Smernice koje inficirane osobe treba da koriste u samoproceni stanja

Ukoliko je odlazak lekaru neizvodljiv u datom trenutku, ili je pacijent nakon pregleda upućen na kućno lečenje ili samoizolaciju, praćenje ovih smernica pacijenti mogu koristiti za samoprocenu stanja, a naročito pogoršanja bolesti koje zahteva hitno javljanje lekaru.

 Elementi za procenu stanja pacijenta su:

- utvrđivanje da li postoji specifični, individualni rizik za tešku bolest;
- utvrđivanje trajanja i težine simptoma (najvažnija procena težine otežanog disanja, tj. dispneje, pomoću grupe pitanja, vreme trajanja, kao i dinamika dispneje, tj. da li je pogoršana, ista ili manja u odnosu na početak javljanja);
- procena opšteg stanja pacijenta (od strane samog pacijenta ili člana domaćinstva);
- instrumenti procene u kućnim uslovima su veoma važni:
- (beskontaktno) merenje temperature,
- merenje pulsa i broja udisaja (respiracija) u minuti od strane pacijenta ili člana porodice,
- saturacija kiseonikom merena pulsnim oksimetrom (ukoliko ga pacijent poseduje), 3-4 puta dnevno (u miru i pri naporu poput hoda);
- potrebni laboratorijski nalazi krvi (krvna slika i određeni biohemijski nalazi, naročito važni u drugoj nedelji izolacije, kada se najčešće javljaju nagla pogoršanja).

Simptomi upozorenja koji bi trebalo da podstaknu pacijenta da se hitno javi lekaru obuhvataju novi početak otežanog disanja ili kratkog daha (dispneje), pogoršanje dispneje, vrtoglavicu, promene mentalnog statusa poput konfuzije, poremećaja orijentacije, izražene nagle neobjašnjive slabosti i dr.

Važno je imati na umu da se pogoršanje simptoma i moguć razvoj oštećenja pluća naročito, uglavnom javlja u drugoj nedelji nakon početka bolesti.

Potrebno je imati i podršku kod kuće, nekoga ko zna koga treba pozvati ako zatreba pomoć i kada i kako pristupiti hitnim medicinskim službama.

Pacijentima sa opstruktivnom bolešću pluća (npr. HOBP ili astma) posebno se savetuje da pažljivo prate svoj disajni status i upozoravaju se da ne pretpostavljaju da je pogoršanje otežanog disanja posledica samo pogoršanja osnovne bolesti pluća.

Elementi za procenu stanja su:

- bolesti i stanja koja predstavljaju rizik za razvoj teške bolesti (nezavisno od rezultata dijagnostičkog testa),
- starost više od 65 godina,
- trudnoća,
- bolesti/stanja slabog imuniteta ili imunosuprimirajuća terapija,
- hronična oboljenja pluća (HOBP, astma, cistična fibroza, plućna fibroza...),
- kardiovaskularne bolesti,
- karcinom,
- hematološki poremećaj,
- hipertenzija,
- gojaznost,
- dijabetes,
- hronična bolest bubrega,
- hronična bolest jetre,
- cerebrovaskularna bolest,
- neurološki poremećaji.

Simptomi – trajanje i težina

Važno je primetiti kada su se simptomi razvili, koliko su trajali, kao i da li su se vremenom pogoršavali:
- kašalj,
- temperatura,
- otežano disanje,
- malaksalost,
- bolovi u telu,
- jake glavobolje,
- gubitak čula ukusa/mirisa,
- loše opšte stanje.

Kada se hitno treba javiti lekaru 

Ako je odgovor na neko od sledećih pitanja potvrdan, treba se hitno javiti lekaru:

- Da li postoje aktivnosti koje ste ranije mogli da obavljate bez problema, a sada vas ostavljaju bez daha?
- Da li se to pogoršalo tokom poslednja tri dana?
- Da li jače ili brže dišete nego obično, dok sedite?
- Da li sada ne možete više da obavljate domaće poslove zbog osećaja nedostatka vazduha?
- Da li pri hodanju osećate neku vrtoglavicu?

Otežano disanje, kratak dah (dispneja)
- procena pacijenta koji je stepen dispneje, ako je oseća

1) Blaga dispneja – ne ispoljava se pri dnevnim aktivnostima (samo pri npr. penjanju na 1. ili 2. sprat, ili pri brzom hodanju).

2) Umereno izražena dispneja – dispneja koja ograničava dnevne aktivnosti (penjanje uz stepenice na 1. sprat uz zastajanje da bi se odmorili, tokom pripreme obroka i lakih kućnih poslova).

3) Teška dispneja – nedostatak vazduha u miru, tako da pacijent ne može da izgovori odjednom celu rečenicu, dispneja pri oblačenju i dnevnoj toaleti).

Važni pokazatelji bolesti i njihovo merenje

Ta merenja su poželjna dva puta dnevno, a obavezno pri doživljaju pogoršanja stanja.

