Predmet Levijatan - bez roka za odluku o zabrani

Levijatan je pre 12 godina osnovan kao Fondacija. U njenom fokusu - zaštita prava životinja. Osam godina kasnije postaje i uduženje. Širi i delatnosti - zaštita prava ugroženih, zlostavljanih i bolesnih, prvenstveno dece, žena i životinja. Tako se predstavljaju.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska i manjinska prava kaže da ono što njihov rad karakteriše, jeste, pretnje, i nasilje, pre svega, prema migrantima, prema izbeglicama.

"To su, zapravo, bila, kako su oni navodili, građanska hapšenja, uhođenje, zapravo, i potpirivanje stanovništva, da ono bude nasilno, takođe, prema tim ranjivim grupama. To su, takođe, napadi na mirovne aktiviste, to je slavljenje ratnih zločinaca ali i, vrlo otvoreno, nacističko salutiranje, koje je, kroz, nekoliko zakona, u Srbiji, zabranjeno“, kaže Milosavljević.

Javnost je Lavijatan upoznala kroz više akcija - posebno onih protiv izbeglica i migranata. Na primer po upadu kolima u Prihvatni centar za migrante i izbeglice u Obrenovcu.

Pripisuju im se i one gde maskirani muškarci patroliraju Beogradom sa palicama i psima, presreću migrante.

Tada je reagovao i Zaštitnik građana. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti naložila je da Levijatan prestane da objavljuje diskriminatorni sadržaj o Romima.

U Ustavni sud stigao je predlog Republičkog javnog tužilaštva - da se trajno zabrani Lavijatan. Po više osnova, a prvi je uverenje da je reč o paravojnoj organizaciji.

"Njihovi postupci prilikom javnih manifestacija su veoma često vojnički sinhronizovani. Imaju uniforme, svoje obeležje“, kaže tužilac Goran Ilić.

Prema njegovim rečima, osim toga, predlog za zabranu sadrži i zahtev da se Levijatan zabrani zbog toga što je delovanje organizacije usmereno ka kršenju ljudskih i manjinskih prava, odnosno, izazivanje verske nacionalne mržnje i netrpeljivosti.

Ustavni sud može da zabrani rad samo onoj političkoj stranci, sindikalnoj organizaciji ili udruženju građana čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje garantovanih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanja rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Milosavljević kaže da bi bilo mnogo efikasnije da tužilaštvo osim što ulaže sve svoje resurse, da takve slučajeve bolje procesuira, i da sudovi imaju bolju i oštru kaznenu politiku.

"I s druge strane, ova mera može da bude kontraproduktivna za slobodu udruživanja u samoj Republici Srbiji“, naveo je Milosavljević.

Ilić je rekao da odluka o tome da se donosi u jednom specifičnom postupku pred Ustavnim sudom.

"Zakon na Ustavnom sudu na jedan vrlo sumaran način uređuje način i odlučivanje Ustavnog suda u ovoj vrsti postupka. Tako da ne postoje rokovi. Obe strane i predlagač i druga strana će imati priliku da iznesu argumente. I to je dobra prilika da se utvrdi da li je predlog vrhovnog javnog tužilaštva osnovan“, rekao je Ilić.

Svojevremeno vođa Lavijatana tvrdio je da nikada neće postati politička organizacija. Jesu svoje ideje propagirali u izbornim kampanja -2020. i 2022. Nisu dobili dovoljno glasova da pređu cenzus.