"Predlog rešenja treba tražiti u skladu sa međunarodnim kontekstom"

Platforma za izradu sveobuhvatnog rešenja kosovskog pitanja takođe mora biti u skladu sa međunarodnim kontekstom, ukazuje Radna grupa za Poglavlje 35, čiji stavovi su pročitani danas na debati Nacionalnog konventa organizovanoj u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.

Kada je reč o miru u regionu i bezbednosti građana, Radna grupa naglašava da svako zaoštravanje odnosa dovodi do novih tenzija, koje ne idu u prilog rešavanju kosovskog pitanja, otežavaju život Srbima na Kosovu i dovode do novih podela u društvu. 

Izgradnja trajnog mira, kako ukazuje, podrazumeva uspostavljanje vladavine prava. 

Predlog sveobuhvatnog rešenja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine treba da omogući nesmetan put Srbije ka članstvu u EU, u skladu sa obavezama koje je Srbija već prihvatila Pregovaračkim okvirom EU za Srbiju, naglašava Radna grupa. 

Predlog rešenja, kako dodaje, treba tražiti u skladu sa međunarodnim kontekstom, na bazi realnih koristi i troškova za građane Srbije, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa EU, i u kompromisu sa institucijama na Kosovu. 

"Pregovori Beograda i Prištine moraju da se nastave u dobroj veri"

Radna grupa podvlači da je neprihvatljiv svaki predlog rešenja koji je izraz maksimalističkih zahteva jedne ili druge strane. 

Pregovori Beograda i Prištine moraju, kako ukazuje Radna grupa, biti nastavljeni u dobroj veri i uz punu posvećenost obe strane za iznalaženje sveobuhvatnog rešenja. 

Odustajanje od pregovora i primene već dogovorenih sporazuma predstavlja veliku opasnost po čitav proces normalizacije odnosa i dovodi do jačanja nepoverenja u iskrene namere dve vlade da obezbede normalan život i prosperitet građanima, navodi se u stavovima Radne grupe. 

Članice Radne grupe konstatuju nedostatke u načinu na koji je do sada vođen unutrašnji dijalog i smatraju da je potrebno uložiti dodatne napore za vođenje dijaloga u institucijama, pre svega u Skupštini Srbije. 

Potrebno je nastaviti sa unutrašnjim dijalogom i nakon javnog predstavljanje Platforme o rešenju kosovskog pitanja, u formi koja omogućava otvoreni i konstruktivni dijalog između predstavnika vlasti, opozicije, organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih strana, jer je to jedini način da se postigne društveni konsenzus, obezbedi primena i osigura održivost predloženog rešenja, navodi Radna grupa na Konventu koji je otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

"Pitanje kosovskog rešenja je pitanje svih pitanja"

Sva poglavlja u pregovorima Srbije sa EU u senci su poglavlja 35 i sve je uslovljeno napretkom dijaloga Beograda i Prištine, rekla je koordinatorka Nacionalnog Konventa o EU Nataša Dragojlović. 

"Da li nam se dopada što je sve uslovljeno normalizacijom odnosa Beograda i Prištine –uopšte nam se ne dopada, da li je to fer – nije, ali to je realnost", kazala je Dragojlovićeva na sastanku Nacionalnog konventa u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji "Rešenje kosovskog pitanja – šansa ili pretnja evropskoj perspektivi Srbije" .

"Dok se to ne reši, neće biti prilike da se pažnja usmeri na rešavanja onoga što je potrebno u drugim poglavljima", istakla je Dragojlovićeva. 

"Pitanje kosovskog rešenja je pitanje svih pitanja i bez tog rešenja mi nemamo priliku da se u punom kapacitetu i sa punom pažnjom posvetimo i drugim reformama koje za naše građane bitne", navela je. 

Zahvalila je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što je Konvent pozvao na sastanak o rešenjima kosovskog pitanja i istakla da je on prvi predsednik koji razgovara sa Konventom.

Rekla je da ga ohrabruje da napiše platformu za rešavanje tog problema, jer je Srbiji potreban plan, koji, ističe, svi drugi akteri "kosovske drame" imaju. 

"Da li su njihovi planovi javni ili tajni, dobri ili loši, svejedno je. Samo ga mi nemamo i ponašamo se isto i sve se nadamo prestaće, a neće. Sve više gubimo ljudi, imovine, prava, ugleda, samopouzdanja, šansi, prilika. Čekamo da se drugi promene, da se okolnosti promene, samo da mi ništa ne promenimo. Ako istom problemu svaki put priđemo isto, imaćemo isti rezultat, što znači status kvo", rekla je Dragojlovićeva. 

