Takovska 10: Kuda ide univerzitet – fakulteti između izbornih i ispitnih rokova

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov kaže da je krajnje vreme da svako počne da radi svoj posao.

"Ako želimo da zaključujemo školsku godinu i dovedemo je u legalne tokove, a pre svega, da omogućimo svim studentima da ostvare svoje pravo na obrazovanje", ističe Petrov.

Zaključuje da, dok blokade fakulteta traju, postoji problem uspostavljanja punog kapaciteta visokoobrazovne delatnosti i povratka u okvire ustavnosti i zakonitosti onako kako je to određeno važećim propisima.

"Sve ovo ostalo je nekakav privid, ali mi, nažalost, i živimo u tom prividu", podvlači Petrov.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, u osvrtu na rečenicu sagovornika "da bi svako trebalo da obavlja svoj posao", smatra da se u konkretnoj situaciji ne bi ni nalazili da je svako obavljao svoj posao.

"Studenti su u svojim zahtevima i tražili upravo da svako radi svoj posao, a tu se pre svega mislilo na rad tužilaštava. Da je vlada u tehničkom mandatu radila ono što joj Zakon o vladi nalaže, ona nikad ne bi donela nezakonitu uredbu koja je zapravo osvetnički akt prema fakultetima. To su sve delići mozaika koji bi trebalo da se navedu da bismo mogli da razumemo zašto smo sada u problemu", navodi Jovanović.

Naglašava kako je nesumnjivo da trenutna ponuda ne zadovoljava kvalitet nastave na različitim fakultetima, ali da svakako postoje nagoveštaji da profesori i studenti na blokadama imaju razumevanje za situaciju.

"To je jedan dobar primer kako je, zapravo, u sinergiji profesora i studenata moguće da se dođe do jednog koraka koji nas izvodi iz ovog velikog problema. Krenulo se u onoj meri u kojoj se može krenuti, a da se istovremeno ne raspetljavaju ovi širi društveni problemi koji su direktno uzrokovali sve ono zbog čega se sada nalazimo u blokadi", tvrdi Jovanović.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić objašnjava da je društvo svedok "verovatno najveće u istoriji univerziteta u Srbiji".

"Model koji je, prema mom mišljenju, ne samo da je nezakonit i neustavan, već je i totalitaran i usvojen je od strane dela studenata. Fakultet na kojem radim odabrao je da bude jedan od bastiona takvog pokreta. Pokret koji je dominantan na univerzitetu ima jedan stav. Očigledno je da je cilj, kako su mnogi govorili, promena sistema. Dakle, ne samo vlasti, već i ustavnog poretka", smatra Antić.

Ukazuje da je, prema njegovom mišljenju, činjenica da suštinski ne postoji način da se sačuva godina.

"Ono što mislim da je strašno, to je ideja da možete da sprečite nekoga u njegovoj slobodnoj volji. Ne vidim politički uspeh ovoga. U januaru i martu je izgledalo da taj blokaderski pokret drma vlast i da je vlast na stolu. Sada smo mi na stolu", kaže Antić.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković tvrdi da se "kao društvo nalazimo u jednoj vrsti vanrednog stanja".

"Cela zemlja! I mladi ljudi to osećaju. Ono što se u stvari ne pominje u ovom protestu i što se ne pojavljuje kao zahtev studenata jeste pretnja od rasparčavanja naše države, a mislim na krizu na Kosovu i Metohiji i stradanje naroda na KiM. Ali, mladi ljudi osećaju da nešto nije u redu", ističe Ković.

Primećuje, kako kaže, da je njemu na protestima izostalo pitanje prioriteta i zadataka društva.

"Da li je to očuvanje granica ove zemlje i svega što proizilazi iz toga, ili je to pitanje korupcije. Ovde je reč o sudbini univerziteta u Beogradu i čini mi se da se to zaboravlja. I kod studenata, i kod profesora, a pogotovo kod vlasti koja otvoreno preti i donosi ove skandalozne uredbe. Postoje politički sukobi. Ali ovaj univerzitet su osnovali mnogo ranije. Mi ovu kuću moramo da čuvamo, jer nemamo drugu", navodi Ković.

Da li je akademska godina izgubljena

Profesor Petrov ističe da mu smeta što se studenti, za njega jako heterogeni, ukalupljuju u termine poput "studenata u blokadi".

