Kovačević: Manji broj lista na izborima, bilo bi dobro da čujemo programe i odgovore na važna pitanja

Na pitanje kakav predizborni kalendar očekuje Srbiju narednih dana, docent na Fakultetu političkih nauka Despot Kovačević kaže za RTS da treba sačekati da predsednik raspiše izbore, da se vidi koji će biti zvaničan datum izbora, posle čega se odluka objavljuje u Službenom glasniku.

"Nakon toga, izborne radnje traju 45 do 60 dana po Zakonu o izboru narodnih poslanika. U tom periodu ćemo imati sve izborne radnje, od kandidovanja i predaje lista, ali i onaj često zaboravljani deo, a verovatno i najvažniji – administracija izbora, rad Republičke izborne komisije, rad lokalnih izbornih komisija, formiranje biračkih odbora i priprema za izborni dan", objašnjava Kovačević.

Ističe da svi najavljuju da će kampanja biti veoma zaoštrena, s obzirom na situaciju na celom političkom polju Srbije.

"Ipak, treba primetiti da je došlo do određene vrste ukrupnjavanja unutar partijskog sistema i političkog života Srbije. Za sada možemo da vidimo da je izsvesno da će vlast imati dve svoje liste – jednu sa Srpskom naprednom strankom na čelu i jednu sa Socijalističkom partijom Srbije na čelu", navodi Kovačević.

Ističe da je na građanskom delu opozicije došlo do ukrupnjavanja oko liste "Srbija protiv nasilja".

"Desnica je pregovarala, čini nam se da za sada nema dogovora, ali pretpostavljam da ćemo imati manji broj lista na ovim izborima. Videćemo da li će to ukrupnjavanje doneti novu energiju u izbornoj kampanji, da li će sukobljavanja da se smanje unutar blokova i između njih ili će da idu dalje", kaže Kovačević.

Ističe da, kao i svaki put u izbornoj kampanji u Srbiji, treba očekivati teške reči i osude.

"Čini nam se da kao građani čujemo malo programa. Bilo bi dobro da čujemo i programe i odgovore na mnoga važna pitanja, pre svega ekonomska i naravno o spoljnopolitičkim orijentacijama i slično", ističe Kovačević.

"Izbor Andrije Mandića u skladu sa izbornim rezultatima"

Na pitanje ima li ukrupnjavanja i u Crnoj Gori, gde novu vlast čini 11 partija, Kovačević kaže da se Crna Gora može posmatrati izolovano kao jedan novi kontekst.

"Mnogo toga se desilo od 2020. Samo poslednji pregovori o formiranju vlade su imali svoje uzlazne i silazne putanje, pa se govorilo čak i o novim izborima. Ipak, mandatar Milojko Spajić je uspeo da formira vladu, napravio je određene dogovore", ističe Kovačević.

Kaže da je zanimljiva situacija što je Andrija Mandić postao predsednik Skupštine iako je došlo do velike smene generacija u crnogorskoj politici.

"Od danas imamo predsednika Vlade, dva potpredsednika Vlade, predsednika Republike i dva lidera najjačih opozicionih partija – Dritana Abazovića i gospodina Živkovića, koji su mlađi od 40 godina, što govori o smeni generacija", navodi Kovačević.

Ističe da je izbor Andrije Mandića izazvao razne kontroverze, pa i proteste.

"Jedna nevladina organizacija je organizovala protest protiv izbora gospodina Mandića, opozicione partije su podržale. On je svakako u skladu sa izbornim rezultatima, mora se istaći da je lista Za budućnost Crne Gore treća po snazi u parlamentu i dobila je mesto predsednika Skupštine, ali, kako je već dogovoreno, tek krajem 2024. biće rekonstrukcija Vlade i onda će dobiti ministarstvo i potpredsednika", objašnjava Kovačević.

"Crnoj Gori neophodno pomirenje"

Kovačević kaže da je u Crnoj Gori neophodno pomirenje, ali da je sigurno teško doći do toga.

"Gospodin Mandić je u prethodnoj predsedničkoj kampanji, možda su mnogi i zaboravili, pokrenuo kampanju pomirenja potpuno drugačiju u odnosu na njegov raniji politički rad i nije dobro prošao – nije uspeo da uđe u drugi krug i tu politiku je posle izbora stavio negde sa strane, ali sada, novim izborom, ponovo je rekao da ide ka pomirenju i da je to za Crnu Goru najvažnije", navodi Kovačević.

Ističe da je u prethodnom periodu predsednik parlamenta u Crnoj Gori bio veoma važna politička figura jer je donosio mnoge važne odluke o terminima održavanja sednica i donošenja važnih odluka.

Kovačević napominje da opozicija govori da je nova crnogorska vlada antievropska i proruska, ali da strateški dokumenti i Spajićev ekspoze govore o evropskom putu Crne Gore i o napredovanju.

"Filip Ivanović, koji je izabran za ministra spoljnih poslova, istakao je više puta da bi period od četiri godine bio doviljan da Crna Gora uđe u EU. Naravno, treba sačekati, evropski put ne zavisi samo od aktera koji vode taj proces, nego i od briselske administracije", ističe Kovačević.

"Odnos prema Otvorenom Balkanu govoriće mnogo toga o odnosu prema Beogradu"

Na pitanje šta će se promeniti u odnosu Crne Gore prema Beogradu i u položaju Srba u Crnoj Gori, Kovačević kaže da su prava Srba u prethodnom periodu bila česta tema jer Srba nije bilo u javnoj upravi i administraciji.

"Bili su na neki način izopšteni i govorilo se često da to mora da se promeni i da je to važna promena koja će se desiti na izborima. Prethodne tri godine su pokazale neke pomake", smatra Kovačević.

Ističe da je jedna od kontroverzi i popis stanovništva u Crnoj Gori i da opozicija sumnja da će biti namešten.

"Videćemo kako će taj popis izgledati. Nije samo brojka važna da se ostvare prava, ali verovatno srpsku zajednicu može da raduje što je koalicija Za budućnost Crne Gore dobila predsednika parlamenta i što će u narednom periodu ući u Vladu", kaže Kovačević.

Što se tiče odnosa sa Beogradom, Kovačević kaže da Spajić ima nešto drugačiju politiku od predsednika Jakova Milatovića.

"Možda možemo najbolje videti na primeru Otvorenog Balkana. Odnos prema Otvorenom Balkanu od strane nove Vlade Crne Gore će mnogo toga govoriti i o odnosu prema Beogradu, ali i prema Tirani. Bilateralni odnosi će ostati, kao i u prethodnom peridou, značajni. Videli smo da je gospodin Milatović prvo posetio Beograd", ističe Kovačević.