Kohabitacija dobra za kontrolu vlasti

Iako političarima, sudeći po izjavama, baš i nije primamljiva, kohabitacija ima i svoje dobre strane, kažu politikolozi i podsećaju da su kroz takva "stanja" prošle i neke evropske zemlje, poput Francuske, Češke, Poljske, pa i neke u našem susedstvu.

Dve političke opcije u dve grane vlasti ponekad jedna drugu mogu da ometaju i usporavaju, i to je loša strana kohabitacije.

S druge strane, one mogu i da se uzajamno kontrolišu, što je dobro, jer se tako bolje štite interesi građana. Obe mogućnosti još više dolaze do izražaja u vreme krize.

"I naše okruženje je, takođe, nestabilno. Kohabitacija neće biti samo u Srbiji. Imamo je i u Evropskoj uniji između socijalističkog francuskog predsednika Olanda i konzervativne nemačke kancelarke Merkel. Prema tome, to zahteva da vlada bude efikasna, bar u onom što je minimum zajedničkog nacionalnog interesa oko koga bi se ta nova vlast mogla okupiti", smatra Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.

Minimum zajedničkog interesa mogli bi da budu evrointegracije i stabilizacija ekonomske situacije. Slično je bilo i u Hrvatskoj, koja je tokom perioda kohabitacije uspela da privede kraju proces evrointegracija, a nekadašnji politički protivnici zajedno su potpisali ugovor o pristupanju Hrvatske Uniji. Sličan raspored vlasti sada ima Slovenija.

"To nije neki ograničavajući faktor što se tiče procesa donošenja zakona, pogotovo ako se ima u vidu da i Slovenija i Hrvatska moraju da ispune tu agendu Evropske unije što se tiče donošenja zakona i podzakonskih akata. U tom smislu ne očekujem da će doći do nekog zastoja", ističe Zoran Krstić, profesor Fakulteta političkih nauka.

Važno je da se svako drži svojih nadležnosti, upozoravaju politikolozi. U tom slučaju, kažu, kohabitacija može da funkcioniše, a u uslovima ekonomske krize i da doprinese demokratizaciji društva.