Kako Cesid procenjuje izlaznost i izborne rezultate po zatvaranju birališta

U Srbiji je u ponoć počela izborna tišina, koja traje do zatvaranja biračkih mesta u nedelju u 20 časova. Pravo glasa ima 6.450.523 birača, a na glasačkom listiću nalazi se 18 izbornih lista sa ukupno 2.418 kandidata. Glasanje će se odvijati na 8.392 biračka mesta, otvorena od 7 do 20 časova.

Tokom izbornog dana posebna pažnja biće posvećena izlaznosti, ali i tumačenju podataka koji pristižu sa biračkih mesta. Nakon zatvaranja birališta, fokus se pomera na prebrojavanje glasova i procene izbornih rezultata. Međutim, procenat obrađenog uzorka nije isto što i procenat prebrojanih glasova, a prve procene ne treba mešati sa konačnim rezultatima izbora.

Izlaznost tokom dana ne otkriva konačan trend

Govoreći o tome kako se procenjuje izlaznost, Emilija Orestijević iz Cesida ističe da se projekcije zasnivaju na pažljivo odabranom uzorku biračkih mesta.

Prema njenim rečima, uzorak obuhvata 750 biračkih mesta, sa kojih se tokom dana prikupljaju podaci za procene izlaznosti, dok se po završetku glasanja objavljuje i projekcija izbornih rezultata.

"Procena je dosta temeljna procedura. Uzorak je 750 biračkih mesta koji su izabrani i sa podacima ćemo izlaziti sa projekcijom izlaznosti tokom dana, a na kraju izlazimo sa konačnom projekcijom izlaznosti, kao i sa projekcijom rezultata", objašnjava Orestijević.

Upozorava da podaci o izlaznosti u prepodnevnim satima nisu dovoljni za pouzdanu procenu ukupnog odziva birača. Rani preseci mogu da pokažu određene trendove, ali na konačnu izlaznost utiče više faktora, a intenzitet glasanja može da se menja tokom dana.

"Izlaznost ne može da se proceni na osnovu preseka iz prepodnevnih sati. Možemo da pratimo trendove, ali različiti faktori utiču. Za očekivati je veću izlaznost, ali kada će tačno biti pikovi, to u ovom trenutku ne znamo", navodi ona.

Prethodna izborna iskustva pokazala su da izlaznost može da raste i pred kraj izbornog dana. Zbog toga rani podaci ne treba da se tumače kao konačna slika odziva birača.

Prema izbornoj proceduri, birači koji se zateknu na biračkom mestu pre 20 časova imaju pravo da glasaju i nakon isteka predviđenog vremena za zatvaranje birališta. U takvoj situaciji, jedan od članova biračkog odbora izlazi i obeležava poslednjeg birača koji je stao u red pre 20 časova.

Orestijević podseća i na osnovne uslove za glasanje: poziv za glasanje nije neophodan, ali birač mora da ponese važeću ličnu kartu ili pasoš. Izuzetno, ukoliko je lična karta u izradi, može se priložiti odgovarajuća potvrda MUP-a.

Prve procene nisu konačni rezultati izbora

Nakon zatvaranja biračkih mesta, posmatrači Cesida prikupljaju podatke o prebrojavanju glasova. Ipak, prvi podaci sa pojedinačnih biračkih mesta ne predstavljaju konačnu projekciju izbornog ishoda.

"Naši posmatrači su obučeni, sa višegodišnjim iskustvom. Posmatrači ni na koji način ne učestvuju u izbornom procesu. Oni će nama javiti prvo prebrojavanje glasova. To nije konačna projekcija, to nije konačni rezultat, jer zvanično utvrđivanje glasova utvrđuje RIK", ističe Orestijević.

Ključni korak u formiranju projekcije jeste stabilizacija uzorka, odnosno prikupljanje dovoljnog broja podataka koji omogućavaju pouzdanu procenu rezultata. Prema proceni Cesida, projekcije se obično objavljuju sat i po do dva sata nakon zatvaranja biračkih mesta.

Ukoliko se glasanje na pojedinim mestima produži, objavljivanje procena može da kasni. Razlog je potreba da se sačekaju podaci koji nedostaju, umesto da se rezultati saopšte pre nego što uzorak bude dovoljno pouzdan.

"Sa našim projekcijama izlazimo tek kada se uzorak stabilizuje, što je obično sat i po ili dva po zatvaranju glasačkih mesta. Ukoliko se glasanje produži, može da se desi da par biračkih mesta blokira procenu i onda se na njih čeka, jer je mnogo bitnija preciznost nego brzina", naglašava Orestijević.

Poseban oprez biće neophodan prilikom procene rezultata izbornih lista koje se nalaze blizu izbornog cenzusa. U takvim okolnostima i relativno mala odstupanja mogu da utiču na tumačenje izbornog ishoda, zbog čega je važno sačekati da se podaci dovoljno stabilizuju.

Orestijević naglašava da Cesid ne proglašava izborne pobednike niti utvrđuje zvanične rezultate, već objavljuje projekcije zasnovane na podacima sa posmatranih biračkih mesta.

"Cesid ne proglašava rezultate izbora, već samo dajemo projekciju. Naše projekcije su vrlo precizne, ali RIK je taj koji daje zvanične i konačne rezultate" zaključuje Orestijević.

Zato će tokom izborne večeri biti važno razlikovati prve informacije sa biračkih mesta, procene zasnovane na uzorku i zvanične rezultate Republičke izborne komisije. Iako prve projekcije mogu da pruže ranu sliku izbornog ishoda, konačnu potvrdu daju isključivo nadležni izborni organi.