Blokada 30 raskrsnica u Novom Sadu; studenti maratonci tokom dana sa poslanicima EP u Briselu

Građani i studenti iz Novog Sada blokirali su danas na pola sata 30 raskrsnica u tom gradu.

Blokade su počele u 18 časova. Prethodno je najavljeno da će trajati 15 minuta, ali je nakon odluke Višeg suda o produženju pritvora novosadskim aktivistima i studentima odlučeno da se one produže na 30 minuta.

Na 30 minuta bile su blokirane sve velike raskrsnice u gradu i niz manjih, dok su se studenti okupili na raskrsnici kod Futoške pijace, javlja dopisnik RTS-a.

Blokade organizuju zborovi građana i studenti, koji traže raspisivanje izbora za savete mesnih zajednica. U pozivu na blokade dodaju da zahtevaju da "odmah budu raspisani izbori za savete za mesne zajednice i da odmah budu pušteni na slobodu svi politički zatvorenici".

Prošli izbori za mesne zajednice u Novom Sadu održani su u junu 2021. godine, kada je Srpska napredna stranka pobedila u njih 39 od 42 u kojima je bilo izbora. U tri mesne zajednice na Limanu su pobedili samoorganizovani građani. Prethodno je gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin izjavio za medije da misli da nije trenutak za raspisivanje izbora za mesne zajednice zbog "društveno-političke tenzije u gradu".

Štrajk glađu zamenice predsednika novosadskog odbora PSG zbog pritvora

Zamenica predsednika novosadskog odbora Pokreta slobodnih građana M. V. počela je štrajk glađu i žeđu danas i odbija da primi infuziju, potvrđeno je u PSG.

Njen advokat Aleksandar Petrović napisao je na svom Iks nalogu da je  M. V. jutros u osam sati započela štrajk zbog nezakonitog pritvora.

Njena poruka je “tražim oslobođenje iz nezakonitog pritvora i ja ću svojim životom da protestujem protiv toga, jer milost ne tražim, niti bih vam je dala”, napisao je Petrović.

M. V. je u pritvoru skoro dva meseca, kao i studenti i aktivisti L. D., D. S., S. Đ., M. C. i L. J., a okrivljeni su za pokušaj rušenja ustavnog poretka, na osnovu snimljenog razgovora koji je emitovan u pojedinim medijima.

Novosadska opozicija osudila je danas produženje pritvora za još 30 dana, što je ukupno 90 dana, za šestoro političkih zatvorenika, aktivista grupe STAV i članova Pokreta slobodnih građana.

"Zahtevamo njihovo hitno puštanje na slobodu i tražimo ukidanje poternice za studentima koji trenutno nisu u zemlji", naglašava u zajedničkom saopštenju novosadska opozicija.

Vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu saopštilo je da je, nakon podnošenja optužnog predloga, jednoglasno donelo rešenje da se okrivljenima produži pritvor za 30 dana, koji po tom rešenju može trajati do 12. juna.

Studenti u Briselu razgovarali sa evroparlamentarcima: Želimo slobodne i fer izbore

Studenti trkači su ispred Evropskog parlamenta u Briselu odali počast žrtvama tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a zatim evropskim poslanicima predstavili studentske zahteve, među kojima je i održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. Posetu Briselu nastavljaju gostovanjem na sednici Odbora za ljudska prava u sredu i sastankom sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos u četvrtak.

Posle dočeka na briselskom trgu Šuman u ponedeljak uveče, studenti su svoju posetu institucijama EU započeli podsetnikom na to šta je pokrenulo njihov maraton, kao i višemesečne studentske i građanske proteste u Srbiji, izveštava Dušan Gajić za RTS.

Na platou ispred zgrade Evropskog parlamenta odali su počast žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. U tišini, u prisustvu velikog broja novinara i predstavnika parlamenta, simbolično su izuli i odložili patike u kojima su pretrčali skoro 2.000 kilometara, i uz njih položili bele ruže i crne papirne natpise sa godinama rođenja i smrti svih 16 žrtava tragedije, javlja izveštač RTS-a.

Unutar parlamenta, studenti su se sastali sa dvadesetak poslanika vodećih političkih grupa – Narodne partije, grupe evropskih socijalsta i demokrata, liberala „Obnovimo Evropu“, zelenih i drugih.

“Tragedija u Novom Sadu koja je ubila šesnaestoro ljudi istakla je visok stepen korupcije u Srbiji. Ovde smo da kažemo da je sada dosta”, naveli su studenti na početku sastanka i naglasili da žele “odgovornost, rad institucija, slobodu govora i medija”.

“Iznad svega, želimo slobodne i fer izbore”, saopštili su studenti.

Student Aleksandar Savić je izjavio da je Brisel “epicentar evropske demokratije, zbog čega je bio logična destinacija posle Strazbura”.

