I Ustav Srbije i autonomija Vojvodine

U Skupštini Vojvodine na svečanoj sednici obeležena je 94. godišnjica prisajedinjenja Vojvodine Srbiji.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da niko ne sme da ugrozi ustavnu autonomiju Vojvodine, kao što niko ne sme da povredi Ustav Srbije skrivajući se iza navodnih interesa Vojvodine.

"Nema granice između Vojvodine i drugih delova Srbije, jer je to utemeljeno u Ustavu i zato što tako žele građani Srbije", naglasio je Nikolić na svečanosti.

Nikolić je pozvao sve one koji "crtaju granice između Srbije i pokrajine da izgube olovku, kako bi prestali da svađaju narod".

"Budite bolji šta god to značilo u ovo mutno vreme, ali ne pokušavajte da pobedite Vojvodinu u Srbiji, Vojvodinu koja je Srbija, ravnopravno ili možda čak malo ravnopravniju od na primer Šumadije mojih predaka", rekao je Nikolić.

Predsednik Srbije je naglasio da sumnja u dobre namere onoga ko širi neslogu u Vojvodini, jer taj, kako je rekao, želi da nas vrati u godine koje su prethodile sukobu.

"Samo nam još to treba - nesloga u Vojvodini, kao da ni jednu drugu muku nemamo. Onaj kome smeta odluka iz 1918. godine, kojom je Vojvodina postala Srbija verovatno zamera i to što smo sa susednom prijateljskom Mađarskom dogovorili da konačno posle 70 godina zakopamo u istoriju Drugi svetski rat", ukazao je Nikolić, ističući da je on na taj dogovor ponosan.

On je dodao i da Srbin koji svađa Srbe ne može dobro ni kao prijatelj da živi sa pripadnicima drugih nacionalnih manjina, koji su pošteni stanovnici i građani Vojvodine.

"Ko svađa, ne želi dobro građanima Vojvodine i Srbija mu nije interes, ali neka se ne zanosi, jer ni on nije interesantan za Srbiju", poručio je Nikolić.

Nikolić je rekao i da je Vojvodina deo Srbije u kojem treba najbolje da se živi, jer tu "bog nije štedeo kada je delio lepotu i bogatstvo". Zato se, dodao je, u Vojvodinu dolazi, a iz nje retko odlazi.

"Vojvodina neka ide napred i neka za sobom povuče celu Srbiju", poručio je Nikolić.

On je naglasio i da činjenica da je svečana sednica povodom prisajedinjenja organizovana zajednički pokazuje da "možemo da budemo jedinstveni kada je teško".

Svečanoj sednici, pored predsednika Nikolića, prisustvovali su i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i predsednik pokrajinskog parlamenta Ištvan Pastor, članovi vlade AP Vojvodine, poslanici i predstavnici javnog i kulturnog života pokrajine.

Neko slavi, a neko obeležava 

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor rekao je da dan 94. godišnjice od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, neko verovatno slavi, a da on samo obeležava taj datum.

Prema njegovim rečima isti događaj može se slaviti i obeležavati, a da to ne razdvaja nego povezuje, za šta je potvrda istorija zajedničkog života u Vojvodini. 

"Ja lično i pripadnici moje zajednice i možda još neki sugrađani, koji smo bili na gubitničkoj strani nakon Prvog svetskog rata, mi samo obeležavamo. Ne samo zato što su Mađari, Nemci i drugi bili isključeni iz odlučivanja tokom Velike narodne skupštine 1918. godine", rekao je Pastor na svečanoj sednici.

Pastor je rekao da je koncept autonomije Vojvodine različitih političkih struktura bio predstavljen kao koncept separatizma kroz istoriju.

"Strah od autonomne Vojvodine je u stvari strah od slobode, strah od modernosti, strah od autonomnog građanina. Dok god se pitanja decentralizacije i regionalizacije ne definiše kroz ustav, nema evropske Srbije. Autonomija Vojvodine je mera slobode dostojanstva i slobode svih građana Srbije", poručio je Pastor.

Pajtić: Vojvodina nikad nije bila država u državi

Obraćajući se prisutnima na svečanoj sednici, Pajtić je rekao da ideja o Vojvodini u Srbiji nije bila ideja države u državi i ukazao da je odnos Srbije prema Vojvodini odnos Srbije prema samoj sebi.

"Odluka o prisajedinjenju je dalekosežna i ima veliki značaj bez koje danas ne bi bili ovde, ako bi uopšte bili", rekao je Pajtić, dodajući, da oko ideje nacionalnog ujedinjenja nije bilo spora pa je zato odluka bila jednoglasna.

Pominjući značajna imena iz istorije Vojvodine, Pajtić je naveo da su svi oni imali osobinu da razlikuju važno od nevažnog, da smo od njih trebali da naučimo da prepoznamo budućnost i da "ne skupljamo političke poene na podelama".

"Autonomija Vojvodine se ne zasniva na vojvodstvu iz 1848. godine niti na velikoj Narodnoj skupštini 1918. godine, već na ideji o budućnosti", ukazao je Pajtić, dodajući da je potrebno da se sačuva integritet države, ali i da se iskorači ka svetu koji nas okružuje, odnosno ka Evropi bez granica.

Sednica je počela intoniranjem himne "Bože pravde" i svečane pesme u izvođenju Hora Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Posle oslobođenja u Prvom svetskom ratu, u Novom Sadu je 25. novembra 1918. godine, Velika narodna skupština Srba, Slovaka, Bunjevaca i drugih Slovena jednoglasno donela odluku kojom se Banat, Bačka i Baranja prisajedinjuju Kraljevini Srbiji.

Identičnu odluku o prisajedinjenju Srbiji donela je dan ranije, Sremska skupština u Rumi.