Macut za RTS: Univerzitet doživeo najveću krizu u istoriji, put ka EU mora da se nastavi

"Ideja da dođemo u Knjaževac je bila moja lična, da zapravo vratimo stari sjaj istočne Srbije i da se setimo nekih zaboravljenih bisera Srbije i starih srpskih čaršija. Kao što vidite, u ovom divnom i lepom gradu, koji odiše tradicijom i kulturom", rekao je Macut za RTS.

Postoji mala grupa koja ne smatra važnim unapređenje i vraćanje starog sjaja Srbije, rekao je Macut komentarišući zviždanje pojedinaca.

Naglasio je da istočna Srbija zaslužuje bolji razvoj, pre svega u oblasti infrastrukture i turizma.

"S obzirom na to da je Stara planina u neposrednoj blizini, a Knjaževac je zapravo jedan od centara koji treba da bude povezan u tu jednu, da kažem, turističku magistralu ili osovinu. To je bio razlog dolaska u istočnu Srbiju i zbog toga je danas obeleženo sto dana rada Vlade.

Dakle, svi oni koji žive upravo u istočnoj i južnoj Srbiji moći će i mogu da očekuju ulaganja, veće ulaganje u narednom periodu sadašnje vlade", poručio je Macut. Dodao je da je to nastavak dugogodišnjeg projekta Integralni razvoj Srbije, a koji je najveći fokus imao na jugu Srbije i donekle na istoku.

"Ali mislim da ovaj projekat, koji je jako dobar i zdrav, treba da unapredi regione koji možda nisu bili integrisani u glavne tokove razvoja Srbije. Iz tog razloga koridor koji ide od Dunava pa sve do Pirota treba na neki način sagledati drugačije i to je razlog zbog čega ćemo Integralni razvoj Srbije angažovati na drugi način povezivanjem opština, odnosno delova Srbije kao što su Zaječar, Knjaževac, Pirot i Sokobanja, u kojoj smo bili juče i predstavlja takođe jedan od bisera Srbije. Ovaj divan grad pruža priliku da se podsetimo nekih dobrih projekata i da nešto što je već prisutno unapredimo i da vratimo stari sjaj i istočnoj Srbiji", istakao je Macut.

O rezultatima Vlade

Na pitanje da li je zadovoljan postignutim rezultatima, Macut je rekao da je lično veoma zadovoljan.

"Prvi radni dan moj je bio zapravo poziv rektoru Beogradskog univerziteta i njegovim saradnicima da dođu na razgovore koji je prihvaćen i iza toga je sledila serija razgovora i susreta sa svim rektorima državnih univerziteta u Srbiji, kojih ima sedam. U jednoj seriji razgovora koja je trajala preko dva meseca potpuno sam zadovoljan i shvatili smo da je došlo do značajnog pomaka. Mi sad imamo sve državne univerzitete koji rade, naravno neki sa većom dinamikom, neki sa manjom, odvijaju se i ispiti. Nadam se da ćemo taj trend nastaviti“, naveo je Macut.

Komentarisao je i manji broj kandidata koji su se prijavili na državne fakultete.

"Upravo ta situacija je pokazala da na nekim fakultetima određenih univerziteta u Srbiji moramo više da radimo i to je trenutak za korekcije. Mi treba zapravo da pružimo podršku tim fakultetima, da se na neki način preorganizuju, da možda poprave svoje programe, da promene politiku upisa, da na neki način možda potenciramo druge programe ili damo veću šansu univerzitetima u Srbiji koji su pokazali izuzetnu fleksibilnost“, napomenuo je premijer.

Nada se da ćemo imati završenu akademsku godinu do kraja oktobra, kako bi krenula nova godina od 1. novembra.

"Univerzitet i obrazovni sistem je doživeo jednu veliku krizu. Ovo je najveća kriza koju je Srbija imala u svojoj istoriji. Obrazovna kriza je jedan od dva osnovna socijalna stuba u zemlji, drugi je zdravstvo, i uspeli smo da sačuvamo to zdravo jezgro“, rekao je premijer.

Najavio je jedan od značajnih zakona koji ulazi u skupštinsku proceduru iduće nedelje, a reč je o zakonu o udžbenicima koji je popravljen, usklađen i značajno poboljšan u smislu održavanja nacionalnog identiteta.

Macut: Nadam se da ćemo tokom jeseni otvoriti Klaster 3

Premijer Macut izrazio je očekivanje da će Srbija tokom jeseni otvoriti Klaster 3 i istakao da bi na taj način bila nastavljena dinamika pristupanja Srbije EU.

"Nadamo se da ćemo nastaviti konačno taj put koji je zaustavljen 2021. godine. Očekivali smo da ćemo do otvaranja Klastera 3 stići već u julu ove godine, ali s obzirom na to da je velika kompleksnost ovih medijskih zakona koji su usvojeni, negde smo izgubili u ritmu", rekao je Macut za RTS.

Na pitanje da li će ispunjavanje tih normi ubrzati put, Macut je rekao da nije preterani optimista jer se, kako kaže, boji da postoji niz ograničavajućih faktora i stalno dodatnih uslovljavanja koja stižu iz Evrope.

"Kao osoba koja je tek tri meseca u ovim vodama ili pričama sa Vladom i kao premijer, potpuno delim isto mišljenje koje sam imao i pre toga – da mi imamo zapravo kočenje, sistematsko kočenje pristupanju Srbije Evropskoj uniji. U razgovorima koje sam imao sa predstavnicima Evropske unije i sa ambasadorima koji su akreditovani u Srbiji jasno sam rekao da ne shvatam zbog čega se vrše takva kočenja, zbog čega se ograničava zapravo slobodna volja zemlje i želja da se pristupi što pre", naglasio je Macut.

Govoreći o tome da će Srbija 1. septembra obeležavati dane nesvrstanih, Macut je rekao da je imao zadovoljstvo da predvodi državnu delegaciju Srbije tokom posete Egiptu.

"Tamo smo zabeležili da su naši prijatelji tu i da nas čekaju i da zapravo Srbija treba da nastavi s tom politikom kontinuiteta, a Srbija jeste prestonica i rodno mesto Pokreta nesvrstanih davne 1961. godine. Iz tog razloga jesmo predložili da se ustanovi 1. septembar kao Dan nesvrstanih. Ne samo zbog sećanja na istoriju, nego i zbog otvaranja starih prijateljstava", naveo je Macut.

Dodao je da se nada da će iduće godine biti napravljen memorijal 65 godina od prvog Samita nesvrstanih, ocenjujući da će to biti lepa prilika da ponovo okupimo sav nesvrstani svet, odnosno ljude iz država koje misle drugačije od standardnih podela i šablona.