Najveći budžet u istoriji EU kao nagoveštaj buduće slike Evrope – da li je i Srbija deo slagalice

Dok svet sve više liči na bojno polje interesa, Evropska unija pokušava da definiše sopstvenu ulogu – kroz novac. Višegodišnji budžet koji se kroji u Briselu nije samo finansijski plan, već politička mapa onoga što će Unija želeti i moći da postigne. I to važi i za članice, ali i za one koje to tek žele da postanu.

"Novi budžetski okvir EU predviđa raspodelu prema zaslugama. Dakle, EU se pomera od onoga što znamo kao birokratija i tehnokratija ka meritokratiji, odnosno nagradama prema zaslugama. To znači da će se strogo pratiti ne samo reforme nego i njihova primena u realnosti", ističe Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

Najveća ulaganja EU

Strahinja Subotić, viši istraživač Centra za evropske politike, slaže se da je to itekako ambiciozan plan koji će zahtevati najveća ulaganja EU do sada, bilo u unutrašnji razvoj same Unije, bilo da se radi o politici proširenja i spoljnoj politici.

"Međutim, ja bih ocenio da je ovo pokušaj Evropske komisije da dâ do znanja da ima velike ambicije, da planira sve svoje ciljeve da realizuje kako bi na kraju njenog mandata, odnosno na kraju finansijskog ciklusa, EU bila i integrisanija i snažnija i veća", smatra Subotić.

Kako će fond "Globalna Evropa" deliti novac

Prvi put – ne samo koliko, već i kome i zašto. Za zemlje proširenja – među kojima je i Srbija, planirano je više od 42 milijarde evra. Više novca, ali i više pitanja. U tom okviru, jasno se izdvaja fond "Globalna Evropa".

"Sredstva koja će se deliti iz ovog fonda 'Globalna Evropa' će biti bazirana na zaslugama, kako za svaku zemlju tako i za Srbiju. To znači da sada ne dobijamo samo blanko ček, što je bila situacija sa IPA fondovima. Srbija je tu u regionu Zapadnog Balkana značajan akter i značajna zemlja i značajan partner za EU, a koliko će iskoristiti sredstva zavisiće isključivo od političke volje i posvećenosti tim reformama i posvećivanja onim oblastima koje EU ocenjuje kao jako kritične za Srbiju, gde Srbija nažalost ne stoji dobro", ukazuje Đurica.

Subotić ističe da će u narednom periodu biti veoma značajno utvrditi od te 42 milijarde koliko će zapravo okvirno da se odnosi za zemlje Zapadnog Balkana.

"Znamo da će i Ukrajina ovog puta biti deo IPE, odnosno fonda koji bi trebalo da nalikuje na IPU, Moldavija je tu, govori se o Jermeniji, Islandu i Gruziji, veliki je broj kandidata u igri i potencijalnih kandidata", dodaje Subotić.

Novi budžet – nova proširenja

U Briselu smatraju da bi podela novca mogla da stvori određenu vrstu konkurencije među zemljama kandidatima.

"Oni koji napreduju bolje i čiji učinak u reformama je bolji, mogu da računaju i na dodatna sredstva, dok bi oni koji kasne u tom procesu mogli i da izgube deo onoga što je fondovima predviđeno", navodi Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela.

Važna poruka stiže i od predsednice Evropske komisije – objašnjava da budžet predviđa mogućnost da u narednom periodu dođe do novog proširenja.

"U tom slučaju biće aktivirana klauzula o reviziji budžeta. Budžet će se prilagoditi toj situaciji, odrediti koliko bi ta zemlja dobijala iz evropskih fondova, a koliko bi uplaćivala u zajedničku kasu. I to zaista jeste bitan politički signal, jer je budžet i u ovom pogledu, uvek tretiran kao neka vrsta lakmus papira za stvarne političke namere i prioritete EU", naglašava dopisnik RTS-a iz Brisela

Borba između političkih ambicija i štednje

Ali, pre nego što novac počne da stiže, budžet mora da preživi evropsku političku realnost. Iza zatvorenih vrata, članice EU već vode bitku – između ambicija i budžetske štednje.

"Ono što ja očekujem jeste da Evropski parlament pojača prioritete, da zahteva da se dodatno uvećaju planovi, da ovaj ambiciozan plan bude još ambiciozniji – takve su tendencije Evropskog parlamenta. Dok od članica očekujemo, pogotovu štedljivijih članica poput Nemačke, Holandije, Švedske da zapravo rade na tome da se ipak malo skrešu fondovi, da se racionalizuje budžet i da bude malo realniji u skladu sa realnim mogućnostima sa država članica", očekuje Subotić.

U toj velikoj igri, Srbija je samo deo slagalice. Ali i deo koji ima šansu – ukoliko pokaže ozbiljnost i volju. Jer, više para znači i više pritisaka. A reforma nije samo reč u dokumentu – već promena koja se mora videti.