Dojče vele: SAD povele sa 1:0 u balkanskoj utakmici

Već vekovima je Zapadni Balkan igralište velikih sila. Habzburgovci protiv Osmanlija, zapadni sistem vrednosti protiv komunističkih država – to su tokom istorije bili rivali. Sada se ponovo radi o moći i uticaju u regionu.

Ovoga puta su u ofanzivi Amerikanci i Rusi, ali su umešane i Kina i Turska. Evropska unija je u zaostatku, i pored najvećeg ličnog i finansijskog angažovanja.

"Rusija i SAD se sve oštrije sukobljavaju na Balkanu", analizira pre par dana ugledni informativni T-portal iz Hrvatske, najmlađe članice EU, i dodaje: "Samo jedan mali sukob može da raspali bure baruta." "Srbija žonglira između Brisela i Moskve", zabrinuto ove sedmice piše najtiražniji beogradski list Blic. Srpski Novi magazin uočava "rusko-američki energetski rat na tlu Evrope" – a Balkan u njegovom središtu.

Borbeni tonovi

Pre dve sedmice američki potpredsednik Majk Pens posetio je malu Crnu Goru, koja je ove godine – i pored oštrog protivljenja Rusije – pristupila NATO-u.

"Ovde na Zapadnom Balkanu, Rusija radi na destabilizaciji regiona kako bi potkopala njegovu demokratiju i podelila ga", izjavio je Pens pred gotovo svim šefovima vlada iz regiona.

SAD i pod predsednikom Donaldom Trampom podržavaju jugoistočnu Evropu protiv Moskve. Takvi borbeni tonovi naišli su na kritike, pre svega u Srbiji. Nije Rusija ta koja ovde unosi destabilizaciju – već Zapad, poručio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Beograd već godinama pokušava da balansira. Kandidatu za članstvo u EU priključenje Uniji ne ide dovoljno brzo. Istovremeno, sa istorijskim prijateljem Rusijom se neguju posebni odnosi. Tako u drugom po veličini gradu, Nišu, postoji "Srpsko-ruski humanitarni centar", koji Vašington smatra centrom za špijunažu.

Trenutno se sa Moskvom pregovara o nabavci šest polovnih aviona "mig 29", tenkova i sistema za raketnu odbranu.

Za to vreme, SAD insistiraju na energetskom snabdevanju. One traže od Hrvatske da na ostrvu Krku, u severnom delu Jadrana, konačno izgradi planirani terminal za tečni gas. Njega bi punili američki tankeri i on bi trebalo da bude povezan sa sličnom stanicom u poljskom Svinojušću. Jugoistočna Evropa bi tako bila nezavisnija od ruskog gasa.

Na inicijativu Hrvatske i Poljske, prošle godine je pokrenuta Inicijativa tri mora (Baltik, Jadran, Crno more). Dvanaest država srednje, istočne i jugoistočne Evrope žele snažniju podršku SAD kako bi se intenzivnije odbranile protiv Moskve.

EU u defanzivi

Evropska unija na novog igrača gleda sa nepoverenjem. Brisel primećuje da, i pored pomoći od više milijardi evra i čitave armije diplomata i stručnjaka, ima ograničen ugled i uticaj na Balkanu. Predložena su rešenja za političke krize, kakve su u Albaniji i Makedoniji, ali su u delo sprovedena tek nakon velikog angažmana američkih diplomata.

Kina je proteklih godina u okviru "Novog puta svile" ovde gradila puteve i mostove, davala kredite i modernizovala nuklearne elektrane.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sledećeg meseca dolazi u posetu Srbiji i sa sobom vodi 150 biznismena. Turska je tradicionalno dobre odnose sa muslimanima u Bosni i Hercegovini još više intenzivirala. Velikodušno je pomagala u obnovi džamija uništenih za vreme rata.

Borbu za uticaj na Balkanu dodatno rasplamsavaju mediji. Ruska agencija Sputnjik to radi sa programom na srpskom jeziku i tako jača ruski pogled na svet. Američka firma KKR – kojoj već pripadaju vodeće televizije u regionu – upravo je kupila Novu TV u Hrvatskoj i POP TV u Sloveniji – omiljene televizijske stanice. Turska novinska agencija Anadolija je naročito jaka u Bosni. O televiziji i portalu Al Džazira Balkan iz Katara na maternjim jezicima da i ne govorimo.