Jačanje ekonomskih odnosa Srbije i Norveške

Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i norveški prestolonaslednik Hokon Magnus konstatovali su da Srbiju i Norvešku vezuje tradicionalno prijateljstvo i dobri bilateralni odnosi. 

"Srbiju i Norvešku vezuje dugogodišnje tradicionalno prijateljstvo koje datira još od Drugog svetskog rata", rekao je Dačić na pres konferenciji sa norveškim princom koji se nalazi u poseti Beogradu, prenosi Tanjug.

"Dugujemo veliku zahvalnost Norveškoj iz tri razloga - na velikoj razvojnoj i donatorskoj pomoći koju je Norveška svih ovih godina upućivala u Srbiju", rekao je on dodavši da ta pomoć poslednje decenije iznosi više od 250 miliona evra.

Takođe, kako je istakao, Norveška je sa više od pet miliona evra jedan od najvećih donatora među zemljama koje su posle majskih poplava pomogle Srbiji.

Dačić je podsetio i da je Norveška drugi najveći investitor u Srbiji, a da je "Telenor" najznačajnija investicija. On se takođe zahvalio Norveškoj što podržava evropski put Srbije iako nije članica Unije.

"Želimo dalji razvoj naših bilateralnih odnosa i nadam se da ćemo uskoro moći da nastavimo dijalog na najvišem nivou između naše dve zemlje i naroda", poručio je šef srpske diplomatije.

Princ Hokon je rekao da je fokus njegove "posete Srbiji jačanje već postojećih bilateralnih odnosa kao i produbljavanje ekonomskih veza".

Podsetivši da je jutros posetio Telenor i označio početak rada najnovije usluge - otvaranje tekućeg računa bez odlaska u banku - norveški prestolonaslednik je izrazio nadu da će to "udahnuti novu konkurentnost i inspiraciju u bankarski sistem Srbije".

Dolazak princa Hakona u Telenor, koji je od ulaska na srpsko tržište pre osam godina uložio gotovo dve milijarde evra, označio je početak projekta vrednog 40 miliona evra.

Najnovije ulaganje Telenora, važan je signal kompanijama iz Norveške, po svetskim standardima - najnaprednije zemlje u oblasti privrede, preduzetništva, socijalne i zdravstvene politike.

Telenor, čije investicije u Srbiji premašuju vrednost četvoromesečnog srpskog izvoza, planira nova ulaganja.

"Ovo značajno unapređuje bankarsko poslovanje u Srbiji, u kome se 80 posto transakcija obavlja gotovinski. Naša kompanija je u mrežnu infrastrukturu u Srbiji, ove godine, uložila više od 20 milona evra", rekao je Martin Navratil iz Telenor banke.

Dačić i norveški prestolonaslednik saglasili su se da je zvanični Oslo u velikoj meri pomogao proces reformi i demokratizaciju Srbije čime je doprineo ostvarenju spoljnopolitičkih ciljeva naše zemlje i njenom približavanju EU.  

Otvorena Kuća ljudskih prava i demokratije  

Norveški princ otvorio je renovirani prostor Kuće ljudskih prava i demokratije u Beogradu. 

Kuća u ulici Kneza Miloša postoji od novembra 2011. godine, i okuplja pet organizacija civilnog društva: Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko kazala je na otvaranju Kuće da su te organizacije pružale podršku ljudskim pravima i u "jako teškim vremenima" kada su ove organizacije bile osporavane.

Zaštitnik građana Saša Janković kazao je da je cilj organizacija za podršku ljudskim pravima da ojačaju i zaštite položaj civilnog društva i da pokažu da demokratija znači i socijalnu stabilnost i sigurnost, jer se mnogi građani pitaju da li demokratija znači izbor između pluralizma i socijalne sigurnosti.

"Uloga nas koji predstavljamo ljudska prava je da građanima pokažemo da politička prava ne znače i gubitak socijalnih prava i da demokratija znači ne samo pravo političkog izbora već i socijalnu sigurnost", kazao je Janković.

Janković je novinarima kazao da smatra da je Srbija na dobrom putu i da želi da veruje da "građani Srbije osete ono što do sada nisu, a to je da ljudska prava donose svaku vrstu sigurnosti pa i socijalnu sigurnost".

Kraljevina Norveška pomogla je rekonstrukciju prostora u kome je smeštena Kuća ljudskih prava. Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag podsetio je da je prva Kuća za ljudska prava otvorena 1999. u Oslu, a da je Srbija na mapi Kuća od 2011. godine.

Prestolonaslednik Norveštke Hokon Magnus posetio je u Zemunu rimokatoličku crkvu svetog Roka, podignutu je 1836. godine, koja je kompletno je obnovljena donacijom Ambasade Kraljevine Norveške.

Ambasador Norveške Nils Ragnar Kamsvog izrazio je nadu da će crkva Svetog Roka zajedno sa pravoslavnom crkvom Svetog arhangela Mihajla, koja se nalazi pored nje, ponovo postati simbol multietničke Srbije, utemeljene na snažnim evropskim vrednostima.