Virus ne mari za mentalni zamor od pandemije, pridržavanje mera nema alteranativu

U Srbiji je zabeležen najviši rast zaraženih u jednom danu od početka pandemije koronavirusa – 579. U Evropi i regionu epidemija bukti – u Sloveniji više od 1.600, u Hrvatskoj preko 1.800, dok je u Rumuniji piiv put više od 5.000 infekcija dnevno. Da li je po sredi mentalni zamor od epideimije?

O tome koje je starosna strutura zaraženih, kako utiče na mentalno zdravlje i o epidemijskoj situaciji u jednoj od nekadašnjih republika SFRJ, govorili su gosti emisije "Oko".

Direktorka Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" doktorka Verica Jovanović kaže za RTS da na sednici Kriznog štaba nisu razmatrali opciju zabrane kretanja i istakla da ukoliko se poštuju postojeće mere one su veoma efikasne.

"Mi smo svedoci jednog zamora materijala, ali samo poštovanje mera nije jednako zastupljeno u svim starosnim uzrastima", rekla je Jovanovićeva i dodala da starija populacija više poštuje mere, kao i školska deca.

Kada je reč o strukturi novozaraženih, u pitanju su o osobe mlađe životne dobi i radno aktivnom stanovništvu, dodajući da građani strogo treba da se pridržavaju mera - držanje distance, nošenja maski kao i da vode računa o higijeni zatvorenog prostora.

Jovanovićeva problem vidi u noćnim izlascima, gde dolazi do kršenja mera i prenosa virusa.

Što se tiče uvođenja pi-si-ar testiranja na graničnim prelazima, Jovanovićeva kaže da je svako dužan da prijavi ukoliko se ispolje simptomi kovida 19.

"Najvažnije je pratiti simptome i znake i voditi računa o najbližem okruženju obolelog", dodaje Jovanovićeva.

Slučajevi depresije u porastu

Marko Braković psihoterapeut i pisac ukazao je da se svet nalazi u situaciji da će verovatno još jako dugo živeti sa pandemijom, tri, četiri godine, naglašavajući da su slučajevi depresije u porastu.

Kako je naveo, proteklih meseci je išao je po Srbiji zbog promocije knjige i da je viđao različito ponašanje.

"Viđao sam ljude i sa i bez maske, neki se i zagrle prilikom pozdravljanja", kaže Braković.

Velika opterećenost lekara u Sloveniji

Ilustrujući ozbiljnost epidemijske situacije u Sloveniji dopisnik RTS-a iz Ljubljane Vladimir Banić ističe da su tamošnji epidemiolozi preopterećeni i da ne prate više kontakte zaraženih.

Dužni su da svakog obolelog obaveste o toku lečenja, a zaraženi više ne ide u aabulantu.

Kaže da je isti slučaj je i sa lekarima - pre pandemije jedan lekar je prosečno išao na 1,7 pacijenata, dok sada leči i 10 pacijenata.

Banić razloge za eksploziju epidemije u Sloveniji, koja je tokom prvog talasa proglasila njen kraj u maju, vidi u letošnjem opuštanju.

Kako je naveo, na početku pandemije ljudi su zbog blizine italijanske pokrajine Lombardija bili preplašeni, nisu poslećivali svoje starije, držali su rastojanje i od pet matara.

"Pošto oko 100.000 Slovenaca ima vikendice u Hrvatskoj, letos je došlo do opuštanja, a počele su da rade škole. Smrtnih slučajeva je posednje vreme bilo osam, devet na dnevnom nivou", dodaje Banić.

U tom kontekstu, Banić naglašava da su u Sloveniji mladi shvatili da ne treba da se okupljaju da ne bi ugrozili svoje starije.

Kako će proći sezona slava

Pošto smo na pragu sezone slava, Braković smatra da će se građani teško odreći zvanja gostiju. "Čuo sam da će odgovorniji goste podeliti u više dana, odvajati starije od mlađe", kaže Braković.

Po njemu, stroga jednomesečna zabrana kretanja bilo bi najbolje rešenje i da bi se tada video kraj epidemije.

Vladimir Banić navodi slučaj velikog verskog praznika u Sloveniji – martinovanje kada se svi tradicionalno viđaju što u vreme pandemije nimalo nije dobro. "Crkva je poručila da viđanje treba odložiti do poboljšanja situacije", kaže Banić.

Na pitanje da li će dođi do zatvaranja škola, Verica Jovanović podseća da su Batut i resorno ministarstvo formirali radnu grupu za praćenje pandemije i koja daje mišljenje o trenutku za zatvaranje škola i kada teba preći na onlajn nastavu.

"Zasada je utvrđeno da za tim zasad nema potrebe, jer nema većeg broja inficirane dece", kaže Jovanovićeva.

Braković poručuje da deci treba od malena trenirati mentalno zdravlje. "Oni koji su se navikli da život nije 'med i mleko' oni su spremniji za život", kaže Braković.

"Treba decu trenirati za borbu protiv anksioznosti, da se kao odrasli ne bi mentalno raspali u suočavanju sa teškim situacijama kao što je pandemija koronavirusa", zaključuje Braković.