Poslanici između svog i stranačkog stava

Osim kroz svoje stranačke klubove u parlamentu, poslanici razne inicijative mogu da podnesu i učešćem u neformalnim grupama. Ipak, članovi takvih grupa često su pred moralnom dilemom – da li glasati u skladu sa onim za šta se zalaže stranka kojoj pripadaju, ili grupa čiji su članovi.

"Kada su ekonomska pitanja tema, sa svojim kolegama iz ekonomskog kokusa razmotrićemo koje su to mogućnosti i pokušaću da ubedim stranačke kolege da je ono što radimo dogovor sa privredom, da je to rezutlat dijaloga sa privredom i nastojaću da glasam po svojoj savesti", kaže predsednik Ekonomskog kokusa Vladimir Marinković.

U najvećoj parlamentarnoj stranci kažu da poslanici nisu isključivo stranački vojnici. Uz delovanje neformalnih grupa uvode se teme za koje parlament nije bio dovoljno senizitivan.

"Apsolutno je svejedno odakle dolazi ideja – da li iz neformalne grupe, da li iz određene poslaničke grupe. Ja ne bih tu stavila akcenat, stavila bih akcenat na kvalitet ideja. To što smo okupljeni u određenu neformalnu grupu, zapravo, samo jača nas koji smo oko iste ideje okupljeni. Ja ne mogu da insistiram da svi iz Srpske napredne stranke u poslaničkom klubu misle isto", ističe predsednica "Ženske parlamentarane mreže" Marija Obradović.

Neka ideja, iako u početku imaju nepodeljenu podršku, ona može potom i da oslabi ili čak nestane. Na primer, kada je 2012. usvajan Zakon o izboru narodnih poslanika, predlog da na svakom trećem mestu na izbornoj listi bude žena bio je gotovo prihvaćen. Kada se približilo glasanje, situacija je postala neizvesna.

"Do samog glasaanja, dok stranački šefovi, naravno muškarci nisu odlučili da taj amnadman bude prihvaćen, mi nismo ni znale kako će koleginice glasati tako da to nema veze ko je na vlasti. Radi se o svesti poslanika koga u Skupštini predstavljaju", kaže Aleksandra Jerkov iz DS-a.

Potencijal neformalnih grupa postoji i njima bi se, recimo mogli zaštiti interesi širih slojeva u društvu. Ipak, taj interes, prilikom glasanja, ponekad zaostaje za onim stranačkim.

"Ukoliko naš parlamentarni sistem bude napredovao, mi ćemo bez obzira na to ko kojoj stranci pripada, vremenom imati situaciju da zbog svesti o posebnim interesima i vrednostima različite stranke stanu iza nekog predloga. Tačnije, da se odnos koji je inicijalno napravljen između vlasti i opozicije, da se preispita u kontekstu zaštite i afirmacije neke specifiče vrednosti i neke specifične grupe u društvu", ukazuje analitičar Dejan Vuk Stanković.

Uticaj neformalnih grupa je naročito izražen u razvijenim zemljama, pogotovo u SAD gde postoji legitimno lobiranje kod senatora različitih interesnih grupa ˜– od biznisa do nauke.