Optužbe i opomene drugog dana skupštinske rasprave o rudarenju litijuma

Министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић оценила је да су опасне обмане посланика опозиције који говоре о расељавању становника из долине Јадра и поновила тврдњу да неће бити расељавања или експропријације земљишта.

"Била су 52 домаћинства, 51 је добровољно продало, добровољно су се раселили", рекла је Ђедовић Хандановић у скупштинској расправи.

Ђедовић Хандановић је поновила да се ништа неће радити док релевантне студије, а постоје још три, не буду завршене, односно у наредна 22 месеца се неће догодити ништа. Србија је према резервама литијума на 12. месту у свету, трећа у Европи иза Немачке и Финске, а према овереним резервама можда и на првом месту, рекла је она.

Ђедовић Хандановић је поновила да би екстракција и рафинација до литијум-карбоната утицала са један одсто на БДП Србије, а ако се говори о катодама то је два одсто, док би производња батерија допринела расту БДП Србије од три одсто. Када бисмо имали и електричне аутомобиле у ланцу, то би допринело расту БДП од 15 одсто или 11,4 милијарди евра, поновила је Ђедовић Хандановић процене изнете током дводневне расправе у Скупштини Србије о литијуму.

Председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић изјавио је да се струка изјаснила о пројекту Јадар кроз Зборник Српске академије наука и уметности, када је рекла да експлоатација литијума води "масивној девастацији простора, промени предела, деградацији биодиверзитета и вода, расељавању становништва".

Алексић тврди да је Србија на прекретници и посланици одлучују о њеној будућности гласањем за измене закона о рудаарству и геолошким истраживањима.

"Ово је борба наше генерације и одлучујемо каква ће Србија бити. Колеге посланици, добро пазите како ћете гласати, да ли ћете бити на страни патриотизма и грађана Србије или на страни страног капитала", поручио је Алексић. На основу дводневне расправе о литијуму, Алексић је рекао да се пита како је дошло до тога да је власти важнији интерес странаца и компаније од интереса грађана Србије.

"Ниједног момента нико од вас ова два дана није рекао шта је то интерес државе Србије и српског народа због којег бисмо жртвовали део територије, народ, рудно богатство", нагласио је Алексић.

Алексић је рекао да литијум није открила компанија Рио Тинто, већ професорка Јелена Обрадовић, чији је асистент са супругом отишао деведесетих у Канаду и то продао овој страној компанији зарад свог профита и интереса. Рио Тинто је компанија која је у Папуа Новој Гвинеји, коју ја нисам помињао, оставила грађански рат. Али ја сам говорио о Гвинеји, тамо је компанија платила да се наместе избори и да нови председник да права ископавања Рио Тинту, подсетио је Алексић.

Наводећи да би Србија за 40 година пројекта Јадар добила 696 милиона евра, Алексић је додао да би било боље да власт позове бившег председника Фудбалског савеза Србије Славишу Кокезу да "извади 640 милиона евра". Оптужио је власт да не расељавају људе из Јадра.

"Једну бушотину нисте успели да заштите од тровања, а причате о зеленом руднику, депоније нисте у стању да решите, а причате о екологији, рекао је Алексић, који наводи да је у Европи у протеклих годину дана 43,9 одсто мање регистрованих електричних аутомобила. Многе компаније за производњу батерије пропадају или стопирају инвестиције, а ви желите да Србија буде рударска колонија", поручио је Алексић скупштинској већини.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је да посланици опозиције два дана немају кворум, што говори доста о "борби ваше генерације". Чули смо најмање две ужасне неистине, а прва је да Немачка нема рафинерију литијума. А друга је око САНУ, цитираћу академика Владицу Цветковића - да се догодило прекомерно застрашивање грађана и да није било јавне расправе о пројекту Јадар, рекла је Ана Брнабић.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић, која је говорила као посланик Српске напредне странке, рекла је да су измене и допуне Закона о рударству и геолошким истраживањима које је предложила опозиција бесмислене и да је тај предлог пун неистина.

Говорећи из посланичке клупе, рекла је да у предложеном решењу пише да је САНУ извео закључке о копању литијума, што је неистина, да нису тачне информације о сумпорној киселини, да није тачно да је рудна рента три одсто, те да није изнета ни тачна количина воде која ће се користити у евентуалној експлоатацији руде.

Она је оценила да је реч о бесмисленом, бесрамном и штетном предлогу закона који је, како је рекла, највећа будалаштина која се икада нашла у Скупштини Србије.

