Zečević: Sada EU želi da sebi približi Srbiju jer BRIKS preti da poremeti dominaciju Zapada

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen je u dvodnevnoj poseti Srbiji, a u petak se sastala sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je poručio da se nada otvaranju novog klastera u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji.

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže da je poseta predsednice EK, kao i boravak Vučića u Slovačkoj, gde se sastao sa premijerima Slovačke i Mađarske, te dolasci grčkog i poljskog predsednika vlade u Beograd, pokazatelj da su evropski državnici shvatili značaj Srbije za Evropsku uniju. 

"Poslata je poruka da žele da nas vide u Evropskoj uniji i rade na tome da nas približe njima. To je bila poruka poljskog premijera i Fon der Lajenove, dok su stavovi Bratislave i Budimpešte odavno na našoj strani", ističe Zečević. 

Navodi da se u skladu sa porukama očekuju i konkretni koraci.

"Pre svega, tu je otvaranje klastera tri, čime ćemo praktično izaći iz blokade u procesu evropskih integracija koja traje duže od dve godine. Takođe, očekuju nas dodatna sredstva, sa 200 na oko 700 miliona evra dotacija", napominje sagovornik.

"BRIKS naterao EU da sredi svoje dvorište"

Ipak, kako kaže, očekuje se i da Srbija ispuni pojedine uslove.

"Traže se promene u polju izbornog zakonodavstva i biračkih spiskova, zatim u oblasti medija i viznog režima prema trećim državama. U ekonomiji imamo problem sa slobodnom konkurencijom, što se vidi po cenama u prodavnicama. EU će u tom smislu tražiti da do 2027. godine ukinemo dotacije za inostrane firme koje otvaraju radna mesta u Srbiji, jer je konkurencija nelojalna", objašnjava Zečević.

Smatra da je važno što je EU shvatila da izostavljanje Srbije izvan Unije za nju predstavlja veću štetu, jer BRIKS vreba svoju šansu kao projekat koji bi trebalo da poremeti dominaciju Zapada.

"Evropska unija smatra da što pre treba da reši probleme u svom dvorištu. Ja se nadam da Srbija može da bude spremna za punopravno članstvo do 2029. ili 2030. godine, ali je za to potrebna politička volja unatar Unije. A isto tako, potrebno je da mi usvojimo standarde i menjamo društvo u skladu sa tim standardima", sumira sagovornik. 

Zečević ukazuje da kapcitet za ispunjenje uslova za članstvo postoji, a da je onda pitanje za građane Srbije da li žele da budu deo EU.

"Građani opravdano imaju nepoverenje. Mi od 2000. godine pričamo da ćemo biti deo članstva i stalno smo imali obećanja od kojih nije bilo ništa. Kada građani vide konkretne rezultate od sradanje sa EU – u privredi, ekologiji i politici – promeniće stav. Ovaj sada, posledica je trenutnog odnosa EU prema Srbiji", kaže Zečević.

"Opstanak srpskog naroda na KiM u interesu EU"

Naglašava i da je u tom kontekstu bitno pitanje Kosova i Metohije.

"Srbija i Evropska unija su, na neki način, poklopile interese Briselskim sporazumom. Kao što je interes EU da Srbija bude deo članstva, tako moraju da prepoznaju važnost opstanka srpskog naroda na KiM, jer taj narod pripada evropskoj civilizaciji i kulturi", primećuje sagovornik.

Tvrdi da, iako ima određenih pomaka u stavu Zapada po pitanju KiM, i dalje nedostaje ono osnovno –formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

"Mora da se ispuni što je odavno dogovoreno. ZSO je uslov opstanka srpskog naroda i institucija na KiM", zaključuje Slobodan Zečević u razgovoru za RTS.