Univerzitet između dijaloga, blokade i nastave

Sve više nastavno-naučnih veća fakulteta u Srbiji izglasava početke onlajn nastave, a na većem broju visokoškolskih ustanova već je počela. Deo studenata i dalje je u blokadi i ne želi da se vrati nastavi do ispunjenja zahteva. 

U protestu je i deo članova akademske zajednice i građana ispred zgrade Vlade Srbije. Predstavnici kako ga nazivaju "Pobunjenog univerziteta" protestuju uprkos dogovoru premijera Đura Macuta i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. 

O tome hoće li se okončati ova akademska godina i kako, i šta će biti definitivno sa narednom, ali i upisom nove generacije brucoša za Jutarnji program govore Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta i Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka.

Petrov: Dijalog uz nepoznanice

Profesor Petrov smatra da treba da postoji dijalog između predsednika Vlade, nosioca izvršne vlasti i prvog čoveka Univerziteta.

"Taj dijalog mora da se zasniva na uzajamnom poverenju i mora da podrazumeva da davanja ne idu samo sa jedne strane, nego i sa druge. Od strane univerziteta ne idu davanja, ali idu određene garancije da ukoliko se sve ono što je zahtevano, a uglavnom je zahtevano na osnovu dokumenta - Inicijative za spas Univerziteta u Beogradu - da kada se počne sa realizacijom svega toga, to bude na odgovarajući način sprovedeno i na samom fakultetu. Konkretno sam mislio na to da je dobro što je određeno, otprilike, kada će se polagati prijemni ispiti, ali da ostaju mnoge nepoznanice“, kaže Petrov.

Prema njegovim rečima, na tim nepoznanicama predsednik Vlade i rektor Univerziteta u Beogradu treba da rade svakodnevno, višečasovno, jer lako je reći - "organizovaće se prijemni ispit".

Ali postavlja se pitanje, kaže Petrov, u kojim uslovima - u uslovima studenskih blokada. Da li će to biti moguće, kakvi će to uslovi biti, da li će biti uslova za regularnost prijemnog ispita, da li će budući studenti, brucoši, tako lako pa i njihovi roditelji pristati da puštaju decu na takve prijemne ispite u takvim uslovima, navodi Petrov.

Neophodan svakodnevni dijalog

Smatra da dijalog treba da se vodi svakodnevno, a ne četiri puta za nešto manje od dva meseca u velikim pauzama.

"I drugo, ja sam skeptičan i zbog toga što ne vidim u tim razgovorima ono što je za mene kao profesora prava i pravnika jako važno. To su strogo poštovanje Ustava i zakona u delu koji se odnosi na pravo na obrazovanje i na autonomiju univerziteta koja podrazumeva u svojoj suštini obavljanje jedinstva visokoobrazovne delatnosti. A to su nastava, ispiti i naučnoistraživački rad“, navodi profesor Petrov.

"O Ustavu i zakonu se praktično ne govori"

Ističe da se u dijalogu, pogotovo u Inicijativi za spas u Univerziteta u Beogradu, u čijem pisanju nije učestvovao, o Ustavu i zakonu praktično ne govori, osim o uredbama Vlade.

"Zaista, nema Ustava, nema zakona, a autonomija univerziteta se definiše na više načina krajnje proizvoljno. Ja bih voleo da se i jedna i druga strana, ako uopšte moramo govoriti o stranama, polako vraćaju u okviru ustavnosti i zakonitosti. I to je u stvari bila moja glavna poruka i u vezi sa kritikom rasformiranja radne grupe o zahtevima. Ta radna grupa je tako olako i tako preko noći sastavljena, da je bilo logično da bude i rastavljena, ali je loša poruka, da Vlada koja je tek ušla u mandat sastavlja jednu takvu radnu grupu, a da je onda posle nekoliko dana ili nedelja, da li pod uticajem ulice, Pobunjenog univerziteta ili nekog trećeg - rasformira. U tom smislu je loša poruka“, objašnjava Petrov.

Vladisavljević: Mesecima se ne plaćaju materijalni troškovi fakulteta

Uprkos dogovoru premijera i rektora u vezi sa tim uslovima koji su zapravo ispostavljeni, nastavljen je protest ispred Vlade Srbije.

