Takovska 10 - Studentski protesti kao ogledalo društva: Koliko je Srbija spremna za razgovor između blokada i nadležnosti

Kako izgleda Srbija posle celodnevnih blokada u Beogradu i Novom Sadu, postoje li uslovi i raspoloženje svih strana za razgovor, da li su ispunjeni studentski zahtevi. Celodnevne blokade ključnih saobraćajnica u Beogradu i Novom Sadu pokazale su da studentski protest predstavlja ozbiljan stav značajnog dela društva na koji vlast mora da odgovori.

Za sada deluje da su pozicije prilično udaljene i da se kraj studentskih blokada ne nazire. Kako bi događaji dalje mogli da se razvijaju, ko sa kim treba da razgovara, jesu li studentski zahtevi uglavnom ili sasvim ispunjeni ili ne, kojim se putevima može iz ove političke krize.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov rekao je u emisiji “Takovska 10“ da treba spustiti tenzije i da je na to ukazivao i u decembru i pozivao na dijalog.

„Dijalog je korisna reč, ne koristimo je dovoljno, više je koristimo verbalno, nego suštinski. Najviši državni odgani, tužilaštvo, predsednik vlade, koji tada nije podneo ostavku, predsednik Republike svi oni su pozvali na dijalog“, naveo je Petrov.

Govoreći o odgovoru Rektorskog kolegijuma da ne prihvati poziv od predsednika Aleksandra Vučića da razgovaraju, profesor Petrov kaže da nije očekivao drugačiji odgovor od onoga koji je sročen u tom saopštenju.

Međutim, on smatra da je poziv predsednika suštinski odbijen, ali da vrata nisu zatvorena.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković uputio je kritike RTS-u zašto se sada organizuje ovaj tip emisije o dijalogu i zašto se to nije dogodilo dve, tri, nedelje ranije.

„Zašto Javni servis nije ranije krenuo i zašto je prekidan dijalog. Odavno je trebalo opozicione stranke da budu pozivane, kao i studenti da bi se razgovaralo. Ne mogu da se pojavim u ovoj emisiji van konteksta“, rekao je Marinković.

On je ukazao da RTS, kako kaže, izveštava van konteksta, i da su se studenti pojavili u programu bez konteksa.

„RTS mora blagovremeno da informiše građane. RTS je odgovoran zbog odsustva dijaloga. Odgovornast RTS-a je velika za ovo stanje u kojiem se nalazimo“, istakao je profesor Marinković.

Dodao je da je za njega sve što se videlo prošle nedelje i poziv na dijalog, zapravo odvraćanje od suštine, a to je odvraćanje od odgovornisti.

Ističe da je predsednik države morao ranije da povede dijalog, još od stupanja na funkciju prvog potpredsednika vlade i napominje da su mu studenti lepo rekli da „nije nadležan“.

Smatra da je saopštenje Rektorskog kolegijuma odgovorno i upitao je zašto nije održana sednica Skupštine u sredu, jer kako smatra da je iskrena ostavka premijera Miloša Vučevića, ona bi se konstatovala najpre u Skupštini, pa tek onda bi se obaveštavala javnost.

Koji zahtevi nisu ispunjeni

Novinarka, kolumnistkinja "Nedeljnika" Ljiljana Smajlović kaže da nju posebno interesuje šta od zahteva nije ispunjeno i kao zadatak novinaru bi upravo dala to - da pokuša da sazna koji studentski zahtevi nisu ispunjeni

„Neobičan mi je studentski zahtev da se studenti koji su se tukli aboliraju, to je neki presedan. Jedna strana vreruje da je vreme na njenoj strani, da nema razloga da čini ustupak drugoj strani, a za to vreme politički kapital predsednika će se trošiti“, rekla je Smajlovićeva.

Ocenila je da Rektorski kolegijum kaže da nema dijaloga jer nema poverenja u društvu i dodaje da postoji poverenje ne bi tražili razgovore sa našim studentima. Smatra da su to izgovori.

„Studenti smatraju da su imali dobar vikend, najavljuju nova okupljanja za Sretenje. Niko nije očekivao da Rektorski kolegijum prihvati poziv predsednika, oni u saopštenju tvrde da nisu ni oni, a ni predsednik nadležni“, rekla je novinarka i upitala da li su onda samo plenumi nadležni.

Urednik portala Vreme.com. Andrej Ivanji istakao je da je poruka Aleksandru Vučiću da se drži svoje funkcije, deli ordenje i sve što su njegova prava i obaveze.

„Onaj ko je zvao studente stranim plaćenicama, onda je rekao da se neko tamo iznervirao pa onda zgazio studenta. Pa taj neko, govorim o Vučiću, onda pruža ruku kada vidi da ništa ne funkcioniše i da se sve više građana priključuje studentima“, napomenuo je Ivanji.

Smatra da je proces takav i da sve više ljudi prepoznaje, kako kaže, „marketinške manipulacije sa Andrićevog venca“. Napomenuo je da predsednik kao dokaz da zaista želi dijalog treba da kaže ko je rušio u Hercegovačkoj, pošto je rekao da zna.

Marinković je podsetio da su studentski zahtevi postavljeni tako da institucije ne obavljaju svoj posao, da je prvi zahtev, ne samo objavljivanje dokumentacije, već uz to i da se utvrdi odgovornost.

Po svemu sudeći do rušenja nadstrešnice, kako je naglasio profesor Marinković, ne bi došlo da nisu radile nekompetentne firme.

Sa pravnog stanovišta, kaže da je prvi studentski zahtev formulisan kako treba.

Društvu potreban veći stepen odgovornosti

Međutim, njegov kolega sa Pravnog fakulteta, profesor Petrov smatra da su zahtevi studenata evoluirali.

