Lazović i Biljić o EU, čistom vazduhu i učešću javnosti u odlučivanju

Radomir Lazović i Vojin Biljić su u Jutarnjem programu RTS-a govorili o svojim programima, o čistom vazduhu, odnosu prema Evropskoj uniji, pitanju Kosova i Metohije.

Lazović je, govoreći o odrednici svoje liste - zeleno leva koalicija, rekao da je to važno istaći u državi koja se suočava sa "velikim brojem ljudi koji oboli, čak i premine zbog katastrofalnog stanja životne okoline, zagađenja", kao i u državi u kojoj su društvene nejednakosti izuzetno izražene.

Vojin Biljić je istakao da u današnjem svetu postoje samo globalisti i proevropske vlasti sa jedne strane, a da su sa druge strane suverene opcije - što je, kako kaže, koncept koji se bazira na demokratiji, slobodi i poštovanju Ustava.

Lazović je istakao da lista koju on predstavlja ima dobre odnose sa organizacijama i u regionu, i u Evropi, i u svetu koje se bave zelenim pitanjem, te da je to ono čime se ponose.

"Moramo naći način da se time izborimo, zagađeni vazduh neće trpeti da li ste sa jedne strane garnice ili druge", rekao je Lazović i istakao da neka pitanja moraju da se rešavaju regionalno, neka globalno, a neka lokalno.

"Kada se bavimo globalno, sve je to u redu, ali dajte da vidimo šta se desi kada to dođe do običnog čoveka", kaže Lazović uz napomenu da je važno da li običan čovek od toga ima koristi.

Biljić je, međutim, istakao da zeleno pitanje nije nužno vezano za saradnju sa međunarodnim organizacijama, te da je čist vazduh i ono što zanima i njegovu listu.

O EU i evropskim vrednostima 

Lazović je, pak, poručio da se oni zalažu za evropske vrednosti, a da se ne slažu sa svime što dolazi iz EU.

"Voleo bih da vidim više demokratije u EU, više odlučivanja koje je vezano za konkretne probleme građana, više levih vlada koje se bave socijalnom politikom, manje desnih populista, da budu otvoreniji za kritiku ove vlasti kojoj su često bili podrška", rekao je Lazović i dodao da sa svojim partnerima pričaju o tome.

Ističe da su oni za ulazak Srbije u EU, poručivši da će se "vetar u Evropi promeniti".

Vojin Biljić, pak, ističe da je EU "završen projekat".

"Sa izlaskom Velike Britanije i Bregzitom, to je projekat koji je osuđen za propast, projekat koji je postao prostor za nemačku spoljnu politiku. Nismo protiv međunarodne saradnje. EFTA je organizacija kojoj Srbija treba da teži, to je polje za ekonomsku, kulturnu i drugu saradnju suverenih država", kaže Biljić.

Pitanje KiM 

Uz kritiku upućenu nevladinim organizacijama koje se, kako kaže, finansiraju iz inostranstva, Biljić je poručio da se vođenje države ne svodi na to da "vas neko tapše po ramenu i daje novac za proteste", već da ozbiljno vođenje države podrazumeva i odnos prema KiM, prema Srebrenici, EU. Dodao je i da lista koju on predstavlja ne priznaje tzv. nezavisnost Kosova, niti da se u Srebrenici dogodio genocid.

Lazović je na to odgovorio da su udruženja građana i udružene grupe - korektiv društva koji utiče na borbu za javna dobra i životnu sredinu.

"Svi ljudi koji su se okupljali na odbrani reka od malih hidroelektrana, od rudnika litijuma, od Savskog nasipa, to su sve udruženi ljudi koji su stali kao branik ovome što radi SNS, a to je otimanje", rekao je Lazović.

Što se tiče Kosova i Metohije, za to je, kaže, prvo potrebno videti šta je ko obećavao i u čije ime, uz komentar da se i sa jedne i sa druge strane došlo do toga da se trguje sa tom teritorijom, ne razmišljajući o ljudima koji tamo žive.

Dodaje i da su građani isključeni iz procesa pregovora.

"Voleli bismo da se to otvori do najsitnijih detalja i da se nijedan više sporazum i dijalog ne vodi bez učešća javnosti. Ja hoću da znam šta se tamo dešava, a ne da nam jedan čovek sve interpretira", rekao je Lazović.

Vojin Biljić takođe smatra da javnost mora da donosi odluke, ali da postoji crvena linija kada je reč o odnosu prema našoj teritoriji. Dodao je i da se Ustav mora poštovati, te da je njegova stranka predložila zakon o KiM i model Danske i Farskih ostrva, za koje kaže da je održiv.

Oba kandidata saglasila su se da bi podržali bilo kog kandidata opozicije, ukoliko se u drugom krugu pored Aleksandra Vučića nađe kandidat koji nije sa njihove liste.