Šta za Prištinu znači nabavka turskih "bajraktara", a šta za Beograd turski general na čelu Kfora

U poslednje dve godine prištinske vlasti povećale su broj vojnika u tzv. Kosovskim bezbednosnim snagama za 80 odsto, dok su budžet udvostručili, naveo je juče Aljbin Kurti obilazeći najnovije naoružanje dron “bajraktar TB2“. Dok on tvrdi da su ih kupili od Turske, ministar odbrane Miloš Vučević kaže da je Ankara Prištini donirala ne samo bespilotne letelice, već i druga veoma ubojita sredstva. Ministar Vučević za RTS je potvrdio - novi komandant KFOR-a od jeseni biće turski general, a Turska povećava broj vojnika u toj misiji.

Bajraktar TB2 je borbena bespilotna letelica, koja može služiti za izviđanje, ali i za dejstva vođenim raketama po zemaljskim ciljevima. U vazduhu može da provede najviše 27 sati, u visine može da ide do 6.000 metara.

“Ono što smo videli, i što nismo videli je zapravo jednostavniji optoelektronski sistem na toj letelici. Nije onaj koji poseduje laserski obeleživač cilja, koji onda indikuje upotrebu vođenih ubojitih sredstava, nije jasno da li je to možda prisutno na drugim letelicama, koje nismo imali priliku da vidimo, ali u osnovnoj verziji bi, sa skromnijim optoelektronskim sistemom, ta letelica mogla da služi za nadzor, za izviđanje, odnosno javljanje u realnom vremenu, položaja rasporeda ciljeva, što u konkretnom slučaju Kosova se već dešavalo, budući da smo imali incidente sa doduše jako manjim dronovima koje su oni koristili“, naveo je Petar Vojinović sa vazduhoplovnog portala Tango siks.

Da koristi “bajraktare“ zainteresovana je bila i Vojska Srbije, ali nakon potvrde da su stigli na prostor KiM, od toga se odustalo.

TB2 se najbolje pokazao tokom rata u Nagorno-Karabahu, Azerbejdžanska vojska ga je veoma vešto koristila. Upotrebljava ga i Ukrajina u ratu protiv Rusije, ali bez vidljivijih rezultata.

Vojska Srbije pažljivo analizira upotrebu tog drona u ratovima, uverava ministar odbrane.

“Naše obaveštajne agencije raspolažu podacima da je Turska donirala pet letelica ‘B TB2‘ i ne samo to, albanskim bezbednosnim strukturama na Kosovu su isporučeni i ozbiljni protivoklopni sistemi, minobacači sa granatama, municijom, zatim i drugi vidovi naoružanja koji predstavljaju sveukupno za nas jedan bezbednosan rizik i direktno kršenje rezolucija 1244 i Vojnotehničkog sporazuma. Ono što oni zovu Kosovo, a mi pokrajina KiM, nema pravo da se snadbeva takvim vidom naoružanja. Naravno, da smo mi uručili protestnu notu, odnosno iskazali nezadovoljstvo, ovo ministarstvo ambasadoru Turske zbog ovoga što je urađeno na KiM“, rekao je Vučević.

Turci na KiM – Ankara ima više vojnika u Kforu nego SAD

Da Turska ima interes da prisustvuje na teritoriji Kosova i Metohije pokazuje i njihovo učešće u Kforu - od 4.511 vojnika, 780 je iz Turske, dok je iz SAD njih 679 zvanični su podaci NATO-a.

“Po prvi put dolazi komandant Kfora iz Turske. Nama ne odgovara nikakav sukob sa Turskom, to nije nacionalni interes Srbije. Turska je velika država, sila i ima značajan politički ekonomski uticaj na prostoru Balkana, Zapadnog Balkana i mi moramo da gledamo da imamo što bolje odnose sa Turskom, ali na potpuno različite načine gledamo na pitanje KiM, to nema sumnje. Interesantno je da se njihova vojna kasarna u Prizrenu zove po sultanu Muratu“, istakao je Vučević.

Mandat komandantu Kfora traje godinu dana. Procene su da će od jeseni Turska imati i do 1.000 vojnika u južnoj srpskoj pokrajini.