Kako sarađuju Srbija i NATO

Tokom studijske posete Združenoj Komandi NATO-a u Napulju koju je za medije i istraživače organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku, zvaničnici NATO su rekli da će nastaviti saradnju sa Srbijom u domenu vojne obuke i razmene znanja.

Model saradnje sa Srbijom isti je kao i u slučaju Irske, Švedske, Finske ili Švajcarske - gde partner sam bira u kojim će oblastima sarađivati i u kojim aktivnostima će učestvovati.

Izuzetak su vežbe u skladu sa članom 5. Vašingtonskog sporazuma NATO, na kojima se isključivo zemlje članice Alijane uvežbavaju za zajedničku odbranu od spoljnog neprijatelja - gde partneri nemaju pravo da učestvuju. Primer za to je nedavana velika vojna vežba "Spoj trozupca 2018" u Norveškoj.

Saradnju sa Srbijom nijedna od zemalja članica nikada nije osporavala, iako na to ima pravo.

Kako je RTS-u rečeno u Komandi Združenih snaga NATO u Napulju, na predlog Srbije, mobilni timovi za obuku će posetiti Srbiju i uvežbavati pripadnike Vojske Srbije na nekoliko tema - a ističu da će to biti dobra prilika za razmenu znanja za obe strane. Saradnja po ovom pitanju traje već godinama.

Takođe, već nekoliko godina Vojska Srbije ima jedinice koje su obučene i opremljene u skladu sa Konceptom operativnih sposobnosti, što znači da mogu da učestvuju u vojnim operacijama NATO-a.

Više zemalja učestvuje u ovom konceptu i osim ispunjenja NATO standarda vojske mogu da vide gde se nalaze u odnosu na zemlje članice Severnoatlantske alijanske, zatim razmenjuju iskustva sa drugim vojskama i sve to mogu da primene i u sopstvenoj obuci.

Srbija trenutno ima po jednu pešadijsku i inženjerijsku četu, vod vojne policije i vod atomsko-biološko hemijske odbrane u Konceptu operativnih sposobnosti. Tokom 2020. godine još po jedan vod vojne policije i atomsko-biološko hemijske odbrane će se pridružiti Konceptu operativnih spoosbnosti.

Vojska Srbije od 2013. godine ima po jednog štabnog oficira u Komandi NATO u Napulju koji zadužen za proveru obučenosti i unapređenje obuke u okviru ovog koncepta. Prvi oficir je bio na dužnosti od 2013. do 2017, a naredni je počeo da obavlja dužnost od 2018. godine. 

Takođe, pripadnici Vojske Srbije se na isti način obučavaju za učešće u mirovnom misijama, jer su u Libanu na primer, u sastavu kontigenata Španije i Italije - zemalja članica NATO.
U okviru Komande NATO u Napulju je formirana Balkanska kancelarija za vezu, kako bi se ubrzalo donošenje odluka i smanjile birokratske procedure.

O značaju koji region Balkana ima za NATO govori i činjenica da je u okviru Komande NATO-a u Napulju oformljena Balkanska kancelarija za vezu, kako bi se lakše koordinasle aktivnosti vojne saradnje sa zemljama partnerima koje nisu članice NATO-a.

Zvaničnici su istakli da je prethodno održana vojna vežba podržana računarskim simulacijama REGEKS 18 u Srbiji bila odlično organizovana i da su srpski vojnici svojim profesionalizmom podigli nivo kvaliteta te vežbe koja se održava već godinama.

Vojska Srbije je prema mišljenju eksperata jednako sposobna da isplanira velike vojne vežbe kao i zemlje članice NATO-a.

NATO u Srbiji

Poslednjih godina NATO je kao međunarodna organizacija podržao nekoliko projekata vrednih 15 miliona dolara, koji su uloženi u vojne i civilne strukture.

Nekoliko civilnih naučnih institucija je učestvovalo i učestvuje u naučnim projektima programa Nauka za mir. Do sada su izrađene seizmološke mape Srbije, a radi se na izradi robota sa nogama i točkovima T-Njhedž, letelice za detekciju hemijskih i biloških agenasa i uređaja za otkrivanje eksplozivnih supstanci.

Najveći projekt je modernizacije Tehničko-remontnog zavoda u Kragujevcu, sa akcentom na bezbednost u procesu obrade zastarele municije i eksplozivnih sredstava, što je posebno važno posle nesreće iz 2017. godine.

NATO je odlučio da uloži novac u TRZ u Kragujevcu pre svega zbog stručnosti ljudi koji tamo rade, ali i činjenice da na Balkanu postoji velika količina municije i eksploziva kojima je istekao rok trajanja i čuva se na nebezbednim mestima.

Srbija će naplaćivati bezbedno uništavanje municije i eksploziva koje budu slale druge zemlje, a kapaciteti i moderna oprema koristiće se i za potrebe Vojske Srbije. 

Neutralnost i NATO

I pored visokog nivoa saradnje i činjenica da Srbija ima potpisan Individualni plan partnerstva IPAP sa Sevevernoatlantskim savezom, to ne znači da je članstvo naredni korak Srbije.

Zvaničnici iz Napulja i Brisela insistirali su na tome da NATO poštuje vojnu neutralnost Srbije, kao i činjenicu da svaka zemlja ima pravo da bira sa kim će da sarađuje.

Na pitanje kako NATO gleda na podizanje nivoa operativnih sposobnosti Vojske Srbije i nabavke naoružanja iz Rusije, odgovor je glasio da je suvereno pravo svake zemlje da ima vojsku, bira svoje partnere, kao i od koga će kupiti naoružanje.

Takođe, visoki oficir iz Komande iz Napulja je rekao da NATO ne bi sarađivao sa Srbijom da smatra da je bilo koja njena aktivnost neprijateljski akt, kao i da oni posmatraju Srbiju kao partnera, a ne kao bezbednosni problem.

Nema povlačenja sa Kosova i Metohije

Na pitanje novinara RTS-a kakvi su planovi KFOR-a na Kosovu i Metohiji, zvaničnica NATO-a je rekla da KFOR nije pod uticajem transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga, jer je mandat međunarodnih snaga zasnovan na rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Kakogod, promena mandata KSB-a zahteva od Severno-atlantskog saveza da razmotri nivo angažovanja na Kosovu.

Saveznici, tj. zemlje članica NATO-a su se složile da treba početi sa razmatranjem, a odluka će biti doneta tokom 2019. godine, rekli su u NATO-u.

Takođe, snage za pojačanje KFOR-a ove godine imaju planirane vojne vežbe, kako bi bile spremne da reaguju u slučaju incidenata.