Ključne poruke sa samita u Odesi - zaoštravaju se odnosi prema Rusiji, nije onako kako je Tramp zamislio

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Četvrtom samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa održanom u Odesi, gde je imao i bilateralne sastanke sa evropskim liderima, uključujući i domaćina, predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Vučić je izjavio da Srbija ostaje dosledna podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali nije potpisao zajedničku deklaraciju samita koja poziva na jačanje sankcija Rusiji i podržava ukrajinsko članstvo u NATO-u.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu rekla je za RTS da je samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa format koji postoji od kako se desio napad Ruske federacije na Ukrajinu.

"Srbija je učesnica tog foruma. Sastav država koje u tome učestvuju su pojedine zemlje Evropske unije i aspiranti na članstvo. Dakle, prošle godine je bilo značajnih problema u vezi sa usvajanjem deklaracije, ali je ona usvojena konsenzusom“, dodaje Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, ove godine ključna poruka je zaoštravanje politike prema Ruskoj federaciji u kontekstu toga da se insistiralo na formulacijama produžetka i dodatnih sankcija prema Ruskoj federaciji, što govori da uprkos najavama o potencijalnom prekidu vatre ili miru, zapravo politika govori u prilog tome da se odnosi sve više zaoštravaju, jer do rešenja se ne dolazi na način kako je to američki predsjednik Tramp zamislio, u nekom kratkom roku da dođe do prekida vatre, a zatim i do finalnog mira

Šta je ideja samita u Odesi

Joksimovićeva kaže da je ideja, između ostalog, da zajedno sa Evropskom unijom čitava Evropa pruži podršku Ukrajini na adekvatan način kroz različite vrste pomoći.

"Srbija u tom delu učestvuje kroz humanitarnu pomoć, a više puta su se pojavili tekstovi, pa i nedavno "napad“ iz Ruske federacije od strane njihove službe bezbednosti da se oružje i municija iz Srbije nalaze u Ukrajini“, rekla je Joksimovićeva.

Srbija je uvek do sada, kako navodi, ovakve najave i tvrdnje demantovala u kontekstu toga da Srbija ne prodaje i ne daje direktno oružje Ukrajini, već da su možda u pitanju neki posrednici.

"U svakom slučaju, evidentno je da oružje proizvedeno u Srbiji završava i na ukrajinskom ratištu“, ističe ona.

Sastanak u Odesi, približavanje EU 

Joksimovićeva kaže da je izuzetno važno zaista posetiti jednu zemlju "koja trpi takvu vrstu agresije u ovom trenutku i suočiti se sa stepenom razaranja" Navodi da Ukrajina zaslužuje svaku vrstu podrške.

"U najavi same posete je bilo tumačenje da je ovo približavanje Srbije Evropskoj uniji. Dakle, mi se nalazimo u jednom periodu kada smo čuli najave o mogućem otvaranju klastera 3. Ukoliko je ovo jedan od argumenata na stolu, videćemo da li je takav argument dovoljan da bi se deblokirao proces evropskih integracija u kojem se Srbija realno u ovom trenutku nalazi ili će prevagnuti teme iz oblasti usaglašavanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom za koju smo i u ovom slučaju videli da se odvija na način zbog kojeg su pojedine, naročito zemlje EU, izuzetno osetljive“, podvukla je Joksimovićeva.

Bez Prištine na samitu

"Mislim da je Ukrajina poslednja zemlja koja bi priznala Kosovo. Dakle, za njihovu situaciju je pitanje teritorijalnog integriteta od izuzetnog značaja. Važno je suočiti se sa potencijalnim elementima budućeg mira u Ukrajini koji može promeniti nekakvu vizuru ove teme, pa i u odnosu na dijalog Beograda i Prištine“, rekla je gošća Jutarnjeg programa.

Koiko za Srbiju, toliko još više i za Ukrajinu od izuzetnog značaja je, dodaje, da tema teritorijalnog integriteta ostane na stolu kao ključna i u tom kontekstu smatra da postoji između Srbije i Ukrajine potpuno razumevanje.

Prema tome mislim da je očekivano bilo da Kijev Kosovo neće pozvati, istakla je Joksimovićeva.

O deklaraciji iz Odese

Predsednik Srbije nije podržao deklaraciju kojom se poziva na jačanje sankcija Rusiji i članstva Ukrajine u NATO.

"Ova deklaracija ima dosta elemenata. Mislim da je ključni razlog upravo pominjanje daljeg uvođenja sankcija. Tokom prošlogodišnjeg samita u Dubrovniku usvojena je kompromisna formulacija koja je izbacila sankcije iz vokabulara same deklaracije. Danas mi se čini da se retorika prema Ruskoj federaciji pojačava i da je želja i potreba da se pritisci na Rusku federaciju pojačaju i u u nekoj daljoj instanciji da se postigne nekakav mir na način koji vidi EU kao adekvatan, a naravno i Ukrajina“, smatra Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, u Evropskoj uniji postoji značajna zabrinutost da li će Ukrajina biti poslednja ruska meta.

"Sve češće čujemo da veliki broj zemalja, a i obaveštajnih službi, smatra da je ovo samo prolazna stanica za Rusku federaciju i da će sledeća zemlja biti verovatno članica NATO-a na koju će Ruska federacija nastaviti svoje ratne dejstva“, dodaje.

Obnova jednog ili dva grada u Ukrajini

Predsednik Vučić je najavio pomoć Ukrajini, između ostalog obnovu jednog ili dva grada ili regiona.

"Mislim da je od velikog značaja izraziti podršku na takav način Ukrajini, da se u narednom periodu, u trenutku kada se ratna dejstva završe, jer doći će i taj trenutak, pomogne Ukrajini u njenoj obnovi. Mislim da je to prijateljski gest koji je i Zelenski istakao kao za njih izuzetno značajan“, kaže ona.

Neuvođenje sankcija Rusiji

Što se tiče neuvođenja sankcija Rusiji, Joksimovićeva laže da postoji jedna tema koja je za Srbiju od velikog značaja, koja je trenutno na stolu, a to je pitanje energetskog sporazuma, koji u ovom trenutku produžen do kraja septembra.

Prema njenim rečima, ambicije Srbije su da on bude postignut na duži vremenski rok.

Neophodno je doći do energenata, jer nemamo adekvatnu diversifikaciju, ali sa druge strane, meni se čini da je tema evropskih integracija u ovom trenutku za Srbiju u značajnom zaostatku, dodaje Joksimovićeva.

"S jedne strane, to je zbog nedovršenih reformskih procesa, koje je kroz reformsku agendu usvojila sama Srbija u kontekstu dobijanja tranši plana rasta. Mislim da se na tome u ovom trenutku radi i naravno da se deblokiraju dalji procesi kroz otvaranje daljih klastera, simbolički, pre svega, klastera 3 koji je evo već gotovo četiri godine čekao. uprkos preporukama Evropske komisije. U tom kontekstu nisam sigurna da li će doći do ove deblokade ukoliko ne dođe do pomaka u usaglašavanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom", zaključila je Joksimovićeva.