Nikad manja razlika između onih koji su za i protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju

Procenat ispitanika koji vide korist od članstva Srbije u EU je za 11 procentnih poena veći od procenta onih koji smatraju da bi joj članstvo donelo štetu.

Kada je u pitanju lična korist od članstva Srbije u Uniji, većina od 53 odsto građana je ne vidi i nemaju osećaj da bi takav korak značajno popravio kvalitet njihovih života.

"Osim toga, 79 odsto građana smatra da se Srbija prema EU kreće 'veoma sporo i sporo', pa ne čudi i da je skoro polovina učesnika u istraživanju (47 procenata) uverena da Srbija nikada neće ni postati njen deo", navodi se u istraživanju Cesida.

Ističe da građani kao ključni razlog zašto Srbija može da bude preskočena u procesu EU integracija navode status Kosova i Metohije, pa tako 36 odsto ispitanika misli je to za Srbiju ključna prepreka.

"Da je ključna prepreka daljim integracijama vladavina prava i stanje demokratije misli 27 odsto ispitanih, dok neuvođenje sankcija Rusiji, kao razlog, navodi 21 procenat ispitanika. Građani su svesni da je EU u prethodnih 25 godina bila bez premca najveći donator Srbije. U budućnosti očekuju da se pomoć EU usmeri na tri oblasti – zdravstvo, ekonomiju i vladavinu prava", naglašava se u saopštenju. 

Kada je reč o odnosu prema EU u kontekstu projekta "Jadar", za najveći procenat ispitanika (oko 64 odsto), podrška Evropske komisije razvoju sektora kritičnih sirovina i minerala u Srbiji, uključujući i eksploataciju litijuma pogoršava mišljenje o EU.

"Kada se govori o studentskim protestima, stav 36 odsto građana je da EU treba javno da osudi vlast i nedvosmisleno podrži studente dok većina građana (njih 60 odsto) smatra da je ispravan put da se podrži pravo na proteste, ali bez osude vlasti i mešanja u unutrašnje stvari Srbije", zaključuje se u saopštenju.

Navodi se da je "dosadašnje ponašanje EU povodom studentskih protesta značajno ili donekle pogoršalo mišljenje o EU". 

"I to kaže ukupno 60 procenata građana. Njihova struktura govori da trenutna pozicija EU o protestima pogoršava mišljenje i kod grupe koja podržava studente i kod grupe koja ih ne podržava,  jer su za prve reakcije EU suviše blage, a za druge kritične ili na neki drugi način neprihvatljive", zaključuje se u istraživanju Cesida. 

Ispitivanje javnog mnjenja je realizovano tokom aprila 2025. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.000 punoletnih ispitanika u sklopu projekta "Razumeti krize, osnažiti otpornost: Ka poslednjoj stanici EU integracija".