Smajlovićeva za RTS: Kosovsko pitanje demonstracija moći Zapada, to je vrlo opasna situacija za nas

Ljiljana Smajlović kaže da se Zapadu očigledno žuri u rešavanju kosovskog pitanja.

"Ovde se odjednom sada traži od Srbije i Kosova da se dogovore do 24. februara o nečemu o čemu nisu uspeli da se dogovore poslednje 22 godine ili od 2008. godine", dodaje Smajlovićeva.

Ističe da je ovo žestok pritisak.

"Njima se jako žuri i oni kada kažu ‘teška batina‘ to je namerno igranje na to da se ovde evociraju uspomene na događaje pre bombardovanja. Prvo u Rambujeu Albanci nisu hteli na sve da pristanu, onda su oni pristali, Srbija nije pristala, Srbija je bombardovana. Znači ovde se poigrava s rečima da bi se reklo – bogami nećemo da kažemo šta će da se desi, ali će biti vrlo loše za one koji odbiju ono što mi zahtevamo", poručuje Smajlovićeva.

Na pitanje da li to zvuči zastrašujuće, Smajlovićeva ističe da to ne zvuči toliko različito koliko je sada situacija potpuno drugačija sa ratom u Ukrajini, kao i da je jasno zašto se Zapadu toliko žuri.

"Ako je ovo borba za to ko će dominirati svetom i ako trenutno zapadne sile dominiraju svetom, pa one svakako hoće da pokažu – ovo je naše dvorište. Kako je rekao (visoki predstavnik za spoljne poslove EU Žozep) Borelj – ovo je naša bašta, ovo je naš vrt, ostatak sveta je džungla. Pa ako oni ne mogu da urede stvari ni u svom vrtu... Sada se nekako ispostavlja da je rešavanje našeg sukoba sa Kosovom važan deo dokazivanja da je Zapad i dalje dominantna sila na svetu, to je vrlo opasna situacija za Srbiju", smatra Smajlovićeva.

Ukazuje da je za "Srbiju riskantno da ona bude zemlja koja će da objašnjava Zapadu – niste vi dominantna sila i to ćemo vam dokazati time što nećete uspeti da nas primorate da nešto uradimo".

"To je ona situacija u koju smo se već jednom stavili – da se na nama dokazuje ko vlada svetom i to bismo morali da izbegnemo, a istovremeno da izbegnemo da nam se skrše i poslednji ostaci našeg prisustva", navodi Smajlovićeva.

Zašto je važan baš 24. februar 

Govoreći o tome zašto je Kvinti važan baš 24. februar iako smo juče čuli američkog izaslanika Gabrijela Eskobara koji odbacuje vremensko oročavanje, kao i da li veruje da je to baš 24. februar zbog početka rata u Ukrajini, Smajlovićeva kaže da joj to ne bi bilo nelogično, jer je to neki simbolički datum.

"Eskobar i Evropljani drugačije govore – Eskobar kaže ne postoji nikakav termin, ali 'ja sam čuo evropske kolege da govore o sedmicama, a ne o mesecima'. Mislim da se namerno stvara nervoza i kod jednih i kod drugih", dodaje ona.

Ističe da je upravo Eskobar u Prištini rekao veoma je važno da kad oni nešto preporučuju da ih dobro čuju.

"Eskobar je rekao – tražimo od vas da na 10 meseci odložite odluku o preregistraciji. Ja bih rekla da je 10 meseci neki rok i za dogovor. Zaključila bih da je on rekao Kurtiju – postoji mogućnost da slomimo Srbiju pa da prihvati vaše članstvo u UN u roku od 10 meseci, dajte, odložite tu preregistraciju, nemojte da pravite probleme, da sad nešto destabilizujemo, a onda ćete dobiti sve što želite kroz 10 meseci", navodi Smajlovićeva.

Ukazuje da Kurti na tu ponudu još nije odgovorio, kao i da je svoj legitimitet zasnovao na tome da neće da dozvoli Zajednicu srpskih opština, da će je dozvoliti samo kao nevladinu organizaciju, dok Amerikanci i Evropljani tvrde da imaju nameru da ispune Briselski sporazum, kao i da će tražiti da se formira ZSO.

"Dakle, mi ne možemo da budemo sigurni da će Kurti sve ovo da prihvati, ovo je i za njega prilično teško, jer on mora da odustane od dve stvari – 1. novembra sigurno promena tablica i ZSO sigurno neće postojati", ističe Smajlovićeva.

"Zapad stvara utisak da je i Beogradu i Prištini jednako teško"

Poručuje da Zapad stvara utisak da je i Beogradu i Prištini jednako teško da prihvate, ali da će oni se truditi svim silama da to urade.

Na pitanje da li postoji neka paralela između tehničkog sporazuma o tablicama i političkog sporazuma, Smajlovićeva kaže da postoji neki rok.

