Srbija da popravi ocene - hoće li joj predsedavanje Mađarske EU dati vetar u leđa

Jedna od osnivača Evropske unije, Belgija, s Briselom, glavnim gradom, sedištem zajednice, 13. put predsedava Unijom. Ovoga puta, belgijski moto je zaštititi, ojačati, pripremiti.

Dušan Gajić, izveštač RTS-a iz Brisela kaže da je, kada je reč o Srbiji, teško predvideti koje bi korake Srbija mogla da očekuje u ovom i narednom periodu.

Evropska komisija je krajem prošle godine zaključila da je Srbija u tehničkom smislu spremna za otvaranje poglavlja u okviru klastera 3, ali u političkom smislu značajan broj zemalja ne želi da razgovara o narednim koracima, dok ne dođe do značajnijeg stepena usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom EU, navodi Gajić.

Predsednik Srbije očekuje u januaru i februaru najveće pritiske, kako je rekao, i zbog Kosova i Metohije, i zbog Rusije.

Šta Evropska unija očekuje od Srbije

"Pre svega da priznamo prištinska dokumenta, ali i da popuštamo, kad je reč o ulasku tzv. Kosova u međunarodne organizacije. Mislim da će tu biti naredni pritisak. To ide do toga da oni, odnosno Francuska i Nemačka, smatraju da bi trebalo da pustimo Kosovo u UN po principu dve Nemačke. Gde će ići pritisci, znači ka uvođenju sankcija Rusiji", ističe dr Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

Srbija u poslednje dve godine nije napredovala u pregovorima za članstvo u EU. Prošle godine nije popravljena ni ocena pripremljenosti za članstvo koju daje Evropska komisija.

Milena Mihajlović iz Centra za evropske politike ukazuje da ta ocena već poslednjih pet, šest godina stagnira na oceni 3, na skali od 1 do 5, znači neka srednja ocena i nema suštinskog napretka.

"Pre svega, Srbija nije napravila adekvatan napredak u osnovnim, fundamentalnim reformama. To je klaster 1 u pregovorima i taj klaster definiše dinamiku pregovora u svim drugim oblastima. Znači, ukoliko se ne napreduje u borbi protiv korupcije, borbi protiv organizovanog kriminala, u funkcionisanju osnovnih demokratskih institucija", ističe Mihajlovićeva.

Ono što smo dobili, jeste šest milijardi evra pomoći iz evropskih fondova u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

Kada se Srbija može nadati članstvu

"EU je cilj da od nas napravi punopravne potrošače na evropskom tržištu. Vi ako imate male plate, ne možete da budete ozbiljan potrošač i kupac EU proizvoda. Prema tome oni imaju nameru, pokušavaju da uvećaju standard stanovništva na Zapadnom Balkanu. Da li su ta sredstva dovoljna, ja i dalje nisam siguran s obzirom da države članice EU dobijaju mnogo više sredstava iz njihovih fondova nego mi", smatra Zečević.

Čelnici Unije su jesenas 2030. označili kao godinu u kojoj se Srbija i druge zemlje regiona mogu nadati članstvu. U međuvremenu, priprema se reforma same Unije kako bi se pripremila za nove članice.

Ono što se moglo čuti prvih dana 2024. jeste da bi belgijsko predsedavanje trebalo da podseti evorpsku zajednicu na osnovne postulate, a mađarsko da od jula dâ vetar u leđa Srbiji.