Debata "U središtu pažnje": Oštra polemika o KiM, postignutim sporazumima i položaju Srba

Prvo pitanje predizborne debate odnosilo se na zvaničnu politiku prema južnoj pokrajini i aktuelni položaj srpskog naroda na terenu. Otvarajući temu Kosova i Metohije Vladimir Đukanović izjavio je da se aktuelna vlast rukovodila onim što im je ostalo kada su došli na vlast.

"Ono što je najvažnije i što mi moramo da istaknemo, a to je da je 28 zemalja odpriznalo nezavisnost KiM, što je veliki uspeh, složićete se, naše diplomatije. S druge strane, imamo konstantnu borbu za naš narod na Kosovu i Metohiji, što inače ljudi cene, jer suštinski gotovo 90 i nešto odsto glasaju ili za Srpsku listu ili, na kraju krajeva, glasaju za Aleksandra Vučića i za Srpsku naprednu stranku, što je sasvim jasan pokazatelj da ti ljudi dobro prepoznaju sve ono što radimo za njih", naglasio je Đukanović.

Dodao je da je zaposlen, kako kaže, ogroman broj ljudi na Kosovu i Metohiji, da se izdvajaju ogromna sredstva da bi se ljudima pomoglo da ostanu, ali i da je Aljbin Kurti, uz pomoć međunarodnog faktora, namerno odmrzao konflikt ne bi li napravio što težu situaciju za Srbe.

Polemika oko ustavnosti i pregovora

Jugoslav Gašić je izrazio nezadovoljstvo što je pitanje Kosmeta ubačeno u kontekst regionalnih odnosa.

"Kosovo i Metohija je naš problem, problem Srbije i deo Srbije, a vi to postavljate u kontekst regionalnih odnosa. Studentska lista, Studenti pobeđuju, imaju jasan stav po pitanju Kosova i on je ustavno patriotski. Tri stvari: Ustav, Ustav i samo Ustav", poručio je Gašić.

Dodao je da insistiraju na tome da svi potpisani sporazumi prođu skupštinsku proceduru i Ustavni sud, kao i da će raditi na institucionalnoj, finansijskoj i egzistencijalnoj sigurnosti Srba, očuvanju univerziteta i škola u sistemu Srbije, povratku 200.000 raseljenih lica i mogućoj reviziji potpisanih sporazuma.

Vladimir Đukanović je uzvratio replikom, navodeći da u programu Studentske liste nema nijednog slova o Kosovu i Metohiji, te da su njihovi predstavnici izjavljivali da će pregovarati sa Evropskom unijom o budućem statusu, što je ocenio kao protivno Ustavu.

Gašić je na to odgovorio optužbama na račun aktuelne vlasti, navodeći da su predali sudstvo, policiju i Gazivode, dok je Đukanović uzvratio da su Gazivode otete i da je reč o posledicama ranijih sporazuma koje je, kako je rekao, potpisao Borko Stefanović.

Uloga Briselskog sporazuma i stav socijalista

Veljko Odalović uključio se u raspravu istakavši da su izloženi strahovitim pritiscima oko priznanja i promene statusa, ali da Socijalistička partija Srbije i vladajuća koalicija takav aranžman nikada neće prihvatiti.

"Kada smo radili na potpisivanju Briselskog sporazuma 2013. godine, znači, pre toga imali smo devet potpisanih dokumenata koje su Borko Stefanović i Edita Tahiri usaglasili. Briselski sporazum je prvi sporazum o normalizaciji. Petnaest tačaka ima tu u Briselskom sporazumu. Vodilja Briselskog sporazuma i vodilja za Srbiju je bilo prvih šest tačaka i Zajednica srpskih opština", naveo je Odalović.

Dodao je da je dokument bio dat narodnim poslanicima na upoznavanje, kao i da Ustavni sud nije proglasio dokument neustavnim jer se ne radi o zakonu ili ratifikaciji međunarodnog sporazuma.

