Srbija posle 25. oktobra – hoće li pobednik izbora imati snage da pomiri podeljeno društvo

Dve nedelje je ostalo do glasanja u Srbiji. Ovo su 15. parlamentarni izbori od obnove višestranačja – po čemu su oni drugačiji, a po čemu liče na sve prethodne?

Govoreći o razlikama između protesta devedesetih godina i današnjih studentskih protesta, književnik Nenad Novak Stefanović ocenio je da je sadašnji pokret organizovaniji i usmereniji ka konkretnom cilju, dok su prethodne generacije bile sklonije idealizaciji prošlosti i očekivanjima velikih promena.

"Mi smo, ja mislim, bili mnogo veći idealisti. Mnogo smo verovali da će nešto epohalno da se desi. Vidim da je ovde sve vrlo koncentrisano, usmereno na neki cilj, mnogo više organizovano", rekao je Stefanović gostujući u emisiji "Oko".

Kako je naveo, generacija koja je učestvovala u protestima devedesetih verovala je da će promena vlasti doneti i korenite društvene promene.

"Mi smo imali iluziju da će odmah doći nešto mnogo bolje, ne samo u smislu promene vlasti", istakao je Stefanović, dodajući da kod današnjih demonstranata ne primećuje istu vrstu ideoloških opredeljenja.

Antić: Danas imamo klasnu podelu kakvu dugo nismo imali

Istoričar Čedomir Antić ukazao je da se političke i društvene okolnosti danas suštinski razlikuju od onih s početka devedesetih godina.

"To su različiti vekovi i različiti milenijumi. Tako se dogodilo", rekao je Antić, podsećajući na međunarodni položaj Srbije, sankcije i ratove koji su obeležili taj period.

Prema njegovim rečima, današnje generacije žive u drugačijem tehnološkom i političkom okruženju, a promenio se i položaj mladih u društvu.

"Živimo sa mladima koji imaju potpuno drugačiji status nego što su imali u naše vreme, tako da tad se činilo da smo zakasnili, sada se čini da smo poranili", ocenio je Antić.

Govoreći o podelama u srpskom društvu, Antić je istakao da one danas nisu prvenstveno nacionalne ili ideološke, već da sve više dobijaju klasni karakter.

"Ja se bojim da se mi sada nismo podelili nacionalno, nismo imali četnike, partizane, nismo pucali jedni na druge, ali zato sada imamo klasnu podelu koju u srpskom narodu od srednjeg veka nismo imali", naveo je Antić.

Kao primere takvih podela naveo je odnos dela političke i intelektualne elite prema građanima koji pripadaju drugačijim društvenim sredinama.

Stefanović: Demokratsko pitanje u Srbiji žrtva je nacionalnog pitanja

Stefanović smatra da se jedan od ključnih problema srpskog političkog života nije promenio od devedesetih godina.

"Naše demokratsko pitanje, srpsko demokratsko pitanje je žrtva nacionalnog pitanja", ocenio je Stefanović.

Kao primer naveo je razgovor koji je, prema njegovom svedočenju, nekadašnji premijer Zoran Đinđić vodio sa američkim predsednikom Bilom Klintonom. Stefanović je ispričao da mu je Đinđić preneo da je pokušavao da razgovara o demokratiji, višepartizmu i izbornim uslovima, ali da se Klinton stalno vraćao na pitanje Kosova.

Govoreći o uticaju Zapada na političke prilike u Srbiji, Stefanović je ocenio da u aktuelnim okolnostima zapadne zemlje nisu pružile podršku nijednoj strani.

"Ja mislim da nije podržao nikog. Mislim da oni čekaju i ne treba nama niko da nas podržava, da vam ja kažem. Nama treba samo unutrašnje. Srbija, demokratija, normalni izbori, normalna izborna kampanja, normalan izborni dan", naglasio je Stefanović.

Studentski pokret kao novi politički fenomen

Govoreći o studentskom pokretu i njegovom učešću u izbornom procesu, Stefanović je ocenio da je reč o političkoj pojavi koja nema jasan istorijski presedan u dosadašnjem iskustvu studentskih pokreta.

"Ovde sada je novo to da imamo prvi put u istoriji, ne samo kod nas, jedan studentski pokret koji izlazi na izbore u ovakvom zamahu", rekao je Stefanović.

Smatra da je time stvorena nova politička situacija u kojoj se, prema njegovoj proceni, smanjuje razlika u podršci između vlasti i studentske liste.

"Prvi put od 2012. ovde se igra tesno. Kako će biti, to je 'vox populi, vox Dei', neka kaže narod, ali igra se tesno“, istakao je Stefanović.