„Studenti jesu prepoznali da je društvu potreban veći stepen odgovornosti – svih. Video sam u amfiteatru 5, na fakultetu napisana reč – odgovornost. Suština svih zahteva je odgovornost“, kaže Petrov.

Ipak, ukazuje i da se kroz neke zahteve traži nečija odgovornost unapred, odnosno, kako kaže, kao da se navodi tužilaštvo da treba da „proizilazi takvo i takvo krivično delo“.

Napomenuo je da postoji zabrana neprimerenog uticaja, na nosioce javno tužilačke funkcije, da su pretnje dolazile sa raznih strana, a i da iako poštuje studente u ovom slučaju se otišlo dalje od apela za odgovornost.

Ispričao je primer iz prakse. „Dobio sam poziv jednog plenuma, ne mog fakulteta da održim predavanje. Pristao sam da održim predavanje, da razgovaramo, iako ja nisam podržao plenume. Danas sam posle odbijanja Rektorskog kolegijuma dobio poziv da je plenum opozvao poziv za predavanje, ali čim me opet pozovu ja ću ići“, kaže Petrov i apeluje da se stvori atmosfera dijaloga.

Ivanji smatra da profesori Građevinskog fakulteta treba da daju odgovor da li su objavljena sva relevantna dokumenta.

„Ogromni problem je potpuno nepoverenje. Logično bi bilo da se obratim tužilaštvu, ali nemam poverenje, jer nije uradilo deceniju ništa. Novinari donesu dokuze, a tužilaštvo ne reaguje. Meni bi prva adresa bio Građevinski fakultet“, kaže Ivanji obrazlažući odgovor ko bi trebalo da utvrdi da li je potpuna dokumentacija objavljena.

Poverenje u institucije

Smajlovićeva je istakla da su studenti već pobedili, ali da mi nemamo od koga da saznamo da li su njihovi zahtevi ispunjeni. Podsetila je da je dva meseca trebalo da vide šta nije dostavljeno, i onda je vlast objavila nova dokumente. Pitanje je, kaže novinarka, kada ćemo saznati da li treba još dokumenata objaviti.

„Mi ne znamo ko će da čita i kada će da nam kaže koja dokumentacija fali i mi smo u nekom stanju blokade. To studentima odgovara“, istakla je Smajlovićeva.

Marinković je ukazao da je skrenuta pažnja da tabela cena u vezi sa dokumentacijom nije javno dostupna.

„Vlast je saopštila da je cena od 3 miliona, porasla na 16 miliona. Bilo bi lepo da se obrati javni tužilac u Novom Sadu koji nam se nije obratio, kome ni ime ne znamo. Obaveza tog tužioca je bila i ranije da obeveštava javnost. Imaćemo poverenje u tužioca kada nam kaže da li je ovo kompletna dokumentacija, a ne da nam to kaže predsednik države“, rekao je profesor Marinković.

Petrov je upitao da li se u nekim drugim državama gde se dogodila neka nesreća ispostavio ovakav jedan zahtev

„Moramo se držati zakona, koji kaže da tužilaštvo može da obaveštava javnost poštujući pretpostavku nevinosti i vodeći računa o privatnosti strana u postupku. Iznošenje nekih podataka može biti loše i zbog presude“, istakao je Petrov.

Napomenuo je da ne želi da napada rektora, ali da kada ste na čelu kuće morate imati viši nivo svesti da ste prvi, i da morate imati odgovornost.

Kako izaći iz krize

Na pitanje koji bi bio predlog za izlazak iz krize, Ivanji odgovara da ova kriza nije usamljena, i da ona proizilazi iz nečega što traje čitavu decenuju.

„Odgovornost je najveća onog ko ima najveću vlast. Svedočimo agresiji koja dolazi od onih na vlasti. Onaj ko je prvi ima najveću odgovornost, rečnik koji se čuje produbljuje krizu. Izlaz je da vlast uveri da su spremni za promene. Imamo ostavku posle koje se ne dešava ništa“, rekao je Ivanji.

Smajlovićeva kaže da se ne slaže sa Ivanjijem, i dodaje da je odgovornost i na studentima, jer odbijaju da kažu šta nije ispunjeno.

„Ne može jedna strana da reši problem, ako neko u ime studenata ne kaže da su pokušali nešto da sakriju. Studenti su učesnici u ovoj krizi i na njima je odgovornost“, rekla je Smajlovićeva

.Dodaje da ne voli simbol krvave ruke, jer on pokazuje da su „krvave ruke svima ko ne pretrči na našu stranu“. „Priča se o revanšizmu. Vlast je učinila ustupke, a studenti neće da učine ustupke“, ističe novinarka.

"Kako je sve počelo"

Profesor Marinković kaže da ne možemo da se ne setimo kako je sve ovo počelo, da je dva puta otvarana Železnička stanica u Novom Sadu, pre toga je bila - Sava mala, pad helikoptera, upravljanje epidemijom, masakr u Ribnikaru i Malom Orašju...

„Nemojmo se praviti da ne vidimo šta je prethodilo ovome i upravo studenti traže od nadležnih da postupaju po dužnosti. Poenta je - tužilaštvo treba da počne da postupa, a da se predsednik povuče u svoje nadležnosti“, istakao je Marinković.

Petrov napominje da ako je Rektorski kolegijum došao do toga da donosi odluku u skladu sa plenumima, onda znači da Univerzitet mora da se sabere.

Dao je konkretan predlog za izlazak iz krize, a to je formiranje jednog stručnog tela od profesora sa imenom i prezimemom i da se onda krene dalje.

Iako je Marinović još jednom ukazao da emisija od sat vremena nije dovoljna, sagovornici su se složili da razgovor koji je vođen u emisiji „Takovska 10“ jeste ličio na dijalog iako su imli različita mišljenja.