NALED rešava dilemu ko može da radi, a ko ne

Da li ovih dana rade knjižare, cvećare, optičarske radnje, farbare? Mnogo je i građana i privrednika, kojima nije sasvim jasno na koje se sve objekte epidemijske mere odnose. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je od petka na usluzi privrednicima i građanima da odgovori na sva njihova pitanja i nedoumice o tome ko može da radi ovih dana, a ko ne, objasnio je za RTS Dragan Pušara iz NALEDA.

"Naled zajedno sa Ruskom razvojnom bankom za obnovu i razvoj i Ministarstvom državne uprave za lokalnu samoupravu realizuje projekat inspekcije čiji je značajan deo i koordinacija inspekcija koji je ključni alat upravo u primeni pandemijskih mera", istakao je gostujući u Jutarnjem dnevniku Dragan Pušara.

Objasnio je da je pored privrede, jedan aspekt i inspekcija koja se trudi da se te mere obezbede i primene i da je to dobar balans i jednih i drugih.

"U nastojanju da se obezbedi povoljan poslovni ambijent i s druge strane sačuva zdravlje i život stanovništva u uslovima pandemije. Takođe i da se omogući rad svih onih čiji epidemiološki rizik neznatan ili blizu nuli", naglasio je Pušara.

Ko može da radi, a ko ne

Naveo je da je Centar otvoren, pre svega zbog neophodnih informacija "ko radi". Dodao je da rade i samostalne zanatske delatnosti čije usluge ne zahtevaju prisustvo klijenta ili je njegovo prisustvo ograničeno. Dakle rade cvećare, auto saloni, tehnički servisi,ordinacije, kompletna logistika kod dostave, knjižare...

"Zbog obrade medija ove mere koje su sada na snazi, stekao se utisak da su one ekvivalent onim od prošlog proleća, što nije tačno. Pre svega ove mere su samo produžetak mera koje smo imali za protekli vikend, a za vikend je režim rada inače drugačiji.

Tako da kad su počeli radni dani, interpretacija ovih mera je postala za dobar deo privrede upitna i iz tog razloga smo i reagovali i zajedno sa ministarstvom državne uprave i Vladom pokrenuli ovaj centar", kazao je Pušara.

Dodao je da je ovaj kontakt centar otvoren u okviru republičke inspekcije inače projekta koji relizuju već godinu dana, tako da je on integralni deo tog centra.

Na pitanja se odgovori objavljuju javno a pripremaju ih pravnici sistema državne uprave, kao i NALED-ovi pravnici iz kontakt centra a njihovu verifikaciju daje Ministarstvo zdravlja i generalni sekretarijat Vlade. Odgovori su pravno validni i daju se dnevno i nema čekanja i privredi.

Pušara je podsetio da je od 16. novembra obavljeno preko 300.000 nadzora nad ovim merama koje obavljaju 44 republičke inspekcije, čak i sve inspekcije na lokalu.

Naveo je da je od ukupnog broja izrečenih kazni čak 95 procenata za fizička lica, dakle nepoštovanje ličnih mera zaštite dok se privreda izuzetno trudi da poštuje mere.

Ugostiteljima treba pomoći, ali otpis duga nije praksa

Ugostiteljski objekti ocenjuju se kao mesta najrizicnija za širenje virusa. Oni traže otpis dugova, odnosno poreza i doprinosa na plate.

Pušara kaže da NALED prati mere u svih 36 evropskih zemlja i ističe da su svuda mere fiskalnih podsticaja, porezi i doprinosi se umanjuju, negde se odlažu ali da nigde nema primera da se potpuno ukinu porezi i doprinosi.

"Srbija je čini nam se bila na pravom putu tokom 2020. godine, mere koje su se ogledale u isplatama minimalaca, pomoći ljudima koji su ostali bez posla i drugim subvencijama i mislimo da i u ovoj godini treba nastaviti tim putem", smatra Pušara.

Istakao je i da je jasno da ugostiteljima treba pomoći, jer oni i trgovina na malo predstavljaju gotovo 14 posto bruto nacionalnog proizvoda. Smatra da njima treba pomoći jasno definisanim merama kako bi posle pandemije mogli da se vrate u ekonomski život.

"Najrealnije mere su potpunog sagledavanja sezone koje sada dolazi. Tamo gde se dokaže da se ne mogu objektivno postići epidemiološke mere mora se ići ciljanim merama i pomoći konkretnim merama finansijske podrške.

Dugovi se mogu razmatrati s druge strane mogu se umanjivati, reprogramirati ali nije praksa ni u jednoj evropskoj zemlji da se ide na otpis duga", zaključio je Dragan Pušara.