"Свака реч је неистина. Допустили се себи да изјавите да је цео Рударско-геолошки факултет плаћен...Срам вас било", рекла је Брнабић после обраћања посланице Еколошког устанка Данијеле Несторовић.

Несторовић је негодовала због начина на који јој се обратила Брнабић и упитала због чега треба да је буде срамота. "Рекли сте да је закон будалаштина, да сам неписмена, да сам имбецилна. Ми можемо на улици да причамо на овај начин, али ја нећу сводити дијалог у скупштини на овај ниво", рекла је Несторовић.

Она је оценила да се, како тврди, Влада Србије није потрудила да образложи зашто не би требало усвојити овај закон.

Брнабић је одговорила Несторовићевој да опозиција не жели да се изради студија о процени утицаја на животну средину, као и да тражи од владајуће коалиције да не поштује Устав и законе и да одлучи "како се њима ћефне".

Брнабић је указала да је претходна власт, пре 20 година, дала истражна права компанији Рио Тинто, а сада тражи да им се она одузму.

"А ми треба да скачемо на сваки ваш миг па колико то кошта да кошта. То је неозбиљна политика и то је оно када председник Републике Србије говори, држава није играчка", поручила је Брнабић.

Председница парламента Ана Брнабић је полемисала са послаником Покрета слободних грађана Павлом Грбовићем који је рекао да Брнабић седи у клупама оних "чија је политика довела до геноцида, ратних злочина".

Ана Брнабић је одговорила да је Грбовић сада потврдио сваку реч коју је она рекла у реплици, а то је да је његов став да је у Сребреници почињен геноцид. "Не, у Сребреници није био геноцид", поручила је Брнабићева.

Посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријеље тражио је од представајуће да изрекне опомену Ани Брнабић због, како је рекао, употребе увредљивих израза, као и да јој се одузме реч и да се удаљи са седнице.

"Етикетирала је мањинске партнере", рекао је Шкриља, а председавајућа Снежана Пауновић је одговорила да нема основа за повреду Пословника и да је Брнабић говорила о посланицима из одређених мањинских народа, а не о народима уопште.

Шеф посланичке групе Еколошки устанак Александар Јовановић рекао је да пројекат Јадар није рударско-геолошки пројекат, већ смишљен плански акт да се сопствени народ протера са своје земље. Он је рекао да ником у историји ко је владао Србијом није пало на памет да протерује српског сељака са његове њиве. То је прво пало на памет Александру Вучићу, рекао је Јовановић и оценио да је власт за "шаку литијума продала чаробну долину Јадра која нас храни".

Јовановић је рекао да у долини Јадра не мора да се отвара ниједно радно место зато што људи који тамо живе генарацијма уназад раде на свом радном месту, а то је њива и показао мед и кукуруз из долине Јадра, истичући да је то "њихов литијум". Он је казао да декан Рударско-геолошког факултета Александар Цвејић, чију је фотографију држао у рукама, заступа идеју да се у Горњим Недељицама копа литијум.

"Човек је изјавио пре неки дан да због потреба пројекта Јадар на том подручју мора бити расељено 1.500 људи, а ви нама упорно говорите да неће бити расељавањау у долини Јадра", рекао је Јовановић обраћајући се министарки рударства и енергетике Дубравки Ђедовић Хандановић.

Јовановић је питао Ану Брнабић где ће сви ти људи бити смештени, да ли ће бити смештени код ње на Дедиње. Док је Јовановић говорио посланици владајуће коалиције су му добацивали и он је замолио Брнабић да смири своје "арлаукаче" или "животињску фарму, како јој више одговара", након чега му је она изрекла опомену.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Миленко Јованов упитао је Јовановића зашто законом нису тражили трајну забрану ископавања литијума и бора. "Ви тражите копање литијума, али не у овом тренутку, него када дођете на власт. То је ваша политика", рекао је Јованов обраћајући се опозицији.

Посланик Социјалдемократске партије Србије Бранимир Јовановић најавио је да посланици те странке неће подржати измене Закона о рударству и геолошким истраживањима, којима се забрањују примењена геолошка истраживања, експлоатација и прерада бора и литијума, зато што сматрају "да не треба ништа унапред одбацивати".

"Имамо довољно времена да чујемо реч стручњака, да се окренемо дијалогу, аргументима и да ову причу не сводимо искључиво на политички терен, где је она подложна манипулацији, посебно манипулацији података", рекао је Јовановић на седници Скупштине Србије. Он је оценио да је потребна стручна расправа о теми ископавања литијума, а не политичка.