"Ja sam više puta govorio da postoje studenti koji su u plenumima i studenti u blokadi, postoje oni studenti koji uopšte nisu u plenumima, ali podržavaju, recimo, one inicijalne studentske zahteve. Postoje studenti koji su potpuno nezainteresovani za bilo šta od toga i moramo reći da taj broj studenata uopšte nije mali. To što se oni ne vide, što su možda preterano tihi, to je, između ostalog, odlika, ja mislim, onih koji predstavljaju nekakvu većinu, a možda i jedna naša mentalitetska karakteristika", kaže Petrov.

Takođe, kako naglašava, različita su stanovišta i među profesorima.

"Nisu svi profesori za blokade, pogotovo u poslednje vreme. Za mene su najveće žrtve su oni kojima se uskraćuje pravo na obrazovanje, a to su studenti, uključujući i studenti u blokadi. Ne znam kako možemo da okončamo školsku godinu, a da ona bude suštinski, ne samo legalno, nego i legitimna", ukazuje Petrov.

Profesor Antić da je uveren da je godina, prema njegovom uverenju, već izgubljena.

"Ovo sada je stvar politike", zaključuje Antić.

Profesor Ković kaže da je politika uvek imala svoje mesto na fakultetu, ali da se mora jasno postaviti način.

"Svakodnevno ima političkih stavova, ali prosto unutar amfiteatra, unutar učionice, to nije mesto za dnevno politička pitanja i agitaciju. Vi, nažalost, imate i to da se neki profesori bave dnevno političkom agitacijom. Čak okreću studente protiv nekih drugih profesora i tako dalje", smatra Ković.

Profesor Jovanović navodi da, kao i svi građani Republike Srbije, imaju potpuno legitimno pravo da zahtevaju izbore, ali da kada se govori o politici malo šire, utisak je postoji nedorečenost u smislu toga šta se podrazumeva pod tim.

"Ono što podmeću nosioci vlasti jeste da je svaka kritika državne vlasti nekakav nedozvoljeni oblik političkog delovanja. Poziv intelektualca je uvek i svugde da ima kritički odnos prema nosiocima državne vlasti", ističe Jovanović.

Studenti u blokadi kao politički faktor

Antić, poredići situaciju sa studentskim pokretom iz devedesetih, kaže da studenti tada jesu bili značajan politički fatkor, ali ne iznad opozicije.

"Sada je situacija nešto drugačija. Prvo, mi nismo bili na fakultetu, nego na ulici. Drugo, imali smo konkretan cilj. Sada toga nema sve do zahteva za vanrednim izborima. Sada se direktno, recimo na Filozofskom fakultetu, već dva meseca pravi studentska lista i određuju se kandidati. Politička stranka se pravi izvan univerziteta, a ne na univerzitetu. Mislim da će polako jenjavati pokret. Morate da imate ideologiju i program, jasniji od toga da nema korupcije i da ne ginu ljudi", ističe Antić. 

Petrov smatra da su studenti u blokadi bili ozbiljan politički faktor u nastajanju.

"Upravo u ono vreme kada su njihovi inicijalni studentski zahtevi bili navodno politički neutralni. Ali zaista, posle 15. marta, nije dovoljno da vi samo ispostavite nekakav zahtev za vanredne parlamentarne izbore", ističe Petrov.

Kako kaže, studenti u blokadi jesu uzdrmali društvo da razmišlja više o sopstvenoj odgovornosti.

"I mene su. Drugačije sam razmišljao kao nosilac javne funkcije sada i profesor fakulteta nego što je to bilo pre studenskih blokada. Mislim u pozitivnom smislu", zaključuje Petrov.

Jovanović naglašava da je studentski pokret sazreo za šest meseci i shvatio da je probleme potrebno rešavati i na političkom nivou

"Prosto je neophodno politički delati, a to što politički delamo ne znači da moramo stranački da delamo, ne znači da moramo da se angažujemo u smislu nekakvih fotelja. Taj narativ će se srušiti sa ovom generacijom", podvlači Jovanović.

Ković ukazuje da su studenti u blokadi i te kako postali jaka politička snaga. 

"Ovaj pokret je masovan i dan danas. To se ne može i ne sme potceniti. Preuzimaju odgovornost za svoju otadžbinu. Imaju kritički stav prema vlasti, a s obzirom na to šta ona radi, mislim da je to potpuno utemeljeno i na mestu", kaže Ković. 

Opasan mu je metod borbe – blokade.

"Postali su ozbiljna politička snaga i imaju moralni autoritet", zaključuje Ković.

Emisiju u celosti možete da pogledate u video zapisu na početku teksta.