Prema njegovim rečima, nije sigurno koliko su poslanici mogli preko medija da se upoznaju sa situacijom, te da lični dolazak studenata šalje “totalno drugačiju poruku”.

Slovenačka poslanica iz redova liberala Irena Joveva je posle razgovora ocenila da je podrška parlamenta studentima sve veća, kao i da sve više evropskih poslanika razume i vidi šta se dešava, odnosno “šta radi režim, a šta ovi mladi ljudi”.

Joveva je istakla da EU prati situaciju u Srbiji kroz svoje izveštaje, ali da bi mogla da učini više. “Neću da govorim o sankcijama, ali one bi svakako morale da budu ciljane i usmerene na pojedince, a ne prema građanima Srbije, koji to ne zaslužuju”, rekla je Joveva.

Gordan Bosanac, hrvatski poslanik iz redova zelenih, studentima je rekao da je promena koju prave u Srbiji važna za Evropu u celini. Prema njegovim rečima, srpski studenti su “inspiracija za druge pokrete”, jer problemi na koje ukazuju prisutni su i u zemljama članicama EU.

Za Katlin van Brempt, potpredsednicu grupe socijalista i socijaldemokrata, taj problem ne tiče se samo tragedije u Novom Sadu već i budućnosti demokratije u Srbiji, ali u Evropskoj uniji.

“Nećemo dozvoliti da još jedna zemlja pristupi EU, uprkos neuspehu njene demokratije. Već imamo primer Mađarske. Želimo slobodnu i demokratsku Srbiju i to će biti uslov u pregovorima što se tiče naš političke grupe”, navela je Van Bremptova.

Kipranin Lukas Furlas, predsedavajući međuparlamentarnog odbora Srbija–EU iz redova Narodne partije, izjavio je da je dijalog jedino rešenje za unutrašnju situaciju u Srbiji, za koju ocenjuje da je zabrinjavajuća. “Ne treba da dolivamo ulje na vatru, već da kao EU radimo na normalizaciji situacije, ali i da otklonimo prepreke za integraciju Srbije što pre”, smatra Furlas.

Studenti iz Srbije sastali su se i sa predsedavajućim Odbora za spoljnu politiku Dejvidom Makalisterom.

Odbor za ljudska prava Evropskog parlamenta u sredu će održati raspravu o "stanju ljudskih prava u Srbiji u kontekstu studentskih protesta", na kojoj će, prema najavama, govoriti i predstavnici studenata.

U četvrtak će delegaciju studenata zajednički primiti evropska komesarka za proširenje Marta Kos i Glen Mikalef, komesar za omladinu sport i međugeneracijski dijalog, izveštava za RTS Dušan Gajić.

Picula: Sada moramo čuti jasnije odgovore

Jedan od onih koji su razgovarali sa studentima maratoncima bio je i Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, prenosi Dojče vele.

Picula kaže da je studentski pokret izazvao veliku zainteresovanost u EU, ali je i generisao veliko interesovanje u Srbiji, te da se "nalazi na raskrsnici".

"Sada moramo čuti neke jasnije odgovore na sasvim konkretna pitanja o tome šta će se u Srbiji dalje dešavati“, kaže Picula.

On naglašava da u Evropskom parlamentu smatraju da „Srbija – ne ovakva kakva je danas, nego Srbija koja se menja, zahvaljujući i studentima – treba da bude deo porodice demokratija. A za to je potrebno ispuniti sasvim konkretne uslove, kao što je ispunila i svaka zemlja na putu ka članstvu“.

Ovog trenutka najveća prepreka za Srbiju je priroda njene vlasti, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Dojče vele. Ta priroda, „oličena u Aleksandru Vučiću, zaista je ambivalentna prema članstvu u EU, jer ne možemo prihvatiti kao verodostojnu tu listu želja koja dolazi iz zvaničnog Beograda i sasvim drugačije ponašanje, kao što je odlazak srpskog predsednika na Putinovu paradu u Moskvu“.

Zato su, kaže Picula, danas „sugerisali studentima da se ipak treba vrlo jasno opredeljivati u dnevnopolitičkom delovanju za one vrednosti koje predstavlja EU, a isto tako organizovati i konkretnu akciju koja bi trebalo korenito da promeni situaciju u Srbiji“, rekao je Picula. 

Do Brisela je trčao 21 student, iako je prvobitni plan bio da ih simbolično bude 16, da bi i na taj način odali počast stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Podeljeni su u četiri grupe, a svaka grupa prelazila je više od 20 kilometara dnevno.

Blokada raskrsnice u Šapcu

Ne odustajemo od protesta sve do ispunjenja studentskih zahteva – poručili su šabački studenti i maturanti koji su i danas blokirali raskrsnicu kod biblioteke i muzeja.

U 16-minutnoj tišini odavanje pošte nastradalima u padu nadstrešice u Novom Sadu, podržali su ih profesori i građani Šapca.