Посланик Савеза војвођанских Мађара Борис Бајић рекао је да је "експлоатација руда литијума и бора једна од најважнијих и најактуленијих тема", која дели српско друштво. Он је рекао да је ископавање литијума "велики изазов, али и велики потенцијал за нашу будућност", наводећи да у свету, који се све више окреће обновљивим изворима енергије, литијум постаје кључни ресурс.

"Наша земља има богате ресурсе литијума, долина Јадра представља једно од значајнијих налазишта у Европи. Овај елемент може постати мотор нашег развоја омогућавајући да постанемо један од кључних играча на европском па и глобалном тржишту", рекао је Бајић.

Павле Грбовић из ПСГ-а рекао је да ће подржати измену закона. Грбовић је упитао посланике владајуће коалиције има ли иког међу њима у коме ће "прорадити српски инат, па ће рећи Александру Вучићу да стане". 

"На дневном реду је закон који су они предложили и који је и он потписао, ја знам да је тај закон катастрофалан и да о томе нема шта да се каже. Ми смо имали седницу о Декларацији са Свесрпског сабора, причали су о литијуму, ми смо имали седницу о ребалансу, причали су о литијуму, садас кад су добили седницу о литијуму, он прича о свему и свачему", рекао је Миленко Јованов из СНС-а одговарајући Грбовићу.

Јован Јањић из посланичке групе "Ми – Глас из народа" истакао је током обраћања у Народној скупштини да је једно од питања пристати или не пристати на рудник и да сама чињеница да је то питање поларизовало јавност и заоштрило страсти до претњи сукобима изискује потребу да се разговара о договору на темељу чврстих аргумената и да се "тиче свих нас".

"Нико нормалан не може бити против интереса земље, економског просперитета, али треба сагледати какве последице оставља то што се нуди. Поред живота и здравља је спокој народа, природа и извесна будућност. Рађевина и Јадар су мој завичај, ту сам рођен и научио сам да треба говорити по савести", рекао је Јањић.

Истакао је да је земљама западне Европе до литијума стало не због интереса Србије већ због њихових интереса.

"Имају литијума још више код себе, али им је стало до литијума из неке друге земље. У томе имају интерес, а не последице. Оне остају тамо где се рудари – у Србији", рекао је Јањић.

Данијела Несторовић из Еколошког устанка упитала је због чега представници власти, како је рекла, "обмањују народ" да се овај пројекат и даље налази у фази преговора и да се за његову реализацију чекају резултати истраживања, када је председник Вучић изјавио да је Србију учланио у "литијумску алијансу", мислећи на Хамбуршку конференцију о одрживости "Глобална алијанса за батерије".

Брнабићева је прекинула посланицу тражећи јој да каже шта је то литијумска алијанса и да се ако то, под тим називом, не постоји, извини грађанима што говори неистине.

Након тога је Несторовићева објаснила да је реч о Хамбуршкој конференцији, а да ју је током обраћања жаргонски назвала "литијумска алијанса".

Након што су посланици упутили питања државним институцијама и функционерима, настављена је расправа.

Посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић, која је овлашћени представник предлагача закона, прочитала је писмо које су јој упутили становници Горњих Недељица.

Како је рекла, писмо је упутио Небојша Петковић, а насловио га је на министарку Дубравку Ђедовић Хандановић.

У писму се наводи да није коректно да министарка у јавност износи уговоре о продаји имовине компанији "Рио Сава експлорејшн", а да је још некоректније да се то ради селективно и да се за неке уговоре прочитају њихови износи, а за неке не.

"Да ли сте свесни да сте можда некој породици натоварили разбојнике и лопове на врат изношењем висине њихових уговора. С друге стране, нисте рекли да је мој отац за њиву од 30 ари коју је продао компанији добио нешто мање од 5.000 евра. Не желим да правдам његов поступак, штавише, чим сам сазнао за поступак, осудио сам га, али ни Ви, ни остали лобисти пројекта нећете да кажете да је народ у Горњим Недељицама препуштен на милост и немилост компанији без правне заштите државе", истакла је Несторовићева цитирајући писмо.

Додала је да се у писму наводи да је компанија претила грађанима експропријацијом речима "боље да продаш нама, него да ти држава узме по тржишној цени".

У писму се, како је истакла Данијела Несторовић, наводе и бројеви парцела које су у власништву Златка Кокановића и његовог брата, а које се налазе на подручју за које је компанија заинтересована.

"Уместо да радите свој посао и пошаљете инспекторе на терен, да заједно са нама обиђу ове проблематичне бушотине, узму узорке и утврђују како је настала штета за коју компанија годинама плаћа одштету власницима парцела, уместо да испитате како је исплака од истражних бушотина дошла на градску депонију, ви се бавите њивом од 30 ари", навела је, између осталог, Данијела Несторовић читајући писмо Небојше Петковића из Горњих Недељица.

