Premijer Macut za RTS: Obrazovni sistem je stub društva i ne možemo time da se igramo

Osam meseci od početka blokada univerziteta u Srbiji, na svim fakultetima počela je nadoknada nastave. Koliko studenata u ovom trenutku nadoknađuje nastavu, da li se održavaju kolokvijumi i ispiti, do kada mora da bude završena nadoknada, kako bi se upisala nova akademska godina? Zašto je važna vest za sve građane usvajanje izmena Zakona o udžbenicima?

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut rekao je za RTS da je odmah nakon početka rada njegovog kabineta, stupio u kontakt sa predstavnicima Univerziteta.

"Naravno, taj čitav proces je trajao u nekoliko etapa - od jednog, nepoverenja i nerealnog očekivanja da se može sve rešiti, pa do realnosti u kojoj se sada nalazimo. Već na samom početku ja sam pokušao da definišem da je obrazovni element kojem mi moramo da se posvetimo potpuno odvojen od nekog političkog momenta i da ne idemo sa tim da ispunjavamo zahteve svih mogućih vrsta, jer to nije realnost“, kaže Macut.

Ako govorimo o visokom obrazovanju, smatra da treba da govorimo o institucionalnom usmeravanju mladih ljudi ka znanjima i da to ne treba da bude pozornica bilo kakvih dešavanja, što je, kako kaže, i propisano Zakonom o visokom obrazovanju.

Međutim, mešanje ove situacije koja se dešava zadnjih meseci nas je smatra i uvela u situaciju jednog produženog odlaganja početka nastave. Ipak, dodaje predstavnici svih državnih univerziteta su shvatili da moramo što pre da se vratimo u redovne tokove, jer ćemo, kako je naveo, "izgubiti i sadašnje generacije koje su već u jednoj konfuziji, ali i novu generaciju koja dolazi".

"Postoji period od šest nedelja rada, da se dovrši zimski semestar, započne letnji i obavi jedan ispitni rok na fakultetima koji to imaju kao propisano u svojim statutima. Na taj način će se pokazati aktivnost fakulteta. Ja kao profesor Beogradskog univerziteta svakako moram da podržim da naš Univerzitet u Beogradski, ali i svi drugi u Republici, prorade i rade jer to je za dobrobit našeg društva“, kaže Macut.

Napominje da je zadovoljan radom dva univerziteta, to su Kragujevački i Niški, koji su, kako kaže, "pokazali izuzetnu spremnost, pre svega Kragujevački, da kreativno prebrode ovo sve bez velike pompe, što je jako bitno".

"Iz tog razloga je i moje nepojavljivanje u medijima upravo odgovor na ovu situaciju, da ne treba biti preagresivan u tom smislu, treba pustiti stvar, da usmeravamo, ali da pustimo da se sve desi. Tako da je Kragujevac pokazao vrlo veliku fleksibilnost sa online nastavom i oni su već priveli kraju kompletnu školsku godinu“, naglasio je Macut i dodao da svi univerziteti rade u nekom obimu.

Napominje da to daje nadu da ćemo prebroditi ovu krizu, jer kako kaže "obrazovni sistem predstavlja stub ovog društva i mi ne smemo time da se igramo". Dodaje da ne treba da dovodimo u vezu obrazovanje sa aktuelnostima na političkoj sceni.

Naveo je primer Beogradskog medicinskog fakulteta koji je već u prvom roku - januarski rok, imao nekoliko hiljada prijavljenih studenata.

"Sa jedne strane imamo blokiranja nastave, koja je po meni već neodgovarajuća i neadekvatna, odnosno nepotrebna. Imamo i veliku želju studenta da dovrše svoju akademsku godinu. Tako da mislim da će prevladati jedan akademski razum i da će i kolege na fakultetima zapravo svojim ličnim primerom pogurati ovu celu stvar“, poručuje Macut i dodaje da su se i na njegov poziv svi studenti njegovog fakulteta odazvali.

Prema njegovim rečima, rukovodioci akademskih ustanova, odnosno dekani, i rektori treba da daju lični primer i da pokrenu celu stvar i da održe suverenost svojih univerziteta kroz svoj lični doprinos i lično prikazanu aktivnost.

I dalje blokirane zgrade na nekim fakultetima

Macut kaže da još uvek imamo neke univerzitete koje imaju blokirane zgrade, odnosno rektorate kao što su Beogradski i Kragujevački.

"Nažalost, takve situacije pokazuju i slabosti u radu univerziteta, koje svakako moramo da unapredimo. Mislim da je tu i odgovornost ljudi koji jesu prisutni u rukovođenju, ali isto i tih studenata ili ljudi koji zauzimaju zgrade fakulteta. Mislim da je krajnje vreme da shvate realnost u kojoj se nalazimo da treba ipak razgovarati i vratiti se u redovan životni tok“, napomenuo je premijer.

