Novi zakon za bolje odnose sa dijasporom

Radna verzija prvog Zakona o dijaspori predviđa povezivanje srpskog rasejanja i matice kroz Skupštinu dijaspore. U toku javne rasprave, koja traje do kraja januara, Ministarstvo prikuplja predloge o proceduri za izbor poverenika.

Poverenik će biti predstavnik dijaspore i osoba s kojom Ministarstvo i Vlada komuniciraju tokom godine - između dve Skupštine dijaspore. Zakon bi trebalo da bude usvojen u prvoj polovini sledeće godine.

Predloženim Zakonom šalje se poruka da Srbija želi da ustanovi dugoročnu politiku prema dijaspori , koja neće zavisiti od sastava vlade niti od toga ko će biti naredni ministar. Namera je da se dijaspora više uključi u politički život Srbije i intenzivniju privrednu saradnju.

Skupština za neposredniji i diretkniji kontakt

Ministar za dijasporu Srđan Srećković ističe da Ministarstvo ovim zakonom želi da omogući dijaspori mnogo neposredniji i diretkniji kontakt sa svim državnim organima.

"U tom smislu Ministarstvo za dijasporu će svakako biti glavni faktor povezivanja, ali ovim zakonom je predviđeno i uvođenje institucije Skupštine dijasprore. Nju će činiti poverenici, sa svih pet kontinenata dijaspore i svi relevantni predstavnici države Srbije, uključijući i predsednika, premijera, resorne ministre, i predstavnike SPC-a, SANU i Javnog servisa Srbije", objašnjava ministar.

Građani Francuske poreklom iz Srbije, zadovoljni su nacrtom zakona o dijaspori. Imaju i svoje predloge i zato očekuju saradnju sa komisijom koja priprema zakon.

Milisav Aleksić, poverenik iz Francuske smatra da jedino skupština kao najviši organ, može doneti odluku, da ljudi  iz dijaspore, ako imaju pravo da biraju, imaju pravo i da budu birani i da u Skupštini Srbije budu predstavnici, poslanici iz dijaspore.

Pozitivan signal za dijasporu

U Kongresu srpskog ujedinjenja kažu da je predlog zakona pozitivan signal za dijasporu, jer se prvi put u celini uređuju odnosi matice i rasejanja. Taj Kongres predložiće i način izbora poverenika.

"U suštini, ideja da se poverenici biraju konkursom je dobra, međutim, verovatno ćemo predložiti da ne može svako da konkuriše, nego bi jedan od kriterijuma bio da kandidat ima najmanje dve preporuke od organizacije iz dijaspore", kaže Bogdana Koljević iz Nove škole za društvena istraživanja u Njujorku.

Ima mišljenja da su postojale dobre namere u sačinjavanju ovog zakona, ali da je došlo do propusta u načinu formiranja Skupštine i tu postoji element nedemokratičnosti, koji se diretkno tiče ljudi u dijaspori.

Zakonom o dijaspori bi se rešilo pitanje evidentiranja dijaspore, a svako ko se evidentira, stiče pravo na legitimaciju dijaspore. To je isprava kojom će im biti obezbeđena i određena prava, pored ostalog, pravo učešća na konkursu za stipendiju za visoko obrazovanje u matici.