Brnabić: Beograd se ne koleba, želimo da budemo u EU

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je na Panelu lidera da je članstvo u EU strateški cilj Srbije i da je to mesto gde, kako je rekla, želimo da budemo, te odlučno istakla da nema mesta utisku da se zvanični Beograd koleba po tom pitanju.

"To je naš strateški cilj... Srbija je uložila puno vremena i napora u regionalnu saradnju i stabilnost", rekla je Brnabićeva odgovarajući na pitanje moderatora da li deli utisak da se Srbija, imajući u vidu, između ostalog, i uticaj i odnose sa Rusijom, koleba kada je u pitanju EU.

Podsetivši da su u poslednja dva meseca održani izuzetno važni regionalni skupovi na kojima je ekonomija bila u fokusu, a pre svega povezivanje i uspostavljanje transportne zajednice, Brnabićeva je rekla: "Dijalog u regionu je tu i nikad nije bio jači."

Kako je dodala, to će uticati na sve, doprineti da svi napreduju, a za EU će biti signal posvećenosti evropskoj integraciji.

Govoreći o uticaju Rusije, premijerka je ponovila da je za Srbiju EU mesto gde želi da bude, istakavši da su veze Srbije i Rusije tradicionalne, verske i ekonomske.

Njen stav po tom pitanju, rekla je, potpuno je jasan, te dodala da je percepcija "čudna stvar".

"Kažete vojna saradnja sa Rusijom, a kada pogledate brojke, videćete da Srbija ima najintenzivniju saradnju i najviše vežbi bilateralno sa SAD, potom sa NATO-om u okviru Programa za mir, pa tek onda Rusijom, ali je percepcija sasvim drugačija", konstatovala je Brnabićeva.

Takođe, podsetila je da Srbija najaktivnije u regionu podržava mirovne misije u svetu, a u Evropi je po tom pitanju na sedmom mestu.

"To sve utiče na drugačiji imidž Srbije", poručuje premijerka.

Digitalizacija prioritet

Inače, iz kabineta premijerke Brnabić je saopšteno da je na Panelu istakla da je digitalizacija njen prioritet, jer je to "put za modernizaciju rada državne uprave, uvođenje savremenog pristupa administracije prema građanima i privredi i kompletnu promenu rada koja mora doći iznutra".

Dodala je da je digitalizacija šansa za ubrzanje ekonomskog rasta i traženje šansi u netradicionalnim granama koje mogu obezbediti veći i brži rast. Primer za to je, rekla je, je IT sektor u Srbiji, koji je već pokazao značajan potencijal za rast i bez snažne podrške Vlade.

"Uloga vlade je da obezbedi uslove da oni pokazuju potencijal, budu uspešniji i ja ću na tome sa mojim timom u Vladi raditi, jer zajedno treba da kreiramo društvo koje podržava one koji imaju kapacitet rasta, jer tako svi idemo napred", navela je.

U saopštenju se navodi da je premijerka govoreći o našim spoljnopolitičkim prioritetima istakla da je za zvanični Beograd EU strateško opredelenje, jer je pristupanje EU zapravo rad na sebi.

"Reforme koje sprovodimo, najbolje su za nas, jer na taj način mi menjamo naše društvo na bolje, istovremeno se približavajući EU. Naše opredeljenje je vojna neutralnost i saradnja sa svim zemljama koja to poštuju", navela je premijerka.

U diskusiji koja je vođena na panelu, a koja je za temu imala, promene sa kojima se suočava savremeni svet i kako mlade uključiti u društvo, Brnabićeva je govorila o važnosti otvorene komunikacije i saradnje sa mladima, civilnim sektorom, stručnjacima i privredom.

Naglasila je da se kroz otvorenost čuje drugačije mišljenje i da se tako dolazi do najboljih rešenja koja su mnogo inkluzivnija od rešenja samo jedne od strana.