Govoreći o tome koliko to dodatno komplikuje situaciju i kakvu poruku šalje, profesor Nebojša Vladisavljević kaže da je taj protest zakazan i počeo pre dogovora rektora i premijera i protest je odgovor na pritiske vlasti na univerzitet "koji su bez presedana u međunarodnim razmerama“.

"Ono što smo imali u prethodnih nekoliko meseci jeste prvo pokušaj svođenja univerziteta na neku vrstu dodatnog srednjoškolskog obrazovanja ukidanjem istraživačkog rada - jednom nezakonitom uredbom, a kada se razmatra kvalitet univerziteta ključno merilo je upravo kvalitet istraživačkog rada. I naš univerzitet dobro stoji na međunarodnim listama univerziteta. Drugo, mesecima se ne plaćaju materijalni troškovi fakulteta. Fakulteti ne mogu tako da opstanu. Plate profesora se ne isplaćuju mesecima, odnosno isplaćuju se desetak procenata upravo zbog te nezakonite uredbe“, rekao je Vladisavljević.

Ono što je još opasnije, dodaje, što mesecima imamo "sistematski veoma grube napade državnih funkcionera, predstavnika vladajuće stranke i režimskih tabloidnih medija na rektora, univerzitet i profesore“.

Sadržina dogovora nije objavljena

"Dobro je da je dogovor postignut, međutim problem je u tome što sadržina dogovora nije objavljena. Mi smo saznali delove dogovora iz medija, čuli smo nešto od uprava svojih fakulteta, međutim, kada se to ne objavi, onda je pitanje koga to obavezuje“, kaže Vladisavljević.

"Ako pogledate sadržinu ovog dogovora, bar ono što smo načuli, praktično Vlada ispunjava sve zahteve univerziteta, ali izbegava da to javno kaže, jer se verovatno pretpostavlja da će to biti određena slabost prema biračkom telu vladajuće stranke“, rekao je Vladisavljević.

Prema njegovim rečima, važno je da se ovaj dogovor objavi, kako bi tačno znali na šta su se obavezale obe strane i da bi taj dogovor mogao da se ispuni.

O implementaciji dogovora 

Profesor Petrov kaže da nije ni očekivao da će u ponedeljak sve biti dogovoreno. Implementacija tog sporazuma, odnosno dogovora, je ono što interesuje veliki krug ljudi u Srbiji.

"To su studenti koji su i u blokadama, studenti koji su van blokada. Svi su oni studenti i u pogledu pravnog svog statusa i prava obaveza, oni su potpuno izjednačeni. Dalje, njihovih roditelja, pogotovo ovih budućih studenata, kojima svakako nije sve jedno da znaju,  da li će prijemni ispit sigurno biti u poslednjoj nedelji jula, na koji način će on biti realizovan, kada će početi prijavljivanje dokumentacije, kako će se obezbediti regularnost prijemnog ispita. To su pitanja nastave, to su pitanja visokog obrazovanja. Ja namerno na njima insistiram, zato što su ona istovremeno i jako životna pitanja, a s druge strane, to su pitanja u kojima mi kao profesori univerziteta možemo da govorimo, a držeći se autonomije univerziteta i visokoobrazovnog procesa", navodi Petrov.

"Kad reč o naučno-istraživačkoj delatnosti, nije ipak tačno, tu moram da istaknem, a mogu i da pročitam, ako je neophodno da bih dokumentovao, osnovne pravne principe na kojima počiva naš Zakon o visokom obrazovanju“, dodaje Petrov.

Tu se nigde naučno-istraživačkoj delatnosti ne daje prednost u odnosu na studiranje, nastavu, reč je o jedinstvu nastavnog, ispitnog i naučno-istraživačkog procesa, ističe Petrov.

Apelujem na sve, da počnemo polako da se vraćamo u ustavnosti i zakonitosti. Ispod, odnosno iznad ove uredbe koja je osporena, nalazi se Zakon o visokom obrazovanju, ističe Petrov.

Ko je počeo sa kršenjem Zakona o visokom obrazovanju

Postavlja se pitanje ko je počeo sa kršenjem zakona o visokom obrazovanju i da li je makar do danas jasno, posle sedam meseci, da su blokade studenata, makar inicirane jednom strašnom nesrećom i inicijalno u mnogo čemu opravdanim zahtevom, neustavne i nezakonite sa stanovišta ostvarivanja Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda, a pre svega prava na obrazovanje, zatim prava na ljudsko dostojanstvo, kaže Petrov.

