Samit lidera EU i o Zapadnom Balkanu – podrška proširenju, ali uz konkretne reforme

U nacrtu zaključaka stoji da će EU nastaviti blisku saradnju sa Zapadnim Balkanom i "podržavati njihove reformske napore ka članstvu". Navodi se i da EU podržava napredak "postepene integracije u EU", kao i da je budućnost regiona u Evropskoj uniji.

Tokom večeri očekuje se kratka rasprava o Zapadnom Balkanu nakon što predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izvesti lidere o svojoj nedavnoj poseti zemljama regiona.

Na samitu NATO, održanom ranije ove nedelje, dogovoreno je povećanje vojnih budžeta na pet odsto BDP-a do 2035. godine.

Glavni teret tog povećanja biće na evropskim zemljama: 23 od 27 članica EU ujedno su i članice NATO.

Očekuje se da će evropski lideri zatražiti od visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas i komesara za odbranu Kubilijusa da izrade mapu puta za primenu odbrambene strategije EU.

Odbijanje Španije da se obaveže

Postojeće inicijative u oblasti odbrane podrazumevaju mobilizaciju 850 milijardi evra kroz stvaranje fiskalnog prostora za zemlje članice, kako bi mogle da troše više na odbranu.

Mnogi smatraju da bi u sadašnjoj situaciji moglo doći do podela između zemalja koje imaju finansijsku mogućnost da ulažu više i onih koje to ne mogu.

Španija je na samitu NATO odbila da se obaveže na cilj od pet odsto BDP-a za odbranu. Premijer Sančez je u Briselu izjavio da će se Madrid "uskladiti sa usvojenim planovima", navodeći da je Španija "ozbiljna zemlja", solidarna sa partnerima.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda izjavio je pre početka sastanka da bi sve zemlje u potpunosti trebalo da iskoriste postojeće inicijative EU, kao što su programi SAFE i REarm EU, ali je ocenio da to nije dovoljno.

"Moramo ići dalje, zbog čega vidim veliku potrebu za povećanjem narednog višegodišnjeg budžeta EU", rekao je Nauseda.

Ukrajina neće otvoriti prvi klaster

Uprkos preporuci Evropske komisije, na samitu neće biti otvoren prvi klaster u pregovorima sa Ukrajinom, jer je Mađarska ostala pri protivljenju. Zbog toga se ukrajinski predsednik Zelenski sastanku priključio putem video-linka, umesto da lično prisustvuje.

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je po dolasku na samit da njegova zemlja ne želi novu članicu koja je u ratu.

"Problem je rat. Ako integrišemo Ukrajinu, integrišemo rat. Ne želimo da budemo u istoj zajednici sa zemljom koja je u ratu i predstavlja pretnju i za nas, jer ako je jedna članica u ratu – onda je EU u ratu. To nećemo", istakao je Orban.

Očekuje se ipak da će, uprkos rezervama Mađarske i Slovačke, biti doneta odluka o usvajanju 18. paketa sankcija protiv Rusije.

Na dnevnom redu je i situacija na Bliskom istoku, uz očekivanje nekih zemalja da EU revidira ili zamrzne trgovinski sporazum sa Izraelom, u svetlu optužbi za kršenje ljudskih prava u Pojasu Gaze. O tome su govorili premijeri Španije i Slovenije – Sančez i Golob.

Ipak, takva odluka nije predviđena tekstom zaključaka samita, što znači da će se rasprava o tom pitanju nastaviti. Premijer Slovenije najavio je da bi, ukoliko izostane konsenzus na nivou EU, neke države mogle pojedinačno da uvedu sankcije Izraelu.