U kojoj meri pandemija ugrožava pacijente koji nemaju kovid

Članica UO Američke privredne komore Sandra Marinković navela je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da je zbog situacije sa koronavirusom veliki broj zdravstvenih ustanova prešao na kovid režim i da je iz tog razloga, pacijentima koji nemaju kovid značajno smanjena dostupnost zdravstvenih usluga.

"Negde oko 20 odsto je smanjen broj usluga u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne godine na primarnom nivou dakle u domovima zdravlja. A taj procenat je i veći kada govorimo o stacionarnim ustanovama", objašnjava Marinkovićeva.

Dodaje da je broj preventivnih pregleda smanjen preko 60 odsto i da je smanjeni obim zdravstvenih usluga najviše uticao na maligna oboljenja, kardio-vaskularna i dijabetes i da su te populacije pacijenata na koje se treba fokusirati da im u narednom periodu zdrastvena zaštita bude dostupnija. 

"Ono što posebno zabrinjava jeste da je značajno smanjen broj preventivnih pregleda - preko 60 odsto, i mnoge dijagnostičke procedure, konkretan primer za maligna oboljenja, karcinom pluća, broj bronhoskopija smanjen je za 40 odsto. Sve ovo ukazuje da će sve ovo imati dalekosežne posledice i da moramo da se prilagodimo da i ne kovid pacijenti dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, a tu govorimo i o prventivi i o pravovremenoj dijagnostici", objašnjava Marinkovićeva.  

Jedna četvrti Beograđana spremna da primi vakcinu

Doktor Dragoslav Popović, jedan od autora studije navodi da će je studija pokazala da je jedna četvrtina Beograđana spremna da primi vakcinu, da je jedna četvrtina protiv vakcine, a da su dve četvrtine neodlučne.

"A nekih devet odsto su oni koji se određuju isključivo po tome iz koje zemlje dolazi vakcina", objašnjava Popović. 

Oko 41 odsto ispitanika ne plaši se virusa

Aanketa koja je deo studije koju je uradila Američka privredna komora, a koja je sprovedena u septembru pokazala je da 41,5 odsto ispitanika u Beogradu nije zabrinuto da može da se zarazi koronom, 13,1 odsto njih je reklo da smatra da "situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja".

"Studija je pokazala da devet od deset Beograđana nosi masku, ali kad dođete do toga koliko se pridržavaju distance tu su brojevi mnogo niži. Naša preporuka je da unapredimo komunikaciju, pogotovo i formisanje o značaju ovih preventivnih mera. Da iskoristimo sve moguće načine da što više ljudi nosi maske i ne samo da ih nosi već da ih nosi na ispravan način", objašnjava Popović.

Ističe da se stariji više pridržavaju preventivnih mera, a da to nije slučaj sa mlađom populacijom.

U fokusu pomoć zdravstvenom sistemu i pacijentima

Sandra Marinković je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a navela da su ključni fokusi daljeg upravljanja epidemijom, konkretne mere za povećanje dostupnosti zdravstvenih usluga za ne kovid pacijente i podizanje nivoa pripremljenosti za kovid i ne kovid imunizaciju, tri oblasti kojima se bavila Studija.

"Prvi se odnosi na epidemiološku analizu kretanja epidemije u našoj zemlji, sa preporukama za mere u narednom periodu, drugi deo ukazuje na dostupnost osnovnih zdravstvenih usluga ne kovid pacijentima - šta je potrebno ubuduće uraditi da bi se unapredila mogućnost pružanja odgovarajuće zaštite za sve pacijente. I treći deo se odnosi na imunizaciju, ne samo kovid vakcinu nego i obaveznu i preporučenu imunizacijuza sve građane u zemlji", objašnjava Marinkovićeva.

Dodaje da je Studija rađena tri meseca od avgusta do oktobra i da je je izrađena kako bi pomogla nadležnim institucijama da se pripremi u daljem odgovoru na kovid 19.

Ocenjuje da uzimajući u obzir pogoršanje epidemiološke situacije od kraja oktobra i činjenicu da predstojeći zimski period pretpostavlja dodatne rizike neophodno je fokusirati se prevashodno na povećanje kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanja kapaciteta zdravstvenog sistema.