Inostrani dopisnici o desnici u Evropi, migrantima, Vučiću

U razgovoru na štandu "Četiri zemlje jedan jezik", u okviru Sajma knjiga, dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens je istakao da esej o Kosovu, koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio sredinom jula, pokazuje da on nije zadovoljan samo time da ima vlast, nego želi napredak.

Martens navodi da je primetio među "liberalnim beogradskim novinarima" tendenciju, koja mu se, kako kaže, ne dopada, da na sve što dolazi od predsednika i vlade smatraju lošim, ne uzimajući u obzir da nešto od toga može biti i dobro.

Dopisnik austrijskog lista Profil Gregor Majer primećuje želju predsednika Srbije da pokrene stvari, ali se pita sa kim on želi da razgovara o Kosovu kada je u pitanju unutrašnji dijalog.

Andreas Ernst, koji izveštava za Noje Cirher cajtung, vidi "dva lica" aktuelne vlasti u Srbiji.

"Dopada mi se prvo lice koje se bavi regionalnom i spoljnom politikom. Imam utisak da Vučić pokušava da ostvari uravnotežen odnos u regionu kada je Kosovo u pitanju, što nije nimalo lako, ali i u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. On je jedna vrsta partnera Berlina na Balkanu", rekao je Ernst.

Kao drugu stranu, Ernst navodi svoj utisak da se spoljna politika vodi na račun unutrašnje i da "Srbija ide ka jednoj kontrolisanoj demokratiji" u kojoj gotovo da nema javne diskusije i gde je pravosuđe neefikasno.

Dopisnici su se dotakli i teme izveštavanja iz regiona, te tako Martens navodi da je mnogo teže doći do validnih informacija na prostoru Zapadnog Balkana nego, na primer, u Nemačkoj, i da je ovde drugačija saradnja javnih organa i medija, što, kako smatra, možda ima veze i sa drugačijom kulturom.

Najveći deo razgovora na štandu počasnog gosta Sajma knjiga bio je posvećen rezultatima izbora u Nemačkoj i Austriji i kakvu ulogu u pobedi desničarskih partija ima pitanje migranata.

Moderator tribine Svetlana Lukić je primetila da su se posle Poljske i Mađarske, i građani Nemačke, Austrije i Češke u velikom broju odlučili da krenu za onima "koji govore o naciji, identitetu, hrišćanstvu i čiji je zajednički imenitelj da su netrpeljivi prema migrantima i imaju velike rezerve prema Evropskoj uniji".

Komentarišući činjenicu da je skoro šest miliona ljudi glasalo za karajnje desničarsku "Alternativu za Nemačku" (AfD), da su 94 poslanika te stranke ušla u Bundestag, a da je Angela Merkel izgubila devet odsto glasova, Martens smatra da je bezbednije da ta stranka bude u parlamentu nego da se radikalizuje izvan njega.

Na pitanje da li je stav AfD-a prema migrantima ono što je opredelilo građane da glasaju za tu stranku, Martens navodi da je veliko pitanje da li je Angela Merkel pogrešila što je držala otvorenu balkansku rutu i što ona nije ranije zatvorena.

"Evropljanima religija više nije važna"

Primećuje da ni AfD nema odgovore u vezi sa migrantima, ali da postavljaju pitanja koja zanimaju ljude u Nemačkoj.

Podseća da je Nemačka primila milion ljudi za koje se ne zna da li će uspeti da se integrišu i pribojava se da taj proces neće biti lak niti se okončati brzo, prevashodno jer su u pitanju ljudi druge kulture kojima je religija veoma važna.

"Evropljanima religija više nije važna. Razgovarao sam sa mnogim migrantima i njihov pogled na svet se razlikuje, ali svima njima religija je izuzetno značajna. Ne možemo očekivati od duboko religioznih ljudi da se naviknu na neke stvari u Nemačkoj, da recimo prihvate šalu na račun svog proroka", rekao je Martens.

Njegov kolega iz Švajcarske kaže da postoje načini da se spreči stvaranje paralelnih društava u jednoj državi, uveren da je uspešna integracija migranata moguća.

Sa njim se slaže i Majer, koji primećuje da se druga ili treća generacija nekadašnjih doseljenika priključuje ekstremističkim strujama, ali da su to ljudi iz kriminalnog miljea.

Na tribini se čulo i mišljenje da mediji doprinose strahu kod ljudi od migranata i nemoći države da kontroliše ko sve ulazi, a taj strah i opštu nesigurnost naroda koriste desničarske stranke.

Majer je analizirao uspeh desničarske Slobodarske partije Austrije (FPO) na nedavnim izborima, primetivši da je upravo odnos prema migrantima ono što povezuje tu stranku sa pobednikom izbora, Austrijskom narodnom partijom (OVP) Sabastijana Kurca, koja je pobedila na izborima.

Podsetio je da je FPO jedna od retkih partija u zapadnoj Evropi koja je u savezu sa strankom ruskog predsednika Vladimira Putina i da će se tek videti u kom pravcu će se razvijati buduća spoljna politika Austrije, s obzirom na to da su počeli pregovori između FPO i OVP o formiranju vladajuće koalicije.

Majer navodi da je većina u Austriji za evropsku perspektivu, ali da je i to pod znakom pitanja imajući u vidu da, kada je "mađarski premijer Viktor Orban napao sistem evropskih vrednosti, Kurc nije ništa rekao o tome", što, smatra Majer, ne nagoveštava ništa dobro.