"Čim su oni rekli 10 meseci, ja bih zaključila da je Kurtiju rečeno: daj nam 10 meseci, videćeš, rešićemo ovo", kaže ona.

Govoreći o tome da li veruje u tezu da se žuri sa rešavanjem pre nego što možda Donald Tramp ponovo dođe na vlast u Americi, Smajlovićeva kaže da u to apsolutno ne veruje.

"Mislim da je to potpuna glupost i da je strah od Donalda Trampa neki unutrašnjopolitički strah u Americi, mislim da ništa što se radi oko Balkana nije u strahu od Donalda Trampa", kaže ona.

Ističe da se ovo rešava u okviru pitanja ko dominira svetom i može li Zapad da pokaže svima da može sasvim sigurno da pobedi Rusiju na Balkanu kada je reč o tome ko ima više uticaja.

Kuda može da vodi ubrzana šatl diplomatija

Kada je reč o tome kuda može da vodi ubrzana šatl diplomatija, Smajlovićeva kaže da skoro da je već imamo svakodnevno.

"Svaki dan imaju različite nijanse u onom što govore i to je ta šatl diplomatija. Direktni razgovori imaju mnoge prednosti nad šatl diplomatijom. Šatl diplomatija: Eskobar, Lajčak, Borelj i svi posrednici dođu u Beograd i kažu šta im je Kurti ispričao. Mi ne možemo da znamo ni da li im je Kurti baš tako rekao, ni da li nam oni prenose samo deo onoga što je Kurti rekao, da li nam prenose ono što oni žele da mi znamo o tome kako je Prištino teško oko ovoga, kaže da će ona preuzeti tamo stvari sama. Vi ste uvek potpuno ostavljeni na milost i nemilost tim diplomatama, dve strane se nikada ne sreću direktno, nego neko drugi stalno prepričava i tumači šta je čuo u Beogradu ili Prištini", navodi Smajlovićeva.

Čak se govori o tome da ako propadnu svi razgovori, moglo bi da dođe do novog Dejtona, a Smajlovićeva kaže da je to izvođenje iz zone komfora.

"Odvešćemo lidere i držaćemo ih negde. Ja sam sklona da mislim da nije ovo problem tog ranga, ovaj naš mali problem, i da niko zaista ne planira da se tokom rata u Ukrajini sav usredsredi i kaže: čekajte prvo da rešimo ovaj Balkan. To mi je teško da zamislim, ali razumem zašto nam se pod nosom maše tim Dejtonom – to je za nas već neka pretnja, bez obzira na to što je Dejtonski sporazum ispao odličan za srpsku stranu u BiH", naglašava Smajlovićeva.

"Za nas stvarna opasnost da pet zemalja članica EU prizna nezavisnost"

Ističe da je za nas stvarna opasnost da pet zemalja članica EU koje do sada nisu priznaju kosovsku nezavisnost.

"Ja ne znam šta je naša pozicija ako ovih pet zemalja u EU koje do sada nisu priznale Kosovo i četiri u NATO da priznaju. To bi bio za nas žestok pritisak. Dok god oni ne mogu da nagovore svoje članice da priznaju Kosovo – meni se čini da Srbija nije pod tako strašnim pritiskom. Ona jeste pod žestokim pritiskom, ali ovo će da iskomplikuje", dodaje ona.

Ističe i da je cilj da "Kosovo postane zemlja koju svi priznaju, kao i da se to postiže ulaskom u međunarodne ustanove".

"To je razlog zašto se Srbija bori da Kosovo ne uđe, jer je to jedna potpuna legalizacija te zemlje i onda i one zemlje koje nisu priznale reći će: čekaj, ako su oni ušli u UN, ako je Srbija prihvatila da uđu u međunarodne ustanove, zašto ih mi ne bismo priznali", navodi Smajlovićeva.

Objašnjava i da je 24. februar važan, jer postoji ta teorija "da ako Zapad natera Srbiju da prihvati postojanje Kosova kao nezavisne države, onda su izbili ruskom predsedniku Vladimiru Putinu argument".

"Onda smo rekli: nije tačno da smo mi kršili međunarodno pravo, evo, sve je čisto na papiru, oni su se dogovorili, to je ipak bio izraz težnji oba naroda. To nije bio izraz težnji oba naroda, tu su prekršeni suverenitet i integritet tadašnje Jugoslavije i mi moramo da se borimo da to dokažemo da se nasilnim, bespravim činom Kosovo odvojilo, to je naš važan međunarodni argument", ističe Smajlovićeva.

Poručuje da u tom smislu moramo da držimo neku konsekventnu liniju i da pokažemo i da se u slučaju Ukrajine držimo isto kao prema svom sukobu.

"Istovremeno, moramo da nađemo način da kažemo Amerikancima da mi nećemo da učestvujemo u tom ratu na vašoj strani čak ni uvođenjem sankcija, hoćemo da ostanemo neutralni", zaključila je Smajlovićeva.