Ivašov: Rezolucija 1244 samo u korist Albanaca

Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 ispunjena je samo u delu u kome koristi Albanaca, dok su srpski interesi potpuno ignorisani, ocenio je ruske general-pukovnik u penziji Leonid Ivašov, koji je od 1996. do 2001. godine bio načelnik Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Rusije.

Ivašov je u tom svojstvu bio član ruske delegacije predvođene tadašnjim premijerom Viktorom Černomirdinom, koja je zajedno sa Martijem Ahtisarijem pokušavala krajem maja i početkom juna 1999. godine, da u pregovorima sa čelnicima NATO, pronađe prihvatljivo rešenje za okončanje bombardovanja Jugoslavije i konflikta na Kosovu.

Ivašov je u intervjuu frankfurtskim vestima ocenio da se posle toliko vremena vidi da je ovo što se sada dešava produžetak agresije.

Prema njegovom mišljenju, presude Haškog tribunala generalima srpske vojske i policije, koji su branili Kosovo, amnestija je za NATO koji je bombardovao Srbiju.

Haški tribunal je pokazao da je NATO generalima i političarima sve dozvoljeno. Srpski generali i moj dobar prijatelj Dragoljub Ojdanić optuženi su za to što su se suprotstavili agresiji i branili svoju otadžbinu, podvukao je Ivašov.

Černomirdin odustao od pozicija Rusije 

Ivašov je ocenio da su ruska vojna delegacija, kao i Srbija, prevareni u pregovorima o prekidu bombardovanja 1999. i rešenju krize na Kosovu i za to optužio Černomirdin, koji je neočekivano odustao od pozicije Rusije.

Insistirao sam da se pregovori prekinu i zatražio da se vratimo u Moskvu, jer Černomirdin nije ispunio uputstva predsednika Borisa Jeljcina. To je bio dogovor između Amerikanaca, Ahtisarija i Černomirdina. Dok je Ahtisari igrao samo pasivnu ulogu, Černomirdin je vodio glavnu reč. On je izneverio interese srpskog naroda, ali i ruske državne interese, kritikovao je Ivašov.

U početku je ispoljavao određenu principijelnost i poštovao sve instrukcije koje smo dobili od Ministarstva odbrane, Ministarstva inostranih poslova i predsednika Jeljcina. A onda su on i njegovo blisko okruženje počeli da koriguju dogovorene stavove, naveo je ruski general, dodajući da je o tome odmah obavestio Moskvu.

Jeljcin je uputio telegram Černomirdinu i tražio da se njegove instrukcije strogo poštuju. Međutim, Černomirdin se nije na to osvrtao, kazao je Ivašov, koji smatra da je Černomirdin gajio nadu da će uz američku pomoć naslediti Jeljcina na mestu predsednika.

"Zbog toga je i mogao da izda i Srbiju i Rusiju. Smatram ga izdajicom, jer nije smeo da prevari interese svoje države i interese prijatelja. On se priklonio Amerikancima i Ahtisariju, koji su napali Srbiju, a to se ne oprašta", naglasio je Ivašov.

On smatra da je Rusija mogla da istupi iz pregovora i da se suprotstavi američkim stavovima, ali da nije to učinila.

Nismo uradili ono što smo bili dužni da uradimo. Rusija nije iskoristila svoje legitimno pravo u sistemu međunarodnih odnosa, naglasio je Ivašov.

Upitan na koji način se tokom NATO bombardovanja ogledala vojna pomoć Rusije, on je rekao da je pomoć bila politička, moralna i vojno-tehnička i da su održavane konsultacije, odnosno da su ruski specijalisti pomagali i obučavali srpske kolege.

Istina je da je srpskim oružanim snagama bila potrebna pomoć i to tehničke prirode. Međutim, ja ovde govorim pre svega o političkoj podršci i diplomatskim naporima, i na tom polju je, po mom mišljenju, Rusija mogla da učini znatno više, naglasio je ruski general.

Na pitanje zašto Srbija nije dobila obećani odbrambeni raketni sistem S300, Ivašov je istakao da je to bio veoma kratak period kada se Srbija nalazila van embarga, od 11. februara 1998. godine do početka februara 1999.

Ruska vlada je tada tražila da Srbija plati bar deo finansijskih troškova, jer je i sama bila u teškom finansijskom položaju. Ali, dok su trajali pregovori, period van embarga na naoružavanje je prošao, naveo je ruski general, dodajući da su "vojnici i generali pomagali našim srpskim kolegama koliko je to bilo moguće", rekao je Ivašov.