Život Srba u Gnjilanu

Po dolasku snaga Kfora u junu 1999. godine u Gnjilanu je zavladalo bezakonje. Učestala su ubistva, kidnapovanja i progon Srba. Bilans je sto četvoro ubijenih i oko petnaest hiljada prognanih građana srpske nacionalnosti.

U samom Gnjilanu danas živi oko 50 Srba. Okupljaju se kod crkve Svetog Nikole u nekadašnjoj ulici Stojadina Trajića, gde se kažu, osećaju najsigurnije.

Milovan Bušatović iz Gnjilana kaže da je nekada ta ulica bila cela srpska sa tri kuće Albanaca, a sada je sve to prodato Albancima iz Bujanovca, Preševa i Medveđe.

U crkvenom dvorištu, gotovo nečujuno, u oronuloj zgradi održava se nastava za učenike OŠ "Vuk Karadžić". Na časovima je 17 đaka, uglavnom iz susednog Livoča, a iz Gnjilana je samo jedan učenik.

"Ne vidim neku svetlu budućnost jer posle završene škole trebalo bi da traže posao u albanskim institucijama, a tu mesta za Srbe nema", kaže Danijela Petrović, nastavnik O.Š."Vuk Karadžić" Gnjilane.

Crkvu neprekidno obilaze meštani pomoravskih sela, koji na malim tezgama nude svoje proizvode. Zahvaljujući tome stiče se utisak da Srba u gradu ima mnogo više.
Nastavnica iz Gnjilana Slađana Mitrović poručuje svima da mogu slobodno da dođu. 

Nedaleko od crkve živi porodica Todorović sa jedanaest članova. U dvorištu dve porodične kuće i četvoro dece.

Spomenik sa likom kneza Lazara odavno više nije u centru grada. Ni jednoj srpskoj instituciji u Gnjilanu nije omogućeno da radi, pa ni Centru kulture "Zarija R. Popović" čiju zgradu koriste isključivo Albanci.