EU: Moguća dodatna sredstva Srbiji za izbeglice

Takođe je već najavljena i podrška iz humanitarnog fonda EU, izjavila je danas u Briselu portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič, prenosi Beta.

Maja Kocijančič je time odgovorila na pitanje da li se razmatra pomoć srpskim vlastima za rešavanje krize s migrantima i šta će biti sa Srbijom gde migranti koji žele u EU, neželjeno ostaju budući da su okolne zemlje Unije zatvorile granice. 

Zamoljena da objasni da li Evropska komisija razmatra i neka dodatna sredstva osim već na idućih šest godina planiranih 54 miliona evra iz fondova za pripremu za članstvo Srbije i 25 miliona za Makedoniju, portparolka komesara za proširivanje Johanesa Hana je ponovila da je Han juče stavio do znanja da Evropska komisija radi na jačanju pomoći Srbiji.

Kocijančič nije spomenula da je Han predočio da se razmatraju i moguća dodatna sredstva i jedino je navela da ukupna izdvojena sredstva za pitanja imigracije u okviru procesa pripreme Srbije za članstvo u EU iznose 54 miliona evra.

Ona je dodala da deo tih sredstava tek treba da se iskoriste, a krajem avgusta najavljena je i humanitarna pomoć i to se sad sprovodi.

Na pitanje novinara, ne samo sa Zapadnog Balkana, šta će se sad dogoditi posebno sa Srbijom, pošto su Mađarska, Hrvatska, Slovenija, ali i Bugarska zatvorile svoje granice za migrante, a zidovi, ograde, pored Mađarske, postoje i na bugarsko-turskoj, grčko-turskoj, kao i španskoj granici u enklavama prema Maroku, predstavnici za štampu u Evropskoj komisiji nisu dali jasan odgovor.

Na opasku da Evropska komisija kritikuje Mađarsku zbog ograde postavljene na granici sa Srbijom, dok su i Hrvatska, Austrija, Nemačka i još neke zemlje svoje međe zatvorile ili ne dozvoljavaju ulazak migrantima, a Komisija ujedno kaže da se moraju zaštiti i spoljne i Šengen granice EU, portparoli Evropske komisije su samo potvrdili da to jeste obaveza svih članica EU.

Predstavnica za štampu Mina Andreeva je rekla da je stav Evropske komisije da "zidovi i ograde nisu trajno rešenje".

"Zemlje članice imaju obavezu i ovlašćenja da zaštite zajedničke EU granice i one to rade, a naš politički stav je da ima i drugih načina osim ograda da se to zajamči, mada nema nikakvih zakonskih zamerki na te korake", rekla je Andreeva.

Na pitanje da li je onda Mađarska u pravu i sprovodi EU odredbe, Mina Andreeva je uzvratila da se "na spoljnim Šengen granicama može zabraniti ulazak migrantima ako oni pokušaju u više navrata da nelegalno uđu u Uniju i bivaju odbijeni".

Zvaničnici Komsije su takođe rekli da Hrvatska, čije su vlasti saopštile da više neće popisivati migrante, mora štiti spoljne granice EU i obavezna je da uzme otiske i popiše migrante koji žele da uđu u EU, jer to nalažu kako temeljni Lisabonski ugovor EU, tako i "dablinski propisi" o postupku za odobravanje azila.

Portparolka Nataša Berto naglasila je da je više zemalja Unije zatvorilo granice, ali da dok nema dogovora u ravni cele EU, sve zemlje članice su obavezne da provere ko ulazi preko granica Unije, a zemlje šengenskog prostora mogu privremeno uvesti i unutrašnje kontrole na granicama.

Berto je kazala da će vanredni susret šefova država ili vlada EU biti prilika da se sagleda kako rešiti krizu s izbeglicama i migrantima, isto kao i kako se u tom cilju može doći do dogovora s ključnom zemljom Turskom, a videti i kako otkloniti nevolje na "balkanskom putu" migranata u Srbiji i Makedoniji.