Nema tiskanja i gužve, klubovi pred zatvaranjem – država najavljuje pomoć

Beogradski noćni život je neizostavan deo turističke ponude glavnog grada. O njemu pišu najčuveniji svetski turistički časopisi, a strani turisti pričaju sa oduševljenjem. Zatvaranjem kada se očekivala rekordna turistička poseta, restorani, klubovi, barovi su pretrpeli štetu od koje, kažu neće moći da se oporave bez pomoći.

Pre dve nedelje ponovo su počeli da rade, ali je promet u odnosu na prethodne godine prepolovljen. Ne isključuju mogućnost da u oktobru, kada kreće nova sezona, mnogi iz branše koja zapošljava 14.000 radnika ne otvore vrata.

I posle dve nedelje od otvaranja restorana, barova i klubova, kod većine je uobičajena slika.

"Klubovi žive od toga da ljudi budu u gužvi i prosto se ne percipira da je klub dobar ako ne postoji gužva u njemu", ističe ugostitelj Pero di Redo.

Klupska scena najživlja je od marta do juna, a od tada zarađenog novca živi se sve do oktobra kada se klubovi ponovo otvaraju. Umesto profita, svaki lokal kalkuliše gubitak između milion i dva miliona dinara mesečno.

Rešenje vide u produženju isplate minimalca za zaposlene u toj industrijskoj grani i oslobađanju od plaćanja doprinosa i kirije sve dok ne počnu da rade.

Apeluju da se smanji PDV-a na ugostiteljske usluge kako bi dodatno mogli da snize cene.

"Trebali bi da nas pogledaju i da kažu 'okej, ovim ljudima treba pomoć' jer mi šest meseci nećemo moći da radimo, šest meseci su naši zaposleni na platama, šest meseci stiže renta, meni stiže struja 1.000 evra mesečno, a mi ne radimo", ukazuje Miša Relić iz Udruženja noćnih klubova i barova.

Ministarstava privrede, trgovine i turizma, saobraćaja i Privredna komora Srbije pripremili su novi paket mera za poboljšanje likvidnosti i obrtna sredstva krojen upravo prema potrebama turizma, ugostiteljstva, putničkog saobraćaja i firmi koje se bave organizacijom događaja.

"Grejs period će biti dve godine, rok otplate tri godine, limiti za kredite za mikro preduzeća i preduzetnike je duplo povećan, dakle do 20 miliona dinara, za mala preduzeća do 80 miliona dinara, srednja 180 miliona dinara. Sredstva obezbeđenja naravno zavise od iznosa koji će se uzimati i ono što je vrlo bitno je da su potpuno prilagođena najugroženijoj grani privrede", navodi Tijana Maljković iz Privredne komore Srbije.

U Privrednoj komori Srbije kažu da i Skupština grada Beograda razmatra kako uz postojeće mere još može da se pomogne jer se bolji dani za ugostitelje i hotelijere očekuju tek na jesen.