Šta sadrži novi paket pomoći privredi

Vlada Srbije je usvojila pravni okvir za drugi paket pomoći privredi za ublažavanje posledica epidemije koronavirusa. Privrednici koji su već koristili mere dobiće pomoć automatski i ne moraju ponovo da se prijavljuju. Na pomoć imaju pravo i firme osnovane do 20. jula. Paket je vredan 66 milijardi dinara, a svaki zaposleni dobiće u avgustu i septembru po 155 evra.

Dodatni kiseonik nije potrban samo kovidpacijentima već i privrednicima. Zato je novim paketom mera obezbeđeno 60 odsto od minimalne zarade za zaposlene u avgustu i septembaru, a preduzeća će dobiti i dodatni mesec dana odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade.

"Planirano je i da preduzeća iz kategorije velikih pravnih subjekata dobiju pomoć države od 50 odsto minimalne zarade za one radnike koji su imali odluku o prekidu rada, i ta preduzeća već imaju ustaljenu proceduru da se do 15. u mesecu prijave sa listom zaposlenih kojima je rad prekinut, kako bi ostvarili pravo na direktna davanja", rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Podsetimo, prethodni uslov za dobijanje pomoći bio je da preduzeća do kraja oktobra ne otpuštaju više od 10 odsto zaposlenih i odlaganje poreza i doprinosa uz namirenje duga od februara u 24 rate.

Stručnjaci smatraju da je bitka za održanje zaposlenosti zapravo presudna mera za očuvanje ekonomije jer se nije računalo da će pandemija biti ovako žilava.

"Znači, za novozaposlene, kako za one sa srednjom stručnom spremom i za one visokom spremom u određenom periodu od devet meseci da se podrži njihovo zapošljavanje sa 20.000 dinara za srednju i sa 24.000 dinara za visoku stručnu spremu", kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Ovoga puta mere su više ciljane tako se stimuliše zapošljavanje a da se ne potroši previše novca i ne pređe nivo javnog duga preko 60 odsto BDP-a.

"Prilikom posete MMF-a planirano je s njihove strane da Srbija zabeleži pad u drugom tromesečju od osam odsto. U ovom trenutku je izvesno da će pad biti niži oko šest, možda čak i niži, pa je i tu otvoren fiskalni prostor za ovakve mere", kaže Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta.

Narodna banka posebno je doprinela stabilnosti kursa dinara, odnosno očuvanju poverenja investitora, jer je mesečno intervenisala prodajom oko 300 miliona evra, ukupno od marta milijardu i 200 miliona evra. Uz to, pojedincima i preduzećima obezbeđen je i moratorijum na plaćanje kredita za još dva meseca.