Istakla je da veruje da je Srbija u stanju da napravi plan i prestane da gubi ono što joj je realno ostalo i da spasi ono što se realno spasiti može. 

"Izađimo sa planom, kakav god da je" 

"Niko više neće nama da se bavi, niti našim emocijama, moramo sami da shvatimo da ovo mora da se reši. Svaki dan će nam na grub način to stavljati na znanje oni koji imaju plan. Zato izađimo sa planom, kakav god da je, o njemu ćemo raspravljati, usaglašavati ga, glasati, ali dijalog mora da se nastavi i unutrašnji i Briselski", navela je. 

Dodala je da bez plana i saveznika Srbija jedino neće izgubiti iluziju da će vreme učiniti svoje i da će se problem sam od sebe rešiti. 

"Na vladama i Kosova i Srbije je da omoguće normalan život, slobodu kretanja, osnovna prava, pravo na suživot, na oprost i pomirenje onih čiji su životi zarobljeni u strahovima zbog zamrznutog konflikta. Tako po meni treba da izgleda sveobuhvatna normalizacija odnosa između srpskog i albanskog naroda", istakla je Dragojlovićeva. 

Dodala je da najoštrije osuđuju atentat na Olivera Ivanovića i traže da odgovorni za to budu uhapšeni i kažnjeni i ocenila da čovek kao što je on, koji se zalagao za mirno rešenje konflikta na KiM, nedostaje u dijalogu.

Dragiša Mijačić iz InTER-a i moderator sastanka rekao je da je realnost da će Srbija pre ili kasnije potpisati sporazum normalizacije odnosa sa Kosovom i dodao da je svako odlaganje rada na tom sporazumu suprotno srpskim nacionalnim interesima, a loše će se odraziti na opstanak Srba na KiM.  

"Potpisivanjem Briselskog sporazuma Srbija je priznala ustavno-pravni poredak Kosova koji podrazumeva gašenja srpskih institucija na KiM. To je danas nepovratan proces, jedino što nam ostaje jeste da radimo na unapređenju postojećih rešenja", kazao je Mijačić.  

Kaže da "bez obzira na konačan status Kosova, u regulisanju odnosa sa Kosovom Srbija treba da se fokusira na ispunjenje četiri cilja, a prvi i osnovni cilj je iznalaženje rešenja koje garantuje bezbednost i prosperitet Srba na KiM".  

"ZSO kao ustavna kategorija jedino rešenje za KiM"

Stefan Surlić iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana kaže da je jedino rešenje za Kosovo i Metohiju dogovor koji bi Srbima pružio osećaj kao da žive u Srbiji, a Albancima da su ostvarili svoju državnost i dodaje da to podrazumeva da ZSO postane ustavna kategorija. 

Surlić je na debati rekao da je Priština prekomernom upotrebom sile pokazala da albanski ministri uživaju privilegije, a da srpski mogu da "završe sa polomljenim rebrima". 

Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću poručio je da iskoristi pomoć evropskih lidera za postizanje "istorijskog sporazuma" i rešavanje pitanja KiM. 

"Zamrznut konflikt suočio bi nas sa populacijom koja nema nikakav identitet sa Srbijom. Interes naše zemlje je obezbeđivanje delotvorne ekonomije za Srbe na KiM, obezbeđivanje ezgistencijalne sigurnosti, kao i nalaženje modela za specijalni status srpske kulturne baštine, jer ona mora ostati zastićena u okviru Srbije", poručio je Surlić. 

Smatra i da podela teritorije južno od Ibra nije rešenje, jer bi time oni bili osuđeni na marginalizaciju. 

Nikola Burazer iz Centra za savremene politike smatra da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine jedino realno, moguće i održivo rešenje za KiM i dodaje da su četiri moguća rešenja – prvo nerešavanje zamrznutog konflikta, drugo priznanje Kosova u svojoj celini, treće podela Kosova, i četvrto normalizacija odnosa Srbije i Kosova, bez priznanja nezavisnosti od Srbije. 

Civilni sektor protiv stanja zamrznutog konflikta 

Predstavnici Nacionalnog konventa o EU, koji okuplja preko 700 organizacija civilnog društva, protive se održavanju stanja zamrznutog konflikta na Kosovu i Metohiji.

Oni su na debati Konventa u okviru unutrašnjeg dijaloga, istakli da se mora naći rešenje, kako bi, pored ostalog, Srbiji bio otvoren put ka EU.