Podvukao je da niko ne vrši nikakvu represiju nad univerzitetima i tvrdi da su sve vesti i izjave u tom pogledu netačne.

"Ni u jednom trenutku niko nije stupio na univerzitete i na fakultete pojedinačno. Fakulteti jesu u obavezi da pozovu organe javnog reda da intervenišu koliko je to potrebno. I mislim da čak i to treba u nekom smislu kada se stvarno pređe preko neke granice, što za sada nije bilo unutar samog fakulteta, osim zauzimanja. Ne možemo da dozvolimo da fakulteti, odnosno neki univerziteti budu zapravo zauzeti i imali smo slike gde stvarno to ne odgovara jednom akademskom nivou“, istakao je Macut.

Napominje da je jako bitna komunikacija i da se dijalog izgubio u nekim momentima, a vrlo je važna spona u rešavanju problema.

O izmenama Zakona o udžbenicima

Govorio je i o značaju usvajanja izmena Zakona o udžbenicima. Premijer Macut je rekao da posle jednog perioda koji je trajao duže od dve godine, stigli smo konačno do Nacrta zakona o izmeni zakona o učbenicima koji donosi novinu da ćemo sada imati nacionalnu grupu udžbenika za učenike osnovnih škola.

"Krenućemo prvo od prvog i petog razreda od iduće školske godine koji će biti u nekoliko oblasti. To je pre svega Srpski jezik, Svet oko nas, Istorija i Geografija, Muzičko i Likovno. Na toj osnovi će se zapravo i temeljiti ta nacionalna prepoznatljivost“, rekao je premijer Macut.

Smatra da je to jako bitno za nove generacije da budu i odgovorne prema zemlji u kojoj se nalaze, a da i saznaju ono što je osnova postojanja zemlje kao što je Srbija, koja ima izuzetno veliku, bogatu i istorijsku, ali i kulturnu tradiciju.

"Mislim da smo stigli do jednog rešenja koje će značajno, definisati srpski obrazovni prostor i omogućiti da i učenici, ali i roditelji ne lutaju više. Imali smo do sada situaciju da je bilo mnogo srpskih izdavača. Sada ćemo imati sve u jednoj kući, trudićemo se da to bude i biće u jednoj izdavačkoj kući. Mislim da će to biti jako značajno za olakšavanje nastave“, istakao je predsednik Vlade.

Napominje da uvek ima pritisaka protiv promena, ali ističe i da je izdavaštvo stub jedne države.

"Na ovaj način ćemo dobiti mnogo jeftinije učbenike, biće upola jeftiniji i mislim da je to jedna dobra situacija da ćemo imati usklađenost u svim domenima i znanja i finansiranja, ali i same težine učbenika. Propisano je da i težina učbenika mora da bude maksimalno odgovarajuća da bi rasteretila decu. Znači, od maksimalne cene koja je moguća da bude za takav učbenik, imaćemo zapravo i težinu koja ne bi smela da bude velika, da ne bismo opteretili decu“, objasnio je Macut.

Rezultati posle 100 dana Vlade

Ističe da je situacija sada relaksiranija nego pre tri meseca kada je preuzeo mandat predsednika Vlade Srbije.

"Period početka godine je bio jako naporan, napet i lično kada sam dobio poziv od predsednika Republike, ja sam se iskreno iznenadio, ali sam shvatio da je možda takav poziv i prilika da doprinesem nečemu. Ostvaren sam u akademskom smislu i ovo je možda želja da na neki način doprinesem rešavanju jednog od velikih problema koji u osnovi jeste krenuo kao akademski problem, ali se preneo i na druge neke oblasti“, oceno je Macut.

Nada se da će uspostavljanje tog jednog od stubova osnova društva doneti i ubrzavanje i vraćanje ekonomije na standarde i puteve gde se nalazila pre nekoliko meseci.

"Naš obrazovni sistem nije toliko slab i fragilan. On se treba možda popravljati, unapređivati. To je jedna dinamična struktura. Situacija jeste bila teška, jeste teška, ali nadam se da ćemo izaći iz toga. Lično ću dati svoj doprinos“, napomenuo je predsednik Vlade Srbije.

Najavio je da će već sledeće nedelje predstaviti rezultate vlade od kada je na njenom čelu.

Jedan od rezultata ove Vlade je i dogovor da 1. septembar Srbija obeležava kao Dan nesvrstanih.

"Ja mislim da polazeći iz vremena u kome sam ja živeo i u kome sam ja odrastao, taj pokret nesvrstanih koliko god se vezuje za život u jednoj zajednici naroda kao što je bila Jugoslavija, danas možda predstavlja jedan dobar istorijski kontekst da održavamo tradiciju. Mi treba tih istorijskih momenata da se sećamomi da pokažemo da smo spremni da obnovimo stara prijateljstva i da uspostavljamo odnose sa svim zemljama u svetu. To je uvek bila politika Srbije“, zaključio je premijer Macut.