Читај ми!

Jedanaest godina od Briselskog sporazuma; Igor Simić za RTS: Mrtvo slovo na papiru

Navršilo se 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Tada je to bio istorijski sporazum koji je trebalo da označi početak suživota dva naroda na Kosovu i Metohiji i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Međutim, već 11 godina čeka se implementacija ključnog dela sporazuma – formiranje Zajednice srpskih opština. Potpredsednik Srpske liste Igor Simić kaže za RTS da je Briselski sporazum ostao mrtvo slovo na papiru.

Oko teksta sporazuma, koji je formalno nazvan "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa" pregovaralo se šest meseci pre nego što su na dokument stavljena tri potpisa.

U ime Beograda dokument je potpisao tadašnji predsednik Vlade, a današnji šef diplomatije Ivica Dačić, a u ime Prištine Hašim Tači, koji je u to vreme obavljao funkciju premijera privremenih institucija.

Treći potpis, u ime Brisela koji je učestvovao kao posrednik, stavila je tadašnja visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

Briselski sporazum trebalo je da označi početak suživota dva naroda na Kosovu i Metohiji i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Međutim, već 11 godina čeka se implementacija ključnog dela sporazuma – formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Briselski sporazum, potpisan 19. aprila 2013. godine, ukupno broji 15 tačaka. Zajednica srpskih opština čini okosnicu ovog dokumenta, a na nju se odnosi prvih šest tačaka sporazuma.

Na osnovu dogovorenog dokumenta, predviđeno je da ZSO bude asocijacija opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu, da ima statut, predsednika i potpredsednika i skupštinu, a članstvo bi bilo otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi – opštine učesnice.

Sve opštine bi imale pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz ZSO, a Zajednica bi imala pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.

Ostale tačke Briselskog sporazuma odnosile su se, između ostalog, na policiju, pravosuđe, sudstvo i lokalne izbore, a one čije je sprovođenje zavisilo od Beograda, sprovedene su.

Prema Briselskom sporazumu, predviđeno je postojanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine na severu KiM u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić), a komandant policije za taj region je Srbin koji se imenuje sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime ZSO.

Takođe je predviđeno da sastav kosovske policije na severu oslikava etnički sastav stanovništva ove četiri opštine.

Upravo posle smene komandira kosovske policije za region sever u novembru 2022. godine, na šta Priština nema pravo po Briselskom sporazumu, Srbi na KiM su napustili privremene prištinske institucije.

Razlozi za napuštanje, osim toga, bili su nepoštovanje Briselskog sporazuma, upadi specijalnih jedinica tzv. kosovske policije na sever i izgradnja policijskih baza i protivpravna hapšenja Srba.

среда, 24. јул 2024.
27° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару