodu, počev od represije preko političkih odluka ovog tipa. To je s jedne strane, a s druge strane isterivanje srpske države sa prostora Kosova i Metohije preko nekih institucija koje su tamo funkcionisale", podvukao je.

Prema njegovim rečima, ostalo je još samo da vidimo da li će krenuti i na zdravstvo i na obrazovanje i time praktično onemogućiti normalan život srpskom narodu.

"Tako da ponavljam, jedno specifično etničko čišćenje koje traje i koje je u strategiji Kurtija i Samoopredeljenja sa pokušajem da se do kraja realizuje, a da on to sprovede preko vlasti. Isključivanje Srpske liste bilo bi u prilog takve strategije i doprinosilo bi daljem marginalizovanju srpskog naroda i onemogućavanju normalnog života srpskog naroda", kaže Milivojević.

"Velika odgovornost međunarodnih faktora"

Ponavlja da je velika odgovornost međunarodnih faktora. "Oni su omogućili da sa tri posto Kurti vlada na severu Kosova i Metohije i doprinese da se 20-25 posto  Srba iseli sa tog prostora. Ovo je sada najozbiljniji test da li je to na neki način strategija koju i međunarodni faktori podržavaju. I mislim da je tu rizik da se potvrdi teza da ipak iza toga stoje međunarodni faktori koji imaju kontrolu nad Kosovom i Metohijom, mislim na zapadne centre", navodi on.

Zapitao se da li je smisao te strategije da se Srbima nametne kosovska državnost silom.

"I da se na neki način Srbi onemoguće u svom opstanku sa onim sredstvima koje imaju na raspolaganju, da im se ukinu sva prava i mogućnost normalnog života i opstanka na tim prostorima", rekao je Milivojević.

Slučaj Dodik i referendum u Republici Srpskoj

Milivojević smatra da je situacija u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, još jedno otvoreno političko pitanje posle presude Suda BiH na osnovu odluke visokog predstavnika Kristijana Šmita i odgovora Narodne skupštine Srpske koja je za 25. oktobar zakazala referendum o odlukama Šmita i Suda BiH.

"Ono što je sasvim jasno ovim odlukama se, zapravo, suspenduje pravo srpskog naroda da bira svoje predstavnike. Nije ovde u pitanju Dodik kao ličnost, ovde je u pitanju institucija predsednika. Ujedno, suspendovan je i dobar deo Dejtonskog mirovnog ugovora, koji podrazumeva dva entiteta, ali na način koji svakom entitetu garantuje svoje institucije. Došlo je i do podrivanja Ustava BiH i važećih normi i pravila demokratskog društva", istakao je Milivojević. 

Navodi da u ovom slučaju postoji dvostruki problem. 

"Jedan je uskraćivanje prava srpskom narodu da bira svoje predstavnike. Drugi je da Šmit ima problem sa legalitetom i legitimitetom jer nije verifikovan u Ujedinjenim nacijama, a preuzima zakonodavne ingerencije na prostoru jedne uslovno suverene države. Stoga, ovde je u pitanje dovedena i suverenost Bosne i Hercegovine", smatra Milivojević. 

Zaključuje da je u takvom kontekstu srpskom narodu u Republici Srpskoj preostalo jedino da u političkom smislu svoju volju izrazi na referendumu.

"To je demokratski politički akt koji treba da vrati političku volju srpskog naroda i pravo da bira svoje predstavnike. Naprosto, srpski narod neće prihvatiti odluku Šmita, i to treba reći jasno i glasno. I treba pojasniti da odluka Skupštine RS o referendumu nije potez odbrane Dodika nego odbrane institucije predsednika", ukazuje Milivojević. 

Naglašava da Šmit ima izvesnu podršku zapadnih sila zbog čega je situacija delikatna. 

"Još postoji kvantum političke volje stranog faktora koji podržava ovakav scenario", naglašava karijerni diplomata Zoran Milivojević u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.