"Dvosmerna komunikacija sa mladima izuzetno je važna za svako društvo koje želi da ide napred. Ne možemo kreirati promene na bolje, bez aktivnog slušanja onih za koje kreiramo budućnost", izjavila je Brnabićeva na "Strateškom forumu" koji se održava na Bledu u Sloveniji, saopšteno je iz Vlade Srbije.

"Beograd otvoren za dijalog s Prištinom"

Nezaobilazno pitanje premijerki na panelu ticalo se rešavanja pitanja Kosmeta, a ona je poručila da je Beograd otvoren za dijalog sa Prištinom, da je učinio mnogo u primeni veoma teških i nepopularnih odluka iz Briselskog sporazuma i da bi Priština trebalo to takođe da počne da radi, pre svega kada je reč o formiranju ZSO.

"To bi bio korak u pravom pravcu", naglasila je Brnabićeva.

Takođe je istakla značaj inicijative predsednika Srbije da pokrene unutrašnji dijalog o Kosovu.

Govorila je i o procesu digitalizacije i inovacija u Srbiji, istakavši da je veoma važno da se građanima i privredi omogući bolji pristup državnoj upravi.

Smatra takođe da digitalizacija i inovacije menjaju sve i da u tome i Srbija može da pronađe svoju veliku šansu.

Osvrnuvši se na najavu moderatora, koji je rekao da je prethodno bila ministar digitalizacije, ona je rekla da joj je drago što je tako prepoznaju iako je bila na čelu drugog resora.

Brnabićeva o IT sektoru

Pemijerka Brnabić je ukazala da je imala velike probleme da pridobije poverenje mladih iz IT sektora.

"Kada je predsednik Aleksandar Vučić rekao da imamo ogroman potencijal u IT i da treba da uspostavimo Savet u okviru Vlade, preko Tvitera su mi, pre svega mladi, iz IT sektora, saopštili da to ne činimo sa porukom 'uspešni smo jer do sada nismo imali veze sa Vladom'", navela je premijerka.

Brnabićeva je rekla da oni nisu želeli da imaju veze sa Vladom i pored obećanja da će biti podržani.

"Trebalo mi je dva do tri meseca da uspostavim poverenje. Morala sam da ih uverim da nećemo biti neko ko će im pametovati ili ko će uticati na tržištu i sve uništiti", ukazala je premijerka.

Brnabićeva je objasnila da je pozvala IT eksperte da zajedno izrade akcioni plan, i da su, nakon dva ili tri uspeha, počeli sami da traže sastanke i iznose ideje.

"Sada se sami organizuju i preuzimaju liderstvo", prenela je svoje iskustvo sa mladima.

Brnabićeva je najavila da će kao premijer investirati mnogo više vremena u promeni percepcije EU u Srbiji.

"Evropa bila na granici, sada se vraća"

Na panelu na kojem je govorila učestvovali su i potpredsednik EK Frans Timermans, generalni sekretar OECD Anhel Gurija i bivši slovenački predsednik Danilo Tirk.

Potpredsednik EK je ocenio, govoreći o različitim događajima koji su potresli Evropu u poslednje vreme, da su Bregzit i izbori u SAD imali otrežnjujući efekat.

Smatra da se sada može biti više optimista ili barem manje pesimista.

Za razliku od vremena pre godinu dana kada je Evropa bila na granici, sada se vraća, ali ljudi su ipak videli da EU nije struktura koja je nepovrediva ili da se ne može raspasti i žele da pokažu da im je stalo.

Ističe značaj ponovnog povezivavanja sa građanima EU a posebno naglašava potrebu da se mladi naraštaji, i to hitno, uključe u proces oporavka.

Bivši predsednik Slovenije Danilo Tirk ocenio je da je EU potrebna nova definicija solidarnosti.

"Sve dok EU ne pronađe novu definiciju solidarnosti za 21. vek njena legitimnost će biti dovedan u pitanje", poručio je Tirk.