Izneli su različite predloge, a predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je da je bez dijaloga nemoguće imati "normalno društvo" i dodala da se društvo ne može zatvarati u sebe. 

"Ono što je osnovno i najvažnije je da je konačno pokrenut razgovor srpskog društva i Srbije kao celine prema Kosovu i Metohji", rekla je Liht i upozorila da takav dijalog već dugo nije vođen, da su stvari gurane pod tepih i da je odlagano razmišljanje o rešenju za kosovski čvor. 

Ona je istakla da unutrašnji dijalog treba nastaviti i da će on biti i uvod u dijalog dva društva. 

Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose poručila je da nijedan od ciljeva unutrašnjeg dijaloga do sada nije u potpunosti ispunjen, tim pre što je dovedeno u pitanje miroljubivo rešenje, a izostavljeno je i uključivanje svih slojeva društva.

Ono što je takođe uticalo na neispunjavanje ciljeva unutrašnjeg dijaloga, tvrdi Jovanovićeva, jeste veliki broj učesnika koji su bili za status kvo, razgraničenje, kao i antievropsko raspoloženje pojedinih učesnika. 

"Srbiji nije oteto Kosovo ratom, već time kako ga je tretirala"

Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i nastavak dijaloga značajni su, ne samo za zaštitu državnih interesa, već i za stvaranje identiteta, koji je stub za izgradnju zajednice, smatra Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative. 

Istakao je da ZSO mora da bude formirana na način da omogući ostanak Srba, da se njoj mora omogućiti izvršna nadležnost koja joj se u Prištini osporava, kao i kontinuirano finansiranje od strane Beograda, sve dok privatni sektor ne ojača dovoljno. 

Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava istakao je da u rešavanju kosmetskog konflikta treba uzeti u obzir šta je bio uzrok jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. 

"Srbiji nije oteto Kosovo ratom, već time kako je tretirala Kosovo. Da bismo živeli u miru moramo osvetliti najmračnije strane prošlosti i izviniti se", poručio je Đurić ukazujući da su Albanci decenijama diskriminisani. 

Založio se za razmenu mladih kako ne bi odrastali u takvoj atmosferi i kako bi saznali istinu o jedni drugima da bi promenili realnost u kojoj žive. 

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kazala je da je stav odbora po ovom pitanju jasan, te da bez sagledavanja prirode kosovskog problema i njegove istorije nema ni realnog, ni održivog rešenja, u čemu se vidi posebnost tog slučaja.  

Navela je da je podela Kosova nemoguća, kao i povratak na staro. 

Iz Evropskog pokreta Novi Sad Aleksandar Simurdić je naveo da treba razgovarati i tražiti kompromis, ali ocenio i da je sam dijalog kompromis. 

Sonja Stojanović iz Beogradskog centra za bezbednosne politike kaže da oružani sukob i rešavanje problema oko KiM upotrebom bezbednosnih snaga ne dovode do održivog rešenja, što, prema rezultatima istraživanja tog centra, smatra i 74 odsto građana.

Ono što je zabrinjavajuće, tvrdi Stojanović, jeste što su sva istraživanja do sada pokazala da se Srbi na severu KiM više plaše mafijaških srpskih struktura, nego albanskih komšija.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM Milan Antonijević rekao je da se strah od dijaloga mora prevazići, kao i da sloboda izražavanja mora biti garantovana svim ljudima, pa i u Kosovskoj Mitrovici. Antonijević je dodao i da su stavovi Srbije prema KiM jasni, pre svega u pogledu budućih razgovora u Briselu. 

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je stalno telo u okviru kojeg se vodi tematska i strukturna debata predstavnika dryštvene administracije, političkih partija, nevladinih organizacija, stručnjaka, privrede, sindikata i profesionalnih organizacijao pristupanju Srbije Evropkoj uniji.

Konvent je od 2006. pratio pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, a kasnije se posvećuje procesu pridruživanja Srbije EU.

Okuplja više do 700 organizacija civilnog društva i trudi se da daje preporuke i mišljenja na pregovaračke pozicije Srbije, kao i da prati kako se ispunjavaju merila i uslovi za članstvo u različitim sektorima po pregovaračkim poglavljima.

Nacionalni konvent za EU uspostavljen je pre svega kao telo za posebnu saradnju Skupštine Srbije i civilnog društva u procesu pridruživanja, ali i sa Vladom Srbije i njenim telima zaduženim za pregovore o članstvu sa EU (Pregovarački tim, pregovaračke radne grupe).