Podseća da je pre nekoliko dana bio napad na profesorku Pravnog fakulteta prilikom, kako kaže, obične overe semestra.

Duel dva političara-profesora

"Nebitno je ko je student koji je izvršio to krivično delo. Reč je o studentu koji je napao profesorku", rekao je Petrov i upitao da li je reč o jednoj opštoj atmosferi u kojoj se nalazi naš univerzitet pa i naše društvo. 

Ukazuje da je "Pobunjeni univerzitet" politička inicijativa. "Nije to baš slučajnost da je Pobunjeni univerzitet upravo na toj raskrsnici u vreme kada počinju razgovori rektora BU i predsednika Vlade. Ali, predsednik Vlade mora, i to je ono zbog čega ja apelujem na njega, pa upućujem i jednu kritiku, koliko smem kao sudija Ustavnog suda, da se ponaša maksimalno transparentno i da pre svega roditeljima, građanima Srbije, studentima koji čekaju - objasni dokle se zaista došlo", navodi Petrov.

Ističe da što se tiče dogovora, to mu liči na duel dva političara, dva profesora-političara. "Jedan koji je ušao u politiku i jedan koji je ušao u politiku, ali ne na vlast. A šta je sa običnim građanima? Šta je sa studentima? Šta je sa studentima u blokadi koji, takođe imaju ozbiljna pitanja", pita se Petrov.

Taktičke razlike među fakultetima 

Profesor Vladisavljević kaže da se posle "dramatičnih pritisaka, vlasti na univerzitet prethodnih meseci došlo do nekih taktičkih razlika u tome kako su različiti fakulteti postupili po pitanju onlajn nastave, jer inicijativa rektorskog kolegijuma nije bila prihvaćena na nekim mestima.

"Tako da su recimo FON i Ekonomski fakultet počeli nastavu bez dogovora sa studentima, a zatim vidimo da ih je nekoliko fakulteta pratilo u tome, ali ipak uz neki pokušaj dogovora, uz široke konsultacije, mada na kraju dogovor nije postignut, uključujući i Fakultet političkih nauka. Međutim, imamo druge primere, imamo štrajk na Filozofskom fakultetu, Elektrotehničkom, Medicinskom, imamo i Pravni fakultet koji je opet neki drugi model gde je postignut dogovor sa studentima", napominje Vladisavljević.

Svi se slažu da treba završiti školsku godinu, ali...

Profesor Vladisavljević kaže da se svi slažu da treba završiti školsku godinu. "Da treba pripremiti uslove za prijem nove generacije studenata, ali da se nastavi blokada, i to su uprave fakulteta upravo rekle, ali u nekom drugom obliku, da ide paralelno. Vi možete da krenete sa nastavom, kao što su neki fakulteti krenuli, ali imate dve trećine ili više studenata koji će bojkotovati tu nastavu", rekao je Vladisavljević i upitao šta je onda postignuto.

Prema njegovim rečima, smisao je u tome da u dogovoru sa studentima završimo godinu i primimo novu generaciju studenata.

"Ali ovo vidim više kao neku vrstu taktičkih neslaganja na univerzitetu. Ono što je bitno, čini mi se da postoji strateško jedinstvo i, nažalost, ovako ministarstvo i ovakvu vladu i odnos prema univerzitetu većina studenata i profesora vidi kao jednu ozbiljnu pretnju autonomiji univerziteta i čini mi se da će se to prvom prilikom pokazati", dodaje Vladisavljević.

Navodi da se očigledno ide ka nekom rešenju i ovaj dogovor to potvrđuje, mada nažalost nije objavljen.

"Bitno je da je Vlada prihvatila praktično sve zahteve univerziteta. Ono što nije učinila, kolega je pomenuo rasformiranje ove komisije koja bi trebalo da izradi nacrt novog zakona o univerzitetu. Ona je rasformirana i to je pozitivan korak, ali mislim da bi Vlada morala javno da se obaveže ili ministar da izjavi da u mandatu ove vlade neće biti izmena zakona o visokom obrazovanju jer je ova vlada definitivno izgubila legitimitet da o tome razgovara dramatičnim pritiscima na univerzitet", zaključio je Vladisavljević.