Dačić: Očekujem da proces proširenja EU uđe u novu fazu

Evropski put je spoljnopolitički prioritet Srbije, rekao je Dačić i dodao da, kada je o Kosovu i Metohiji reč, opredeljenost naše zemlje je da se to pitanje reši dijalogom bez favorizovanja.

Srbija, kazao je šef srpske diplomatije, nastavlja svoj evropski put u želji da se čvršće integriše u porodicu naroda kojoj pripada.

Ocenio je da pristupni proces ne odgovara dinamici reformi koje Srbija sprovodi užurbano.

"Srbija predano radi na ostvarivanju punopravnog članstva u EU, očekujući da proces proširenja uđe u novu fazu, gde bi Srbija doprinela da Unija postane snažnija", naveo je Dačić i dodao da Beograd veruje da je jedna od fundamentalnih vrednosti EU raznolikost i bogatstvo članica koje će se upotpuniti ulaskom Srbije.

"Ne nameravamo da izgubimo svoje vrednosti, koje su uvek bile evropske sa svojim osobenostima", naglasio je Dačić.

Dačić je govreći o Kosovu i Metohiji rekao da je Srbija za nastavak razgovora, te da je uzdržanom reakcijom na provokacije dokazala zrelost. Opredeljenost naše zemlje je, kaže, da se pitanje KiM reši dijalogom, bez favorizovanja.

"Demokratski kapacitet srpskog društva kroz unutrašnji dijalog dodatno učvršćuje legitimitet pozicije da kroz razgovore dođemo do rešenja, bez ucena. Dvosmernost procesa je veoma važan i očekujemo da prištinske vlasti ispune svoj deo obaveza, kao nužnu pretpostavku ishoda kojem godinama težmo", rekao je.

Dačić je istakao da Srbija nastavlja da ulaže napore kako bi odnosi sa susedima bili na sto višem nivou, dodajući da Srbija smatra da dobra poslovna klima i čvršće ekonomske veze mogu biti korisne za proces pomirenja.

Takođe, kazao je, Srbija će nastaviti sa razvojem i obnavljanjem tradicionalnih prijateljskih odnosa sa svim zemljama sveta. Obnavljaće i tradicionalne prijateljske odnose sa Rusijom, Kinom, Indijom, SAD, zamljama Afrike, Latinske Amerike i Bliskog istoka.

Najavio je da će Srbija nastaviti sa snaženjem Ministarstva spoljnih poslova kroz profesionalizaciju, modernizaciju i podmlađivanje.

Pozvao je diplomate da daju sve od sebe da zaštite srpske nacionalne interese.

Vitezovi srpske dipomatije

Svoje obraćanje, pred brojnim ambasadorima, među kojima su bili i ambasadori Ruske Federacije, SAD, Francuske, Nemačke, završio je krilaticom srpske diplomatije "Sve za Srbiju, Srbiju nizašta".

Povodom Dana srpske diplomatije, koji se obeležava od 2015. godine u znak sećanja na 29. maj 1839. godine kada je osnovana Knjaževska kancelarija inostranih dela Kneževine Srbije, dodeljeno je najviše diplomatsko priznanje "Vitez svetosavskog pacifizma".

Dačić je istakao da su vitezovi srpske dipomatije ljudi koji su se posebno izdvojili u saradnji u očuvanju identiteta, zadužibinarstva, humanitarnog rada, kao i sećanja na žrtve.

"Ovo je kapa diplomatske uniforme Kraljevine Jugoslavije i kao što vidite, ne možete da vidite, ali verujte mi na reč, da piše 'Guči'", rekao je Dačić. 

Od dizajna prvih diplomatskih uniformi do pojedinaca iz sveta mode koji danas doprinose ugledu Srbije. Tako je i kreatorka čije modele nose i Kejt Midlton, Mišel Obama, Melanija Tramp, među dobitnicima priznanja Viteza svetosavskog zmaja. 

"Jako je lepo kad matica shvati i pored toga što ste udaljeni, ja živim u Londonu, koliki je vaš uticaj koji može da bude preko haljina, preko insipiracije koja dolazi iz naših zemalja", kaže kreator visoke mode, vlasnik modne kuće i modnog brenda "Roksanda" iz Londona Roksanda Ilinčić.

Laureati u oblasti očuvanja srpskog kulturnog identiteta su i profesor Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta, Marina Arsenijević, pijanista i kompozitor, partner orkestra "Vest Point Akademije" iz SAD.

Laureati u oblasti humanitarnog rada i aktivizma su Arno Gujon, osnivač i direktor organizacije za pomoć Srbia na KiM "Solidarnost za Kosovo", Mila Malruni (Milica Pivnički), humanista i društveni aktivista, Rebeka Mekdonald (Ubavka Mitić), direktor kompanje, ktitor, počasni predsednik Svesrpskog samita poslovne i akademske dijaspore.

Laureati u oblasti kulture sećanja za jasenovački nezaborav prof. dr Gideon Graf, ekspert za Aušvic, Majdanek i Jasenovac, direktor izložbe "Jasenovac-pravo na nezaborav", prve u istoriji UN održane ove godine u Palati svetske organizacije u Njujorku, Jelena Buhač Radojčić, preživeli dečji logoraš iz Jasenovca, Gojko Rončević-Mraović, preživeli dečji logoraš iz logora Jastrebarsko, Smilja Tišma, preživeli dečji logoraš i osnivač udruženja logoraša Jasenovac.

Laureati "Za sto godina Velikog rata" su dr Ivana Lučić, potomak vojvode Stepe Stepanovića, dr Slobodanka Grković potomak Milunke Savić, prve žene vojnika u Velikom ratu, prof. Rouz Gojić Stivenson-Gudnajt, potpredsednik Vikimedije, potomak dr Davida Albale.

Laureat za doprinos karijernom diplomatskom korpusu dobio je ambsador Darko Tanasković i on je, kao prvi srpski dipomata, dobio zvanje dojaena srpskog diplomatskog ešalona sa lentom.

U ime svih laureata se zahvalio Gujon ističući da je dobijeno simbolično priznanje srpske diplomatije, koje je jedno od najstarijih u svetu.

"Čast nam je što smo dobili priznanje, i to nam je podstrek za dalji rad. Posebna mi je čast što sam u okruženju tako uglednih ličnosti koji su svetski, a ujedno naši", poručio je Gujon.

Nakon uručenja laureata otvorena je izložba portreta Marine Gavanski Zisis pod nazivom "Zlatni Srbi".