Telesna temperatura – javiti se lekaru odmah ukoliko temperatura pređe 38,0 stepeni.

Broj udisaja u minuti (broj respiracija/min.) meri se u mirovanju, sedeći i pri normalnom disanju – javiti se lekaru ukoliko je izmereno više od 20 udisaja u minuti.

Puls se meri u mirovanju, sedeći i pri normalnom disanju, treba izbrojati otkucaje srca u jednom minutu – potrebno je javiti se lekaru ukoliko bez povišene temperature i uz korišćenje standardne terapije pacijent ima puls veći od 100 otkucaja u minuti.

Krvni pritisak (meriti ručnim ili električnim meračem) u miru, sedeći opušteno i prema priloženom uputstvu za merač – potrebno je svakako da se pacijent javi lekaru ako i pored eventualne standardne terapije ima pritisak iznad 140/90 ili pak sistolni (gornji) pritisak niži od 100 mm Hg, ili je mala razlika između "gornjeg" i "donjeg" pritiska, posebno ukoliko su prisutni i malaksalost, omaglica i/ili nesvestica.

Zasićenje krvi kiseonikom – procenat zasićenja krvi kiseonikom (saturacija) meri se pulsnim oksimetrom, najmanje u dva navrata, jednom u mirovanju, u sedećem položaju, a drugi put na kraju napora, npr. nekim domaćim poslom ili slično.

Iz kliničkog iskustva poželjno je da se to radi pre podne i posle podne. Ukoliko pri naporu dođe do izrazitijeg pada zasićenja kiseonikom u odnosu na vrednosti bar 95 odsto pri mirovanju, ili ako pada vrednost u mirovanju ispod 95 odsto – potrebno je da se pacijent odmah javi lekaru. Ako je saturacija kiseonikom ≤ 94 odsto neophodno je hitno se javiti lekaru.

Analize krvi

Iako se sve navedeno ne smatra obaveznim tokom kućnog lečenja, svakako je korisno uraditi određene analize krvi koje mogu ukazati pre svega na rizik od razvoja teže bolesti, što se dešava najčešće u drugoj nedelji bolesti.

Krvna slika (posebno broj i procenat limfocita i neutrofilnih granulocita), CRP, D-dimer,
feritin, LDH, transaminaze.

Navodi da je potrebno da se pacijent HITNO javi lekaru ukoliko ima bilo koji od navedenih nalaza:
- kratak dah/otežano disanje pri (manjem) naporu,
- broj udisaja ≥20/min,
- zasićenje kiseonikom ≤94 odsto,
- poremećaji krvne slike ili drugih nalaza,
- promene mentalnog stanja (teško stanje),
- faktore rizika za tešku bolest i simptome,
- pogoršanje simptoma (posebno u trećoj nedelji bolesti).

Post-kovid praćenje generalno obuhvata dve komponente, respiratorno i multiorgansko praćenje. Pacijenti se moraju edukovati o širokoj varijabilnosti vremena povlačenja simptoma i potpunog oporavka od kovida 19.

Respiratorno praćenje

Najozbiljnije i potencijalno životno ugrožavajuće komplikacije, su: plućna fibroza (ožiljavanje) koja, kada zauzima veće delove pluća, onemogućava normalno disanje i dovodi do invaliditeta, i plućna vaskularna bolest (zapušavanje plućnih krvnih sudova krvnim ugrušcima).

Da bi se rane, srednjoročne i dugoročne respiratorne komplikacije prepoznale i odgovarajuće pratile, bilo bi najbolje da to u našim uslovima rade pulmolozi supspecijalisti i internisti koji i inače rade sa pulmološkim pacijentima, uz koordinaciju sa radiološkim službama.

Predložena su dva algoritma koja uzimaju u obzir težinu bolesti (klinička slika), verovatnoću dugotrajnih respiratornih komplikacija i plućne funkcijske kapacitete pri otpustu iz bolnice.

Multiorganski aspekt post-kovid praćenja

Mogu da budu izražene posledice po druge organe, pa je neophodno praćenje i od strane drugih specijalista, poput kardiologa, neurologa, otorinolaringologa, oftalmologa i neuropsihijatara/psihologa radi zbrinjavanja potencijalnih značajnih posledica preležane kovid infekcije.

Post-kovid holistička procena

Holistički pristup obuhvata procenu i kupiranje nedostatka vazduha (dispneje), potrebe za O2, anksioznosti, psihosocijalnog stanja, malaksalosti, disfunkcionalnog disanja i postvirusnog kašlja.

U holistički pristup spadaju i razmatranje rehabilitacionih potreba, novih dijagnoza tromboembolizma, kao i specifičnih komplikacija koje se javljaju kao posledice boravka u jedinicama intenzivne nege, poput (privremenog) kognitivnog oštećenja i posttraumatskog stres poremećaja.