Kritike liste Evropska Srbija i rasprava o evrointegracijama

Uključujući se u debatu, Mihajlo Brkić iz liste Evropska Srbija izneo je oštre kritike na račun dosadašnje politike vlasti.

"Upravo je rezultat politike Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, znači njihovog koalicionog delovanja... to da smo na kraju dobili sporazum gde je pitanje Kosova i Metohije, koje je postalo međunarodno pitanje umesto unutrašnjeg, direktno povezano sa pitanjem evrointegracija u onim prelaznim odredbama 35", rekao je Brkić.

Investicije, zdravstvo i podaci o ulaganjima

Vladimir Đukanović je izneo podatke o ulaganjima države Srbije u zdravstveni sistem na Kosovu i Metohiji. Naveo je da je od 2020. do 2026. godine zaposleno 2.018 radnika, dok je, kako kaže, samo severno od Ibra u tom periodu posao dobilo 1.818 radnika.

Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici je sa 1.363 radnika iz 2012. godine narastao na 1.983 zaposlena. Đukanović je precizirao da je otvoreno porodilišta u Pasjanu 2015. godine, renovirano 20 objekata zdravstvene zaštite uz ulaganje od 133.320.000 dinara, kao i opredeljena sredstava u iznosu od 1.913.899.000 dinara za rekonstrukciju KBC-a u Kosovskoj Mitrovici koja je u toku.

Polemika oko institucija, plata i rada na terenu

Debata je ubrzo prerasla u oštru ličnu i političku raspravu između Vladimira Đukanovića i Jugoslava Gašića u vezi sa radnim statusom i primanjima u institucijama na Kosovu i Metohiji.

Đukanović je predočio podatke prema kojima pojedini predstavnici opozicije i stručnjaci formalno primaju plate iz budžeta Republike Srbije na univerzitetu i u Kliničkom centru, dok se istovremeno navodi da retko borave na radnom mestu u Kosovskoj Mitrovici. Upozorio je da pojedini lekari i profesori sa opozicionih lista zadržavaju radna mesta i državna primanja, dok politički deluju izvan pokrajine ili razvijaju privatnu praksu.

Jugoslav Gašić je odbacio ove navode, ističući da već decenijama radi kao lekar u Kosovskoj Mitrovici i leči srpsku decu, te da njegov rad i angažman predstavljaju direktnu brigu o opstanku naroda na terenu.

Stav Studentske liste prema Evropskoj uniji i "ustavopatriotizmu"

Izjašnjavajući se o odnosu prema evropskim integracijama i potencijalnom uslovljavanju statusa KiM, Jugoslav Gašić je naglasio da evrointegracije trenutno nisu u primarnom fokusu Studentske liste.

"Nama nije prioritet Evropska unija. Mi smo već iznosili naš program ka Evropskoj uniji, ako odlučimo da idemo i odlučimo da ulazimo, raspisaćemo referendum. U takvoj jednoj situaciji ćemo onda odlučivati šta nam je prioritet. U ovom trenutku, ustavopatriotizam. Kosovo i Metohija, sastavni deo Srbije", poručio je Gašić.

Očuvanje međunarodnopravnih dokumenata i Rezolucija 1244

Veljko Odalović je podsetio na važnost očuvanja postojećih međunarodnih pravnih okvira koji štite interese Srbije.

"Mi moramo da se borimo u Ujedinjenim nacijama, bez obzira na problem koji stoji. Mi imamo dokumenta... Mi imamo Rezoluciju 1244 koja je živa", naglasio je Odalović, podsećajući na odredbe koje regulišu međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo na teritoriji pokrajine.

Polemika oko kvalifikacije događaja u Srebrenici

Učesnici su debatovali i oko pitanja da li je u Srebrenici počinjen ratni zločin ili genocid, kao i o adekvatnosti sahrane generala Mladića.

