Politička scena Srbije (ne)zrela za izbore – kako stvoriti fer uslove i ko bi bio na čelu "ministarstva za izbore"

Novinar i programski direktor agencije Demostat Zoran Panović kaže za RTS da je značaj REM-a precenjen i da bi opoziciji bilo bolje da su tražili "ministarstvo za izbore", koje bi obezbedilo uslove za fer i demokratsko glasanje. Smatra da je kasno za junske izbore i da ne veruje u letnje izbore u Srbiji. Novinar lista Politika Aleksandar Apostolovski ocenjuje da je predsednik Vučić zakasnio sa formiranjem Pokreta za narod i državu. Napominje da je on, kao i SNS, dugo na vlasti, a da bi se time rešio balasta vlasti i rebrendirao sebe kao novog lidera.

Da je neko poslednjih mesec i po dana sa strane posmatrao Srbiju, mogao bi da pomisli da je REM najznačajnije telo u zemlji i politička tema broj jedan. Kroz REM su se ogledali studentski zahtevi, izbori, političke podele i merio stepen netrpeljivosti.

Posle polemike poslanika vlasti i opozicije na sednici Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje, usvojen je, bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Šta smo videli u listama kandidata za Savet REM-a, šta smo videli u potencijalnim studentskim listama, i koje bi to mogle da budu izborne liste?

REM između stvarnog i simboličkog značaja

Novinar lista Politika Aleksandar Apostolovski ističe da je formiranje Saveta REM-a Evropljanima očigledno toliko važno, kao i studentima u blokadi, pa je čak i blokada RTS-a bila uslovljena novim konkursom za formiranje tog tela.

Novinar i programski direktor agencije Demostat Zoran Panović kaže da nije ništa novo video i da je značaj REM-a precenjen, ocenjujući da je uloga te institucije simbolička.

Za koga radi vreme

Panović smatra da bi bolje bilo da je opozicija, koja je napustila sednicu skupštinskog Odbora na kojoj je usvojen izveštaj o listi kandidata za članove Saveta REM-a, insistirala na onome što su tražili još 2022. godine. Kako kaže, bolje da su tražili "ministarstvo za izbore", koje bi stvorilo uslove za fer i demokratsko glasanje.

"Te uslove bi najbolje obezbedila tehnička vlada koja bi omogućila normalne izbore, da ne kažem prelazna vlada, pošto vlast dobija alergijsku reakciju na pomen prelazne vlade“, naveo je Panović.

Prema njegovim rečima, ministar tog eventualnog ministarstva za izbore ne bi trebalo da bude iz vladajuće koalicije, već kako kaže, mora se doći do kompromisa da bismo imali izbore koji će ispuniti demokratske standarde.

Apostolovski ide korak dalje u opisu reagovanja vlasti na pomen prelazne vlade, tvrdeći da se ne radi o alergiji, već o "nervnom slomu kad se pominje prelazna vlada“. Njegovi predlozi za koministre su Šešelj, Drašković i Mićunović.

"Dolazimo do faktora, a on se zove vreme. Vučić je nekoliko puta nudio izbore do 15. marta. Studentski plenumi i opozicija to nisu prepoznala. Ali, kako sada stvari stoje, vreme koje bi išlo u korist studenata i opozicija mislim da je isteklo 15. marta“, naveo je Apostolovski.

Kada će Srbija na birališta

Panović je podsetio da je Vučić u novembru rekao da će do kraja 2026. ispuniti sve uslove za ulazak Srbije u EU, bez obzira na to da li će biti primljena ili ne.

"Lopta je sada kod Aleksandra Vučića i, za razliku od drugih stvari, on jeste nadležan za izbore“, napomenuo je direktor agencije Demostat.

Kada je reč o mogućem terminu održavanja izbora, Panović kaže da je kasno za junske izbore, a da Srbija nije imala letnje izbore.

"Ja ne verujem u letnje izbore, a na jesen – videćemo šta će biti“, kaže Panović i ističe da je Vučić više puta rekao da je osetljiv na pitanje legitimiteta.

Uloga Pokreta za narod i državu

Napominje da je legitimitet ove Vlade upitan, jer je i sam premijer Macut član Pokreta za narod i državu, koji nije učestvovao na izborima. Smatra da je politička scena zrela za izbore.

Apostolovski se nadovezao da je izbor premijera odgovor na proteste.

"Mislim da je Aleksandar Vučić zakasnio sa formiranjem Pokreta. Vučić je 13 godina na vlasti, kao i SNS – to je dug period. Popularnost Vučićeva je ispred SNS-a. Formiranjem Pokreta bi se lišio balasta vlasti i rebrendirao bi sebe kao novog lidera. To je u političkom marketingu logička operacija", smatra Apostolovski.

U međuvremenu, kako je rekao, izbili su protesti, i osnivanje Pokreta kasni, izgubio je, prema njegovom mišljenju, smisao "stvaranja novog i svežeg Vučića".

Panović smatra da je Pokret za narod i državu reakcionarniji nego što je to bio SNS u svom nastajanju. Kaže da Macutov kabinet nije liberalniji kabinet, već rigidnije i konzervativniji.

Nameće se, prema Panovićevom mišljenju, i suštinsko pitanje, a to je da li će članovi stranaka moći da ostaju u svojim partijama i budu članovi Pokreta, ili ne.

Studentska lista i ko se može naći na njoj

Govoreći o studentskoj listi za izbore, napominje da je pitanje da li će ona biti nova partija ili samo lista. Iako deluje da imamo više partija, Panović smatra da je naš sistem dvopartijski orjentisan – imamo Vučića na jednoj strani i, sa druge strane, treba da se formira druga grupacija.

Komentarišući konstataciju da studenti ne žele lidere opozicije, Apostolovski kaže da tu ulazimo u sferu egzistencije opozicionih stranaka.

Napominje da kriterijum studentske liste jeste da nema političkih lidera, da su studenti u plenumima kadrovska komisija koja će ocenjivati članove liste.

Naveo je primer Crne Gore, gde su u politiku uvedena dvojica eksperata, koji su kasnije napravili političke stranke i karijere i sada predstavljaju vodeće ljude u toj zemlji.

Panović je naveo da istraživanja pokazuju da samo ujedinjavanje opozicije može da ugrozi vlast na izborima.

"Zanimljivi izbori u Zaječaru i Kosjeriću"

Obojica novinara su se saglasila da će predstojeći lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću biti zanimljivi.

Panović kaže da oni imaju simboliku, ali da neće biti presudni, dok Apostolovski ističe da će biti interesantno, jer će sve biti usmereno ka Zaječaru i Kosjeriću.