Grubješić: Svrha deklaracije da ohrabri zemlje Zapadnog Balkana da ne odustanu od EU

Vrata nisu zatvorena, kaže Suzana Grubješić, ali, kako kaže, mi nikako da prođemo kroz ta vrata kroz koja prolazimo već dvadesetak godina.

"Da ne budemo skroz pesimistični, ova deklaracija ima svrhu da ohrabri Zapadni Balkan da ne odustane od EU, ali ničeg revolucionarnog nije bilo. Brdo-deklaracija, kako je zovu, malo je drugačija od prethodnih, jer se u njoj pojavila reč proširenje, time se naglašava perspektiva za članstvo, ali se pokazalo svih prethodnih godina da je to floskula bez sadržaja", rekla je potpredsednica Centra za spoljnu politiku.

Kaže da je akcenat stavljen na funkcionalnu integraciju, ali da se ne sme zaboraviti da se stalno pominju uslovi koje kandidati moraju da ispune.

"Poput vladavine prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodni mediji i bez toga se ne može. Međutim, sve prethodne zemlje kandidati su imali jasnu mapu puta, datume i koje obaveze moraju da ispune", objašnjava Grubješić.

U tekstu Deklaracije trebalo je da se naše i 2030. godina kao okviran datum za pristupanje članstvu u EU, ali je i to izostalo zbog neslaganja pojedinih članica EU.

"Trebalo je da formulacija bude 'do 2030. godine' što je dovoljno fleksibilno da se ne zakucavate sa tom godinom, ali i da oni kandidati koji ispune uslove mogu i ranije u članstvo. Ali kao i 2018. godine pojedine članice ni sada nisu htele da prihvate čak ni tu orjentacionu godinu", navodi Grubješić.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku kaže da ne treba očekivati da će Zapadni Balkan u narednom periodu biti u fokusu EU i to iz dva razloga – odlazak Angele Merkel sa kancelarskog mesta i vakuma u Nemačkoj, kao i predstojeći izbori u Francuskoj.  

"Francuska, koja je inače skeptična prema prijemu novih članica, posvetiće se više kampanji za predsedničke izbore i mi se sada nalazimo u vakumu uz političke promemene u Nemačkoj. Iako se pokazalo da Nemačka i Francuska u suštini odlučuju o proširenju ipak za to je potreban konsenzus svih 27 članica EU. Videli smo koje su zemlje za a koje su rezervisane i na žalost tu još nemamo balans", rekla je Suzana Grubješić. 

Uz to energetska kriza je sada goruće pitanje za Evropu, gasa ima sve manje, skladišta su se ispraznila, a cene vrtoglovo rastu.

"To je nešto o čemu EU razgovara svaki dan kako da reši taj problem, jer glavni dobavljači Norveška i Rusija ne ispunjavaju svoje obaveze. To pitanje može da se reši do kraja godine ako proradi 'Severni tok' i ako Norveška ubrza isporuke gasa, ali će sve to imati velike posledice pre svega za privredu", rekla je za RTS Suzana Grubješić.