Rasprava je započela pravnim i semantičkim definicijama ratnih zločina, posle čega su učesnici izneli različite stavove o dešavanjima u Srebrenici.

Mihajlo Brkić je naveo da se mora praviti razlika između pravnog i faktičkog dela, istakavši da je Republika Srbija kroz odluke prihvatila nadležnost Haškog tribunala koji je doneo presude.

Vladimir Đukanović je izneo izričit stav da u Srebrenici nije počinjen genocid, već teški ratni zločin nad zarobljenicima, uz napomenu da sistematskog uništenja civilnog stanovništva nije bilo.

Jugoslav Gašić sa Studentske liste ocenio je da su se u Podrinju desili strašni zločini, ali je ukazao na izostanak pravde za srpske žrtve i kritikovao ulogu međunarodne zajednice. Gašić je naglasio da se uvek mora voditi računa da se stradanje ne zloupotrebljava za etiketiranje čitave Republike Srpske.

Stavovi o generalu Ratku Mladiću i njegovoj sahrani

Pored Srebrenice, posebna pažnja posvećena je ličnosti generala Ratka Mladića i načinu na koji je organizovana njegova sahrana.

Vladimir Đukanović je istakao da za njega i njegovu porodicu general Mladić ima status heroja.

"Moja sva familija je iz Republike Srpske ratovala, u rovu je bila, pod komandom tog Ratka Mladića. Za svu moju familiju, on je heroj. I za mene lično je on heroj. I tu se stavlja svaka dalja tačka. I naravno da sam bio i na sahrani, i naravno da sam ponosan što je on bio naš general", poručio je Đukanović.

Mihajlo Brkić je naveo da svako ima pravo na izbor grobnog mesta prema sopstvenoj volji, ali je kritikovao protokol sahrane.

Jugoslav Gašić je naglasio da je general Mladić nesumnjivo istorijska ličnost u složenom ratnom kontekstu, te da treba duboko razumeti osećanja i pijetet srpskog naroda u Republici Srpskoj, istovremeno pozivajući na okretanje budućnosti i objektivnom naučnom sudu istoričara.

Rasprava o Haškom tribunalu i političke optužbe

Debata je poprimila oštriji ton kada je Vladimir Đukanović zatražio od predstavnika Studentske liste da se precizno izjasne o kvalifikacijama genocida, optužujući ih za izbegavanje jasnih odgovora zbog političkih savezništava. S druge strane, Jugoslav Gašić i ostali učesnici otvorili su pitanje selektivnosti pravde Haškog tribunala.

Gašić je podsetio da su kompletna vojna, policijska i državna rukovodstva Republike Srpske i Republike Srpske Krajine završila pred Haškim tribunalom, dok su masovna stradanja Srba u akcijama poput "Oluje" i u sarajevskim logorima ostala bez adekvatnog sudskog epiloga i pravde za žrtve, čime je poverenje u međunarodne pravne institucije ozbiljno narušeno.

Otvorena pitanja: Nestala lica, pravni položaj Srba i nemogućnost posete Jasenovcu

U oštrijem tonu, debatovalo se o spoljnim uticajima - Đukanović je izneo optužbu da Studentska lista ima podršku hrvatskih struktura, što je Gašić odbacio kao politički spin.

Veljko Odalović je skrenuo pažnju na konkretna, goruća i nerazrešena otvorena pitanja koja direktno opterećuju odnose između Beograda i Zagreba, sa posebnim akcentom na sudbinu nestalih lica.

"Hrvatska je ušla u Evropsku uniju sa 2.500 nestalih lica, 900 tela u mrtvačnici, 450 srpskih... Hrvatska ne da Vučiću da ode u Jasenovac", istakao je Odalović, ukazujući na izostanak adekvatne institucionalne saradnje i ignorisanje humanitarnih obaveza od strane zvaničnog Zagreba, čime je dodatno potvrđena složenost i dubina problema u međudržavnim odnosima.