"Mislim da će se ovaj studentski pokret, šta god ko mislio o njemu, proučavati kao struktura vanpartijska, nepartijska struktura koja je uspela da izbaci jednu listu i da igra nešto što još nije otkriveno", dodaje.

Naveo je i da bi dosadašnje opozicione stranke mogle da imaju ozbiljne probleme da pređu izborni cenzus, a da bi se u parlamentu mogla formirati dva velika politička bloka.

"Ja se ne bih iznenadio da to budu vrlo bliske liste koje će imati obe preko sto poslanika. A koja će imati 126, to ćemo videti", rekao je Stefanović i dodao da je taj bipartizam, kako kaže, nova stvar.

Prema njegovim rečima, posebno je zanimljivo to što studentski pokret funkcioniše bez klasične stranačke organizacije i prepoznatljivog lidera.

"Proučavaće se to kako možete bez partijske klasične strukture, predsednika stranke, bez lidera – kako možete da napravite to da ljudi idu za vama", upitao je Stefanović.

"Bolje bi bilo da se opozicija ujedinila"

Istoričar Čedomir Antić ocenio je da se politička situacija u Srbiji značajno promenila, ali da su problemi opozicionog organizovanja ostali jedna od glavnih prepreka političkim promenama.

Prema njegovim rečima, deo nevladinog sektora i opozicije pokušava da se politički pozicionira iza studentskog pokreta, dok je propuštena prilika za šire opoziciono ujedinjenje.

"Ja mislim da je to jedna zabluda i mislim da bi bolje bilo da se opozicija objedinila, da su ti koji su finansirali prilično velike troškove tog pokreta, da su posle 15. marta pozvali opoziciju na ujedinjenje, oni bi sada bili na pragu pobede", rekao je Antić.

"Ovako, čak i da pobede, te koalicije sa velikim idejama, kako se to završavalo kada prođu izbori? Pa puknu, raspadnu se na sto komada", dodaje Antić.

Ukazao je i na dugogodišnji problem usitnjavanja opozicionih stranaka.

"To je loš trend, a taj trend postoji uopšte u našoj demokratskoj opoziciji i za njega ne možemo da krivimo vlast. Dakle, moramo prvo da krivimo one koji to vode", naglasio je Antić.

Opozicija kao "pijano kuče"

Govoreći o odnosu vlasti i opozicije, Stefanović je upotrebio izraz "pijano kuče", kojim je opisao opoziciju kakvu, prema njegovom mišljenju, svaka vlast priželjkuje.

"To je fenomen kakvu opoziciju želi vlast da ima. To je još od Miloševića bilo", naveo je Stefanović.

Objasnio je da je reč o opoziciji koja postoji i pravi buku, ali nema stvarnu snagu da ugrozi vlast.

"Pijano kuče, to je ono štene koje seljaci uzmu i poje ga rakijom da ostane malo, pa da ne jede mnogo, da ne kolje ovce, ali stalno laje uz tarabu i rasteruje. To je fenomen kako oni žele da bude, da bude 'pijano kuče' opozicija. To je konstantna težnja bilo koje vlasti ovde", ocenio je Stefanović.

Priznavanje izbornih rezultata kao uslov stabilnosti

Govoreći o izborima 25. oktobra, Stefanović je istakao da je najvažnije da izborni rezultat bude prihvaćen i da se političko nadmetanje završi mirno.

"Ja bih voleo da ovde 25. uveče u deset sati bude kao u Mađarskoj, da neko ko shvati da je izgubio, bilo ko to bude – pozove suprotnu stranu i čestita", rekao je Stefanović.

Poručuje i da je to najpatriotskiji čin koji neko može da uradi. "Patriota je najveći onaj koji kaže: 'Evo ruka'", ističe Stefanović.

Čedomir Antić smatra da, ukoliko ne dođe do nepredviđenih događaja i dodatnog zaoštravanja političkih prilika, izbori mogu da proteknu mirno.

Antić je naveo da više ne vidi izraženo raspoloženje za revolucionarni preokret kakvo je, prema njegovom mišljenju, postojalo tokom pojedinih meseci 2025. godine.

"Mislim da više nije to raspoloženje prisutno, tako da ako ne bude neko dodatno ubrzanje, za koje ja uvek prvo gledam u inostranstvo, ne mislim da to ovde iko želi, takvu stvar niko razuman ne želi", rekao je Antić.

Ipak, naglasio je da održavanje izbora samo po sebi neće biti dovoljno za prevazilaženje političkih i društvenih podela.

"Mislim da će stvar proći mirno, ali se postavlja pitanje da li će onaj ko pobedi, ko god to bio, posle svega imati dovoljno širine da shvati krizu koju mi nemamo od 2024. nego imamo od 2020, pa da je prevaziđe", zaključio je Antić.