Kome odgovaraju izbori u decembru i ima li vremena za formiranje predizbornih koalicija

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da svi indikatori pokazuju da se ide u pravcu održavanja izbora 17. decembara, iako teorijski i dalje postoji mogućnost da se to desi i malo kasnije.

“Međutim, imajući u vidu najave iz vladajuće koalicije, imajući u vidu ostavke koje se masovno podnose u velikom broju opština i gradova, čini se da se politička situacija približava novim izborima 17. decembara“, rekao je Klačar.

Juče se sa mesta prvog čoveka Beograda povukao Aleksandar Šapić. On je rekao da želi da nastavi da vodi Beograd, a na predlog predsednika SNS-a Miloša Vučevića, Šapić će predstaviti postignute rezultate. Na pitanje da li li to govori da bi Šapić mogao da bude i potencijalni kandidat za gradonačelnika, Klačar odgovara potvrdno.

Nedoumicu, kako ističe, predstavlja to gde će se sve održati izbori 17. decembra.

"Izbori bi trebalo da se održe u više od 150, ako ne i u 153 lokalne samouprave u Srbiji. Međutim, ostavke nisu još podnete u svim tim gradovima i mestima, što zapravo znači da može da se desi scenario da 17. decembra ne glasamo u svim jedinicama lokalne samouprave, nego da se u jednom delu lokalne samouprave eventualno izbori održe dogodine, kada im je termin", navodi Klačar i dodaje da je nedoumica da li će biti održani i pokrajinski izbori.

Da li opoziciji odgovaraju objedinjeni parlamentarni i beogradski izbori

Opozicija je tražila da se beogradski izbori odvoje od parlamentarnih, jer je smatrala da u prestonici ima najviše šanse da ostvari bolji rezultat. Međutim, kako Klačar ističe, opozicija je u poslednjem zahtevu tražila da se sa beogradskim ide i na parlamentarne izbore, ali da oni budu odvojeni od lokalnih i pokrajinskih.

“Po svemu sudeći, vladajuća koalicija će ispuniti deo tih zahteva, biće parlamentarni i beogradski izbori, ali neće oni biti odvojeni od lokalnih izbora. Ali, na kraju krajeva, to je od početka bilo i najavljeno. Opozicija je imala jedan zahtev, ali je vladajuća koalicija još tokom proleća ili leta ove godine najavila da će izaći u susret opoziciji, ali ne i oko toga na kom nivou biti održani svi izbori“, rekao je izvršni direktor Cesida.

Klačar kaže da najava izbora jeste malo iznenađenje, jer bi redovni bili za šest meseci. Navodi i da postoje određeni rizici kako za vladajuću koaliciju, tako i za opoziciju.

“Vladajuća koalicija raspisuje izbore u jednom osetljivom i složenom trenutku, pre svega kada je reč o Kosovu. I to će biti prvi zimski izbori za Srpsku naprednu stranku. Srpska napredna stranka je uvek izbore raspisivala u nekim lepim danima. Najčešće je to bilo proleće ili oni vanredni izbori koji su se desili 2020. godine u junu. S druge strane, opoziciji ne odgovaraju brzi izbori jer je pitanje da li će imati dovoljno vremena da se konsoliduju, da se organizuju i manje im odgovaraju izbori koji su spojeni na svim nivoima. Tako da će zapravo biti zanimljivo pratiti trku narednih nedelja. Kako će se i jedna i druga strana snaći u tim okolnostima“, rekao je Klačar.

Ukrupnjavanje na političkoj sceni

Odbornik pokreta Ne davimo Beograd Dobrica Veselinović rekao je da se saradnja opozicije ustalila kroz proteste Srbija protiv nasilja i da su spremni za raspisivanje izbora. U Dogovoru za pobedu su, kaže, definisali da će se dogovoriti koji je najbolji način da se izađe na izbore.

Pavle Grbović ističe da je dokument koncipiran tako da je dovoljno širok za sve opozicione aktere koji se iskreno bore protiv režima, kao i da postoji mnogo bolja saradnja, posebno na tehničkom nivou.

Na pitanje da li je dva i po meseca dovoljno vremena da se sve stigne, Klačar kaže da jesu, kako za vlast, tako i za opoziciju.

“Verovatno bi za opoziciju bilo bolje da su dogovore oko koalicija napravili ranije i da već sada mogu da komuniciraju sa ljudima – teme, ljude, ključne poruke i tako dalje. Kako sada stvari stoje, svedočićemo velikom ukrupnjavanju na političkoj sceni“, rekao je Klačar, koji očekuje ukrupnjavanje i na strani vladajuće koalicije, kako bi pokazala jedinstvo zbog trenutne situacije sa KiM.

Kada je reč o građanskom delu opozicije, čini se da stvari idu u pravcu jedne koalicije, a što se tiče desnog spektra – u dve.

“Čini se da se ide u pravcu da desni deo političkog spektra izađe u dve kolone, od kojih bi jednu kolonu verovatno predvodio Miloš Jovanović, a drugu kolonu verovatno Dveri, možda u koaliciji sa Narodnom strankom. Videćemo, ali zapravo u bilo kojem scenariju to znači jedno veliko ukrupnjavanje, dosta drugačija situacija nego što je bila na ranijim izborima, zato što su stranke razumele da je trenutak takav, da je za njihov izborni uspeh zapravo ukrupnjavanje nešto što je preduslov“, objašnjava Klačar.

Šta će biti u fokusu kampanje

Na pitanje da li će kampanja doneti širi spektar tema, ili će se koncentrisati na pitanje Kosova i Metohije, Klačar ističe da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je pitanje KiM prioritet.

“Prošli izbori su na početku kao temu imali ekonomiju i zaštitu životne sredine, onda je došao rat u Ukrajini, posledice tog rata, izvesno je da će ovi izbori proteći u znaku Kosova. Kosovo je i prioritet kada pitamo ljude u istraživanjima javnog mnjenja", rekao je Klačar.

Vrlo važna tema će biti inflacija i ekonomski standard.

“Koliko god da je rat u Ukrajini dalje prisutna tema, čini mi se da će ovoga puta biti možda u nekom drugom planu. I veoma važna tema, odnosno veoma važne teme će na ovim izborima da budu sve one koje se tiču određenih lokalnih pitanja, posebno grada, grada Beograda imajući u vidu njegovu ulogu i važnost gradonačelnika u političkom sistemu, u sistemu Srbije“, rekao je izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.