Počeo popis stanovništva na KiM u organizaciji Prištine – Srbi ne žele da učestvuju

Nepoverenje je godinama sve veće i čini se da je najizraženije od momenta kada su Albanci 2008. godine jednostrano proglasili nezavisnost na Kosovu.

Nepoverenje Srba prema vladi koju predvodi Aljbin Kurti i njenim odlukama, naročito je izraženo na severu Kosova.

Srpsko stanovništvo na severu je najhomogenije, a pritisnuto je, kako navode, represivnim odlukama i potezima Prištine.

U poslednje tri godine vlada u Prištini sagradila je najmanje pet baza za smeštaj specijalnih policijskih jedinica. Za gradnju baza, preko sistema eksproprijacije, neretko je oduzimana privatna imovina srpskih vlasnika.

Specijalci policije doskora su mogli da se vide na svakom ćošku na severu Kosova. Na silu su od Srba oduzete opštinske zgrade, nekoliko desetina Srba je u pritvoru po raznim osnovama, što za navodno počinjene ratne zločine, što za, kako ovde kažu, rušenje ustavnog poretka. Pali su i ljudski životi.

Sve to je uticalo da Srbi, bilo sa severa ili juga, sa puno rezerve i nepoverenja gledaju na sve odluke prištinske vlade koje se njih tiču, a najnovija je registracija stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture kaže da je on prvi za popis jer se mnogo važnih stvari definiše na osnovu njega, ali da u ovom slučaju smatra da nije dobar trenutak.

"Da je stanje drugačije i da su Srbi u institucijama, ja bih prvi glasao, jer mnogo važnih stvari se kroz popis definiše – budžeti opština, na koji način funkcioniše, kako se uopšte finansiraju donacije kroz centralne institucije. Ja sam prvi za popis, ali ne u ovom, blago rečeno, ludilu i političkom i u svakom smislu, presije, eksproprijacije, nepoverenja stanovništva prema institucijama", rekao je Radaković.

Dovodi u pitanje i to kako će Albanci biti popisani na severu Kosova i Metohije.

"Definitivno nije dobar period, nema povratka u institucije, nema ZSO, mnogo je faktora koji utiču da Srbi ne izađu na popis, odnosno stanovništvo na severu. Ne znam ni kako će Albanci biti popisani na severu, ko će to raditi. Na hiljadu pitanja nema odgovora", naveo je Radaković.

Najnoviji u nizu poteza centralnih vlasti prema Srbima na Kosovu je i odluka o ukidanju dinara kao platežnog sredstva, i njome su Srbe udaljili od sebe još više, ugrožavajući im i egzistenciju.

Srpska lista protiv popisa

Iz Srpske liste su danas saopštili da Srbi neće učestvovati na predstojećem popisu, nazivajući ga lažnim, jer, dodaju, Aljbin Kurti njime želi da potvrdi svoj sramni uspeh u proterivanju Srba.

Kažu da bi za Srbe bilo najveće poniženje da učestvuju na popisu u trenutku kada im vlada predvođena Kurtijem uskraćuje pravo na penzije, plate, onemogućuje normalno funkcionisanje zdravstva, socijalnih davanja, ukida pravo glasa, hapsi ih i progoni, militarizuje sever Kosova i Metohije.

Takođe ukazuju da im vlada zabranjuje vakcinaciju i dopremanje lekova, onemogućuje dopremanje hrane i namirnica iz centralne Srbije, ukida sve postignute sporazume, zabranjuje srpsku štampu, ukida srpsko pismo na javnim mestima i saobraćajnim znacima...

Aljbin Kurti je pre neki dan naveo da će tokom popisa biti registrovana i ratna šteta, za potrebe formiranog Instituta za ratne zločine.

Iz Srpske liste kažu da premijer u Prištini želi da ovim popisom dodatno napadne Srbiju sa nekakvim zahtevima za ratnu odštetu, što dodatno odvraća svakog Srbina da bude deo registracije.

Registracija ima obavezujući karakter

Prema najavama iz Prištine, registracija ima obavezujući karakter, a oni koji je budu bojkotovali mogu da rizikuju da budu kažnjeni i do 2.000 evra.

Srbi na severu su bojkotovali prethodni popis pre 13 godina, a u sredinama južno od Ibra registrovano ih je nešto više od 25.000, što ni približno ne odgovara stvarnom broju Srba.

Prema popisu od pre 13 godina, na Kosovu i Metohiji ima nešto više od 1.700.000 ljudi, od kojih je preko 90 odsto Albanaca. Međutim, veliko je pitanje koliko njih zaista živi na Kosovu.