Zaštita životne sredine čeka ministra

Najobimnija i najskuplja reforma na putu ka Briselu Srbiju čeka u oblasti ekologije. Dodatni izazov je to što se ekološki propisi i u samoj Uniji stalno menjaju. Nimalo lak zadatak za ministarstvo koje reformom treba da rukovodi, posebno ako brine i o poljoprivredi.

"Vi znate da postoje problemi u povlačenju sredstava iz IPARD fondova, vi znate da mi nemamo institucionalne kapacitete u dovoljnoj meri razvijene da odgovorimo na sve ono što su standardi i propisi u oblasti poljoprivrede. Mi moramo da razdvojimo ova dva resora kako bismo imali punu pažnju i političku pažnju usmerenu na ove dve oblasti", rekla je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

To što od 2008. nema zasebnog ministarstva zaštite životne sredine, za neke stručnjake je razlog da na njegovo čelo dođe jaka politička ličnost. Struka, kažu, ne mora da trpi.

"To se rešava na taj način što je pre svega državni sekretar ličnost koja je izuzetno stručna, savetnici ministra su takođe izuzetno stručni, dok je ministar tu jedna figura koja svojom političkom težinom pre svega donosi odluke, kažem, insistira na što većem budžetu i prosto svoje ministarstvo stavlja u jedan korpus najbitnijih ministarstava u okviru saziva Vlade", ističe Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka.

Zainteresovanost za ministarstvo zaštite životne sredine socijalsti su već iskazali. Ipak, analitičari veruju da je ono, zbog značajnih sredstava kojima će raspolagati, mnogima primamljivo.

"Ne možete imati projekciju šta ćete tražiti, nego u toku samih pregovora vam iskrsne šansa da dobijete kao utešnu nagradu ili kompenzaciju neko ministarstvo koje niste sanjali da ćete dobiti. Ovoga puta je nešto drugačija stvar, zaista je potrebno imati posebno ministatstvo za ekologiju. I to je ona druga priča. Ali hajde, pogledajte da li sa sigurnošću znate ko će koje ministarstvo dobiti. To je taj proces cenjkanja između koalicionih partnera", kaže prof. Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka.

Ministarstvo koje se bavi samo ekologijom ne bi bila novost. Ipak, ekologija se često povezivala sa drugim resorima, pa je bila deo zdravstva, poljoprivrede, prostornog planiranja, pa čak i rudarstva. Poslednji put, samostalno je takvo ministarstvo bilo u drugoj Vladi Vojislava Koštunice.