Milivojević: Istanbulski susret je nastavak pregovora iz 2022. – Moskva ne odstupa od svojih crvenih linija

Diplomata Zoran Milivojević navodi za RTS da je razgovor u Istanbulu početak neke vrste raspleta, smatra da je rata dosta svim stranama i da je to najbolja vest.

"Najbolja vest je i da se ipak krećemo u razgovore o nekom okončanju rata i o nekom miru", ocenio je Milivojević.

Milivojević navodi da, sudeći po sastavu delegacije i stavovima obe strane, novi susret u Istanbulu predstavlja nastavak pregovora iz 2022. godine, što, kako kaže, odgovara zvaničnoj Moskvi.

"Vladimir Medinski je najbliži saradnik Vladimira Putina i očigledno čovek zadužen za ukrajinsku temu", istakao je Milivojević.

Smatra da se današnji razgovori nadovezuju na istanbulske pregovore iz 2022. godine i da je prisustvo Vladimira Medinskog u delegaciji Moskve jasan signal da Rusija nastupa sa istih pozicija.

"Ruska strana neće odustati od crvene linije, a to je ono što je uključena u ruski ustav, da bude zaokruženo i na terenu, to su one četiri oblasti", istakao je Milivojević.

Istakao je da će se još videti uslovi Kijeva, ali i da je došlo do promene stava Zapada, prvo uverenje da se ne može dobiti rat protiv Ruske Federacije, a drugo promena američkog stava, kao i predmet normalizacije na relaciji Vašington–Moskva i prihvatanje faktičkog stanja i u globalnim odnosima, a i kad je reč o ratu u Ukrajini.

Nemačko naoružavanje i povratak starih strahova

Dok traju diplomatski manevri u Turskoj, predsednik SAD Donald Tramp boravi u Kataru. Prema Milivojeviću, u ovom trenutku pitanje u regionu je od suštinskog značaja za američku strategiju jer su izgubili poziciju, u prethodnoj administraciji, u Zalivu.

"Za američku politiku i za američku strategiju na Bliskom istoku jako je važno da povrati uticaj u Zalivu i iz političkih, a rekao bih iz finansijskih razloga", objasnio je Milivojević.

Govoreći o najavi kancelara Merca da Nemačka mora izgraditi najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi, Milivojević je upozorio na moguće elemente revanšizma.

"Uvek imam u vidu period između dva rata, to naoružanje i do čega je to dovelo. Bojim se elemenata revanšizma", upozorio je on.

Pobeda Beograda u Savetu Evrope, opomena iz Podgorice

Na pitanje o odluci Saveta Evrope da ne uvrsti prijem tzv. države Kosovo na dnevni red, Milivojević ističe da je reč o "važnoj vesti za Beograd" i efektima razočaranja Zapada u politiku Aljbina Kurtija.

"Pritisak je na Prištini da ima u vidu i Zajednicu srpskih opština. Druga stvar je geopolitika. Evropa je shvatila da ne može da se pravi država bez unutrašnjih i spoljašnjih uslova", rekao je.

Ipak, podrška Podgorice Prištini predstavlja, prema njegovim rečima, pokušaj Podgorice da se približi što više EU, ali i uticaj u samoj vlasti.

"Pokušaj Podgorice da na svaki način obezbedi svoj pristup Evropskoj uniji, izlazeći u susret onome što su interesi zapadnih sila, i na ovaj način, od priznanja Kosova, pa da i na ovaj način potvrde državnost", ocenio je Milivojević.

Na kraju, on je poručio da Beograd mora to imati na umu.

"Neće stav Crne Gore uticati, ali je to nama opomena da imamo u vidu u našim budućim odnosima i tu činjenicu kakvo je raspoloženje i kako je konstrukcija vlasti da ona ipak utiče i na neke elemente koji se tiču i naših budućih odnosa. I nema tu iznenađenja", zaključio je Milivojević.