Посланица је упитала да ли је власт свесна шта ради ако је "један сељак" из Горњих Недељица био принуђен да пошаље писмо "због откривања приватних информација".

"Ово што сте ви урадили породицама Петковић и Кокановић се граничи са кривичним делом. Морате бити свесни да се приватни подаци физичких лица не могу и не смеју изнети у ваше режимске медије", истакла је Несторовићева.

Поручила је и да се овакво понашање власти граничи са законом.

Брнабићева је навела да информације изнете на јучерашњој седници о породицама Петковић и Кокановић за јавност су релевантне у светлу тренутне расправе о пројекту "Јадар".

Председница Народне скупштине Ана Брнабић изрекла је посланику Милошу Парандиловићу две опомене након што је током постављања питања упутио увреде.

Парандиловић је увредљиве речи изговорио на почетку обраћања, а напоменуо је да је пажљиво бирао речи.

"Кад будете господа, ја ћу вас називати господом. Кад будете спајдермени, ја ћу вас називати спајдерменима", навео је, између осталог, Парандиловић.

Брнабићева му је на то одговорила да је увредио 2.300.000 грађана.

Парандиловић је затражио од председнице парламента да му "не сецка" обраћање и позвао ју је на ТВ дуел.

"Мало вам је што сте разорили Србију, мало вам је што сте разорили све институције. Ви мени причате како ја понижавам грађане. И мени прича Дубравка Ђедовић шта је било за време бивше власти, кад сам ја имао 10-15 година и прича да смо ми за то криви. Моје основно питање је да ли сте ви нормални и шта није у реду са вама? Да константно ту једну исту матрицу вртите овде као да смо ми сви овде луди. То што ја причам вама, то се не односи на грађане Србије и ви то добро знате и ако их неко потцењује и понижава, то сте ви", рекао је, између осталог, Парандиловић.

Седници присуствује 155 народних посланика. Председница Народне скупштине Ана Брнабић рекла је да су кворум обезбедили посланици владајуће већине и захвалила им на томе.

Посланици на почетку седнице траже објашњења и образложења од државних институција. Према пословнику, народни посланици имају право да траже обавештења и објашњења од председника Народне скупштине, председника одбора Народне скупштине, министара и функционера у другим републичким органима и организацијама, о питањима из оквира права и дужности ових функционера, из надлежности органа на чијем се челу налазе, а која су му потребна за остваривање функције народног посланика, осим на седници Народне скупштине.

Они су дужни да тражено обавештење, односно објашњење, у писаном облику, доставе народном посланику у року од 15 дана.

Посланица Демократске странке Драгана Ракић поставила је питање повереници за заштиту равноправности, заштитинику грађана, али и министру грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горану Весићу у вези са куповином карата у возу.

Како тврди, од 1. септембра "Србија-воз" укида право групама грађана да купују карте за превоз железницом, јер могу само да је плате они који имају картицу, односно не може да се плати кешом.

Питала је и шта се дешава са ауто-путем Београд–Вршац–Темишвар, додајући да је још некадашњи министар саобраћаја Милутин Мркоњић говорио да је тај пут приоритет.

Посланица Еколошког устанка Милица Марушић Јаблановић питала је Министарство финансија када ће се укинути ПДВ на донацију хране, а посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријељ навео је да Устав утврђује право Бошњацима "да у санџачким општинама буду срезмерно заступљени сходно структури становништва".

Посланик са листе "Ми – Глас из народа" Драган Станојевић питао је када ће бити укинуте санкције према Белорусији и да ли ће и када бити отворен лет Београд–Минск тврдећи да постоји економска оправданост тих летова.

Посланик Србија центра Здравко Понош питао је министарку рударства и енергетике Дубравку Ђедовић Хандановић да ли је у децембру 2022. године била у делегацији која је у Бриселу разговарала са представницима компаније Рио Тинто, те шта је била тема разговора.

Посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић рекао је да имају сазнања да једна аустралијска компанија у близини водоизворишта Студена врши истраживања, односно бушење у склопу истраживања, те упитао како је могуће да се у то укључи локална заједница, у смислу да могу да реагују на време.

О истраживањима на истој локацији је питала и посланица Странке слободе и правде Јелена Милошевић, док је посланица Нове Демократске странке Србије Слађана Радисављевић питала председницу парламента да ли ће и када заказати седницу парламента о КиМ. Посланици су, након постављања питања, наставили расправу по тачки дневног реда – изменама Закона о рударству које су поднели посланици опозиције.