Ženski kod za rešavanje problema

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je jedan od centralnih problema koji sprečavaju razvoj Jugoistočne Evrope i Srbije to što je u društvima regiona dominantan princip konflikta, umesto princip miroljubivog rešavanja problema.

Tadić je, govoreći na konferenciji "Principi osnaživanja žena", istakao da bi žene mogle doprineti definisanju novog koda ponašanja u rešavanju problema, jer je to centralno razvojno pitanje Srbije i regiona.

"Otvaranjem ovih tema zadiremo u ljudsku prirodu koja se ne može potpuno lišiti pedrasuda, ali ne možemo odustati da se borimo i da odustanemo od prosvetiteljstva u politici", rekao je Tadić i apelovao na žene u Srbiji da pacifizaciji društva učestvuju upravo afirmacijom ženskog principa.

Tadić je postavio i pitanje participacije žena u političkom odučivanju, odnosno pitanje da li je neophodno da žene budu dominantni politički činioci da bi u društvu utemeljile ženski princip.

"Danas postoji uvrenje da u skandinavskom svetu postoji viši nivo zastupljenosti ženskog principa i da se on ogleda u učešću žena na najvišim političkim funkcijama. Međutim učešće žena u politici nije uslov bez koga se ne može, može se i na drugačiji način poštovati ženski princip", rekao je Tadić.

Žena, na primer, kako je rekao, može da se afirmiše kao profesionalni delatnik, kao menadžer, kao donosilac odluka - što je važno za stvaranje drugačijeg koda ponašanja u društvu.

"Treba uspostaviti princip mira iznad principa konflikta koji je vekovima bio dominantan.

Kada bismo u svim odlukama imali napor donosilaca odluka da dominantan bude princip mira, bili bismo funkcionalnije društvo, i žene tome mogu da doprinesu", poručio je Tadić.

Tadić je konstatovao da bi srpsko društvo danas blo razvijenije i naprednije da su žene nalazile dovoljno mesta u u procesu "rekvalifikacije" prostora Jugoistočne Evrope.

"Treba mi podrška za socijalne, društvene i političke reforme, neke od njih su već sprovedene i mi smo od 5. oktobra promenili zakone u vezi s ulogom žena u našem društvu, ali to nije dovoljno - potrebna je intervencija duboko u društvu i principima koji su dominantni", rekao je Tadić i istakao da je, kao otac, i lično zainteresovan da pitanje ravnopravosti žena u društvu bude rešeno.

Potpisana deklaracija o osnaživanju žena

Konferenciju "Pricipi osnaživanja žena: Ravnopravnost znači uspešno poslovanje - srpske kompanije kao lideri" organizovala je Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, a u prisustvu predsednika Tadića potpisana je "Deklaracija o poštovanju principa osnaživanja žena" koju je podržalo 11 velikih kompanija koje posluju u Srbiji.

Cilj konferencije jeste promovisanje smernica kako bi kompanije trebalo da se odnose prema ženama na radnom mestu.

Predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Snežana Lakićević rekla je da rad i vreme uloženi proteklih godina na unapređivanju institucionalnih mehanizama za ravnopravnost žena pokazuju da Srbija postaje jedna od vodećih zemalja u regionu po pitanju rodne ravnopravnosti.

"Bez rodne ravnopravnosti objektivno nema ni demokatije. Srbija je puno uradila na zaokruživanju insitucionanog okvira, u Ministarstvu rada postoji Uprava za rodnu ravnopravnost, organizovani su odbori za ravnopravnost i može se reći da je Srbija jedan od lidera u toj oblasti", istakla je Snežana Lakićević.

Regionalna direktorka Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) za centralnu i istočnu Evropu Erika Kvapilova ranije je rekla da je Srbija u poređenju s drugim zemljama sveta, relativno napredna po pitanju rodne ravnopravnosti i da spada u države u kojima su zakonima stvoreni uslovi za jednake mogućnosti za oba pola.

Organizacija UN Vomen pokrenula je projekat koji se realizuje u čitavom svetu, kako bi se povećala uključenost preduzetnica u lanac nabavke i prodaje i ukazalo kompanijama na to da u svojim marketinškim kampanjama treba da izbegavaju stereotipe u predstavljanju žena i podstakla firme da svojim angažovanjem pozitivno utiču na sredinu u kojoj posluju.

Projekat je do sada dao značajne rezultate u većini zemlja u kojima se sprovodi.